Blog & KolumneTrke

Maraton na lepom plavom Dunavu

6 komentara

Od jutros negujem svoju dušu zahvalnošću što sam se našla u trčanju! Da!!! to je moj najjači utisak sa bečkog maratona i ne znam bolji način da iskažem ovo bogatsvo emocija od ushićenja i radosti do ponosa i i drhtaja srca zbog pripadanja nečem tako velikom…

Do odlaska u Beč na maraton naslušala sam se divnih priča o tome kako izgleda trčati trku kroz grad kulture, arhitekture, muzike, istorije. Imala sam brojne prilike i da trčim po ulicama i parkovima svoje treninge kad god bih boravila u Beču, ali ono što se doživi u toku trke je tako posebno, da je najlakše i najkrače reći, nemam reči. Eh, kako to nemam reči slikovito opisati? Zato ću ove emocije opisati kroz iskustva i druženje sa divnim ljudima koji su upravo najviše učinili da ovo bude doživljaj za nezaborav.

O Mimi, Saletu i Goranu

Naša četvorka se fino uštimala od prvog trenutka našeg putovanja. Uz zavitlavanje, smeh i muziku smo lako savladali kilometre do Beča i dolazak na Sajam gde smo se registrovali i imali priliku da pogledamo izloženu sportsku opremu. Već tu srećemo poznata lica, dogovaramo dalje susrete. Sledeća destinacija hostel i pasta party!

Pasta party ili priča o Milanu

Bečlije su suzdržani ali dobri domaćini. Haos, toplinu i živost u njihovu germansku urednost i pravilnost unose definitivno južnjaci… najjasnije iskustvo za gore izrečeno je prisustvo naše male trkačke klape na Pasta Party-ju koji se organizuje u Gradskoj kući!

Prelopo, staro zdanje tog dana je otvoreno za trkače i trkačice iz čitavog sveta, koji tu dodju da se sretnu, upoznaju, druže. Obično ih tu sačeka i ,,trkački prijatelj,, i svi poklonici trčanja iz zemlje njegovog porekla.

Naš prijatelj je Milan i upoznali smo ga zajedno sa još nekoliko trkača iz svih naših bivših… Tradicionalno, tu se posluži pasta i poneki slatkiš, popije osveženje i uslika tim na svečanom maratonskom postolju uz zastavu zemlje trkača… šta reći u gomili strpljivih azijata koji su čekali da se oslobodi prostor za fotografisanje, brzi Srbi su osvojili klupu u tren oka sa sve strpljivim pozivanjem svakog trkača koji se tu zatekao da se uz zastavu i slika… Hej, zaista me više nije bilo blam što smo pomalo divlji…u takvom raspoloženju sve je dozvoljeno!

O Lazaru

Hit večeri uoči maratona bio je još jedan naš tajni prijatelj – Lazar, triatlonac poreklom iz Vršca koji već 17 godina živi i radi u Beču. Silno je želeo da se na svoj imendan sretne sa Goranom Mišićem pa smo i mi imali čast da ga upoznamo. O Lazaru će se ispredati anegdote! Ali Lazar živi 15 km od svog radnog mesta i svoje treninge uklapa u odlazak i povratak sa posla.

Pošto je triatlonac Lazar na posao ide i bajsom (kaže:,, imam ih 5-6 i na poslu i kod kuće pa uvek imam čime da odem ili se vratim sa posla‘‘), naravno trčanje je najmanji problem, ali Lazar na posao ide i plivajući 5-6 km Dunavom.

Eh, tu neverovatnu scenu nismo mogli ni da zamislimo!!! Lazar u kupaćim gaćama ili u neopren odelu prošeta malo po obali Dunava, osuši se i ode naposao… Ali Lazar svoju neverovatnost i posebnost živi!

I zato jedva čekamo juli kada će doći u Srbiju da upozna sve nas i da nam ispriča kako to da uklopiš sve svoje obaveze u zahtevne triatlonske treninge. Hvala Lazaru što nas je sve i dočekao po završetku trke i pozdravio nas za srećan put!!!

