niski2009Vedro nedeljno popodne, 7.juna 2009. godine je bilo sve samo ne lepo. Pravo tropsko vreme od 33 C u Nišu nije omelo 66 polumaratonaca da trče ovaj 14. po redu Niški maraton, ali ih je donekle usporilo. Dakle, nije bilo gužve na stazi, naprotiv – prostora i previše, a tu se samo vidi koliko je, na primer, slabija poseta bila ovde nego pre tri nedelje u Somboru. Više nego duplo. Takmičari su stigli sa raznih krajeva zemlje, ali i iz bližeg inostranstva, pa se makar nazivom polumaraton mogao nazvati internacionalni. Zbog pomeranja termina, ali i drugih sitnica, broj takmičara je bio toliki koliki je, što nam nije baš imponovalo.

Uglavnom, prijavili smo se, uzeli brojeve, majice, lanč paket, poster i diplomu (sve odmah) i otišli da se presvučemo u obližnju škollu. Medalje, pehare i novčane nagrade su dobijali samo najbolji, a veteranima nije bilo teško da se popnu na postolje. U seniorskoj konkurenciji bio je jači obračun i samo je elita imala šanse, do smo mi ostali bili dekor. No, to smo i očekivali i pre polaska u Niš. Ovde je druženje mnogo značajniji faktor nego to da li si uzeo kakvu nagradu i kojim vremenom si završio trku. Ako već govorim o vremenu, moje je bilo 1:45:30 što je ispod moga proseka, ali nekako sam se pomirio da Niš meni mora da bude najsporiji, i nema sa tim problem uopšte. Moj motiv je bio druženje na stazi i van nje sa prijateljima i drugarima, pa sam vreme u Nišu lepo iskoristio.

Što se tiče same trke, organizatori izgleda nisu naučili lekcije od prošle i ranijih godina, pa su vodu rasporedili tako da njima bude lakše, a ne takmičarima. Usput smo bili žedni i suvih usta, a naročito na pola puta do Niške Banje. To je jedan veliki minus, ali ne i jedini. Dalje, konfiguracija same staze je celim delom od isključenja ka Niškoj Banji problematična zbog toga što je u drugoj traci tekao saobraćaj (ako se to tako može nazvati), a pre bi se nazvao saobraćajnim kolapsom. Tu se osetio dim svih tih starih motora koji se pogone na dizel D2 i to nam je svima poprilično smetalo. Treći i najveći minus je nedostatak zvaničnih informacija o trci, evo sutradan i dalje nema nikavih obajvljenih rezultata ni u jednim novinama, internetu, RTS-u ni drugim televizijama. Neobično za jedan međunarodni događaj, u najmanju ruku. Dobra stvar je da su zbog malog broja učesnika veteranske kategorije profitirale i dobili nagrade.

Svim učesnicima trke koji su istrčali ovu trku čestitam, a nagrađenima posebno. Još kada bi organizatori uvideli da moraju malo više da povedu računa o kalendaru takmičenja i uslova na samoj stazi (prvenstveno mislim na vodu i okrepu), tada bi Niški polumaraton verovatno bio mnogo posećeniji i služio za ponos svome gradu.