psv09 104Subota, lep dan, bez padavina i solidno vreme za trčanje. U Novom Sadu je održano prvenstvo Srbije za veterane, gde su došli predstavnici klubova iz cele zemlje, pa i inostanstva. Blo je malo čudno slušati reči poput “Šampion Srbije iz Nikšića” ali je bilo dobro druženje i fina zabava. Upravo tako, došli smo malo da se vidimo, i zajedno istrčimo poneku disciplinu.

Što se staze tiče, najbolja je od svih na kojima sam trčao, tartan poptuno nov, ima da služi na čast svim takmičarima koji se oprobaju na njoj. Stadion “Vojvodine”  je zaista počeo da liči na nešto lepo, nadam se da to nije samo trenutnog karaktera. Inače, staza je rekonstruisana radi održavanja juniorskog prvenstva.

Šteta je što su organizatori stavili tako visoku kotizaciju koja je najviša u državi, te je za  učestvovanje u jednoj disciplini moralo da se odvoji čak 600 dinara. Učešće na drugoj je bilo uz doplatu od 200 dinara. Verujem da, da su organizatori stavili neki, manji, simboličan iznos, cela manifestacija bila brojnija i sa više duha.

Došao sam u Novi Sad organizovano autobusom sa veteranima iz Beograda. U putu smo se lepo družili i ispričali. Prvobitno sam mislio da trčim 5000m kao svaki normalan trkač na duže staze, ali sam još u polasku promenio mišljenje i odlučio se za kraće pruge, 400 i 800m. Ovo je izgleda bilo pametno, jer nisam bio spreman kao na Avali. Uglavnom u trci na 400m sam tražio svoj ritam i bio 4. što mi je bilo sasvim ok, ali 800m je bilo manje neizvesno. U mojoj kategoriji ovde nije bilo konkurencije, ali su stariji sjajno trčali i sprintali u finišu. Ja sam se zadovoljio sa 2:40 u cilju i posle stajao na tronu sa medaljom i diplomom.

Na ovom prvenstvu nije samo bilo mesta za trkače, tu su bile i druge discipline: koplje, disk, kugla, skok u dalj i skok u vis. Takmičari oba pola su uživali u svakoj od njih. Publika je takođa aplauzima pozdravljala i navijala, što je nama davalo dodatni motiv.

Trku na 5000m sam mogao samo posmatrati, bila je teška, pobedio je Zdravko Mišović, koji je bio zaista raspoložen na stazi. Naravno, pošto je svaka disciplina bila podeljena na kategorije od po 5 godina, mnogi su se popeli na tron i uzeli odličja. Meni je ovo bilo prvi put, a nadam se ne i poslednji. Kuriozitet je bila trka štafeta 4 x 100m za koju kotizacije nije bilo, a koju su dobili momci iz OAK Beograd ispred ARK Trona i Šri Činmoja.

Sve u svemu, jedno lepo druženje i osmeh na licima mnogih.

škola trčanja