Kenijac Bonfejs Kirui pobednik je obnovljene, pete Beogradske trke kroz istoriju duge 6 km rezultatom 17:15,2 minuta. Rekord staze od 1996. godine drži Brahim Lahlafi (Maroko) sa 16:58 minuta. Od trojice Srba najuspešniji je bio Mirko Petrović na 11. mestu. Prvi put je održana trka VS i MUP gde je trijumfovao Goran Čegar iz Vojne akademije.

Rezultati:

Elitna grupa – 6 km: Bonfejs Kirui (Kenija) 17:15,2, Džozef Kiptu (Kenija) 17:15,8, Mozes Kangogo (Kenija) 17:25,2, Albert Kangor (Kenija) 17:28,0, Aziz Nađi Idriz (Maroko) 17:36,4, Džulijus Arile (Kenija) 17:36,4, Muli Pius Mualuko (Kenija) 17:46,9, Žan Baptist Simukeka (Ruanda) 17:46,2, Aleksander Tidoni (Kenija) 17:48,8, Barnabas Bene (Mađarska) 17:47,8, 11. MIRKO PETROVIĆ (SRBIJA) 17:48,0…15. NEMANjA CEROVAC (SRBIJA) 18:21,2…18. GORAN NAVA (SRBIJA) 19:46,3.

Vojska i policija – 4 km: Goran Čegar (Vojna akademija) 14:41,3, Neševski (Vojna akademija) 14:55,3, Igor Vuković (Garda) 15:09,8.

Ekipno: Vojna Akademija (Čegar, Neševski, Vuković) 9, V i PVO 27, Garda 31, Žandarmerija 32…

kalemegdan-julien-mohr

Pobednik na Kalemegdanu Flickr: julien-mohr

Beogradska trka kroz istoriju” je do sada održana samo četiri puta (1996 -1999.) na Kalemegdanu, a posle decenije pauze ponovo se vraća, 14. oktobra 2009. Ova trka se trčala na stazi dužine 5.834 metara.

Organizator trke je preduzeće “Beogradski maraton”, a prema rečima direktora Dejana Nikolića, bilo je potrebno dve godine da se trka obnovi. Nikolić je rekao i to da se peta trka priprema sa mnogo emocija, možda i više nego kada je osnivana uz blagoslov i podršku tadašnjeg predsednika Međunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF).

Nikolić je, na kraju, rekao da je veliki prijatelj „Beogradske trke kroz istoriju”, Pol Tergat, izrazio želju da dođe na trku na kojoj je učestvovao sva četiri puta, a nikada nije pobedio, iako je dolazio kao svetski šampion u krosu, pa čak i svetski rekorder na 10.000 m i u maratonu. Zbog učešća na „Njujorškom maratonu”, početkom novembra, Tergat se neće takmičiti u Beogradu, ali postoji velika mogućnost da bude gost i svojim prisustvom podrži „Beogradsku trku kroz istoriju”.

Lista učesnika biće uskoro poznata. Organizator pregovara s menadžerima nekih poznatih svetskih trkača, a očekuje se i dolazak naših najboljih atletičara na srednjim i dugim prugama. Dakle,  takmičiće se oko 20 svetski poznatih trkača i odabrani domaći atletičari.

Za jednu trku kojoj bi cilj trebao da bude promovisanje atletike u našoj zemlji i obogaćivanje turističke ponude našeg glavnog grada, planirani broj učesnika je veoma skroman. Po našem skromnom mišljenju, možda bi organizatori trebalo da razmisle o sledećem:

  1. Pitamo se koji je cilj organizacija ove trke? Za popularizaciju trčanja u Srbiji potrebno da se organizuju manifestacije na kojim trče naši trkači, a ne stranci, jer organizatorima i svima nama ne bi trebalo da bude važno unapređivanje trčanja u Keniji ili Sjedninjenim Američkim Državama.
  2. Naziv manifestacije je “Trka kroz istoriju” i održava se na prostoru Beogradske tvrđave i Kalemgdana koji za ceo Beograd ima poseban značaj. Ako tu nije mesto svim domaćim atletičarima koji žele da trče, kome jeste? Ovako, pošto je trka zatvorenog tipa, rekreativci koji vole trčanje će biti uskraćeni za zadovoljstvo da i sami učestvuju na ovoj trci. Ostaje nam samo mesto pored staze da slikamo i budemo pomalo ljubomorni što ne možemo trčati u gradu u kome živimo.
  3. Što se tiče promocije turističke ponude Beograda, teško da 20-tak stranih učesnika i prateća ekipa tu mogu mnogo da doprinesu. Trčanje kao sport nije nešto što se može izvoziti, poput tenisa ili fudbala. Preduzeće “Beogradski maraton” će uložiti veliki trud i ogromna sredstava da ih privuče na ovu trku. A elitni takmičari koji dođu neće biti poznati široj publici. Verovatno ni novinama ova vest neće biti dovoljno interesantna.

Većina trkača najbolje znaju da su ekskluzivne trke svojevrsno otuđenje od ideje trčanja, jer u prvi plan dolaze “zvučna” imena, menadžeri i finansije. I Berlinski maraton pored Bekelea ima svoju čar – to je par desetina hiljada ljudi koji trče ulicama.

U svakom slučaju, tužno je što je isti organizator nešto ranije otkazao “Žensku trku” koja je prethodnih godina okupljala na hiljade pripadnica lepšeg pola. Mišljenja smo da, i onako, poljuljanu srpsku atletiku treba popularizovati među njenim pravim ljubiteljima. Trčanje i zdrav način života treba omasoviti, a ne od njega praviti eksluzivitet poput tenisa ili golfa.

Voliš Trčanje.rs? Postani deo naše mreže i uživaj u trkačkim pogodnostima već za 210 dinara mesečno