Najveći uspeh srpskog triatlona

Najuspešniji srpski triatlonac i trostruki uzastopni seniorski Balkanski prvak, Ognjen Stojanović ostvario je najveći uspeh u karijeri ali i najnaznačajniji rezultat u srpskom triatlonu uopšte, pobedivši ITU Pan Američki Kup u Cartageni, Kolumbija, koji je ujedno bio i Ibero Američko prvenstvo.

Ognjen je po ekstremnim uslovima trku završio u vremenu 2:03:34 h isped amerikanca Joe Maloya (2:04:02 h) i čileanca Felipe Van de Wyngarda (2:04:05 h).

Trčanje.rs: Ogi, možeš li nam reći nešto više o trci?

Ogi, Ogjen Stojanović: Trka je održana u podne po temperaturi od skoro 40 C stepeni, a zbog vlažnosti vazduha pravi osećaj je bio 45 C!

Plivalo se u Karipskom uzburkanom moru stoga je sposobnost „borbe“ sa talasima odigrala ključnu ulogu. Nakon dosta guranja i borbe na startu nisam krenuo sjajno, stoga je dosta takmičara izborilo bolju poziciju, međutim nakon par stotina metara sve je došlo na svoje i našao sam se oko 10 do 15 mesta komforno se draftujući u jednom od vodećih grupica. U drugom krugu sam plivao još bolje, prešao nekoliko takmičara i isplivao, bez puno utrošene energije, kao deveti u manoj grupici.

Na biciklu je bilo dosta taktiziranja i par neuspelih begova, ali pošto smo formirali veliku prvu grupu, u 6-om (od 7) krugova sam pokušao beg i uspeo u tome sa još jednim takmičarem sa Kube. Jednostavno je trening na biciklu bio dobar u poslednje vreme i osećao sam da sam sposoban za beg i moj plan trke je bio da pokušam da uradim nešto na biciklu. Do kraja sedmog kruga i druge tranzicije smo napravili skoro minut prednosti nad grupom.

Nakon 1.5 h trkanja po takvoj vrućini, i uz činjenicu da sam na bikeu popio veliki bidon izotonika i još jedan sa vodom, kao i pojeo jedan i po gel, znao sam da će poslednjih 10 km trčanja biti „last man stands“ na 40 C, stoga sam znao da moram konzervisano krenuti i pokušati da održim isti tempo do kraja, jer iz iskustva znam da će mnogi „pući“, ili čak i odustati jer će krenuti ne ekonomično, i tako rizikovati da dehidriraju.

Odmah na početku sam otišao kubancu sa kojim sam bio u begu, a u drugom od četiri kruga sam stigao kubanca koji je celu trku vodio nakon što je isplivao prvi. Tada sam prešao u vođstvo i duboko verovao da mogu da ga zadržim. Par triatlonaca iz glavne grupe je trčalo dobro i u jednom trenutku su mi se približili ali sam znao da samo treba da održim tempo kojim sam trčao do tada i da ću doći do pobede. Na moju sreću tako je i bilo, oni su čak malo i posustali. Kockice su se napokon složile, što je od izuzetne važnosti u ovom sportu u kojem nije dovoljno biti samo spreman ili dobro utreniran, i došao sam do veoma vrednih 200 bodova koji su itetako značajni u kvalifikacionom sistemu za OI u Londonu naredne godine koji su moj primarni cilj.

Joe i Felipe su odmah nakon ulazka u cilj prebačeni u bolnicu zbog poptune iscrpljenosti i dehidriranja, stoga sam na postolju bio sam. O uslovima svedoče i činjenice da preko 20 takmičara nije završilo trku a i to da nam je (prvih 5 muškaraca i prvih 5 devojaka) trebalo preko sat vremena, i to sat i po vremena nakon trke da uradimo anti doping test tj. da damo samo 100 ml urina za testiranje. Svi smo sedeli i pili litre i litre tečnosti ali su organizmi toliko dehidrirani bili, ma koliko vodili računa o tome u toku trke, da je bilo ne moguće „ići u toalet“.

Za vikend me očekuje i druga trka Pan Američkog Kupa koja će biti i prvenstvo Kariba, u Guatapeu, isto mestu u Kolumbiji. Guatape je na 1800 m nadmorske visine, upravo na istoj visini na kojoj sam trenirao 3 nedelje u maju u Francuskoj. Bike kurs je brdovit stoga sa zadovoljstvom očekujem i ovu trku!

Trčanje.rs čestita Ognjenu Stojanoviću na fantatičnom rezultatu. Verujemo da je ovo samo početak razvoja  i popularizacije triatlona u Srbiji i da će kompanije podržati Ognjena, u svom pohodu ka svetskom vrhu.

Više na  Ognjenovom blogu.