I držimo ga za reč da će nam biti pomoć u organizaciji svih narednih putovanja na maraton i trke u Beču i Austriji!

Trka

Šta reći a verno odslikati atmosferu u kojoj 33 000 trkača i trkačica trči!!! Već same pripreme jedne takve organizacije su ogromene i koliko su dobro izvedene je moglo da se uoči na svakom koraku. Od dobre informisanosti za svaku pojedinost oko trke do toga da je sve tako jednostavno osmišljeno da vam je svaki sledeći korak već prirodno isplaniran.

Kao i svi, pitali smo se kakvo vreme će nas pratiti na trci. Očekivalo se oblačno i 17 stepeni, što je idealno a dočekalo nas je 17 već ujutro i prelepo sunčano vreme. Rezultat: sve odevne kombinacije su promenjene. Start trke je u 9. Svira Strauss. Pa himna, i potom poslednji poziv za start!

Uzbudjenje raste, srce ‘oće da pukne, suze ne mogu da zadržim… preplavila me milina i ponos… konačno krećemo… korak po korak, guraš se, krčiš sebi put… hvatam ritam i to je to!!! Predamnom želja da dodjem do nizbrdice u Mariahilfer strasse koju sam pre toliko puta pretrčala… ako se nje domognem završila sam trku!!! Ali pre toga želela sam da budem svesna svakog trena lepote u kojoj sam se nalazila.

Ako u težnji da budemo u svakom trenu sada i ovde prisutni, i ako biti centriran u sebi znači biti svestan šta čuješ, šta vidiš, šta mirišeš i osećati svim svojim čulima sebe i svoju okolinu, onda mogu reći da je maraton u Beču po zvuku smenjivao zvuk tišine uz bat koraka patika o asfalt, zvuke božanstvene muzike od Štrausa do latino dance-a, i povike navijanja posmatrača.

U mom vidnom polju su se smenjivala lepota grada i prirode na trasi kojom se trči, lepota živopisno i maštovito odevenih, dobro raspoloženih i nadasve brojnih i brzih trkača i trkačica i moja sopstvena senka koju sam pratila gotovo kao u transu. Beč je taj dan mirisao na proleće, na prirodu, na čisto!

Trka je bila lagana, do 15 km sam jurila, posle me sustigao umor… ali eto je i Mariahilfer i nizbrdica… dosta ljudi posustaje, neke prepoznajem da su me prestizali, neke pokušavam da pozovem da idu sa mnom… ali ko je stao stao je jer nema kapi snage. Ja sam ponovo kao u transu, vidim samo svoju senku, i čujem kao u magnovenju glasove i muziku, ali sada mi je u glavi samo cilj… i eto me i presrecna sam zbog toga…

Na cilju odmah sms sa porukom sa tačnim vremenom, i pozicijom u tom trenutku. Odlazak po medalju, klopu, osveženje, masažu, vraćanje čipova, uzimanje stvari, presvlačenje pod spomenikom moje imenjakinje Terezije, sve je kao u bajci! I sada pišem i pitam se da li se stvarno to sve desilo. Medalja me podseća da jeste!!!

I što reče Sale: ,,bilo je lepo, ali svaki tekst je siromašan da bi sve dočarao! Neverovatan, a ipak se dogodio BEČ…’’

Maraton prošao kroz naš grad
April: Bostonski maraton u mesecu maratona

Povezani članci

6 komentara. Leave new

  • Pozdrav svima iz sunčane Ljubljane i hvala svim „Bečlijama“ na lijepom druženju!
    Da zaista je nekako sve štimalo, kako je Marija i opisala. Često nismo ni svjesni koliko je sve dobro organizovano i nekako mislimo da se sve to podrazumijeva. A osvijestimo se tek tamo gdje su mnoge stvari prepuštene same sebi.
    Posebno se zahvaljujem „prijateljskom trkaču“ Milanu na ukazanom gostoprimstvu i želim mu da još mnogo godina uspješno promoviše ovu sjajnu trku. Siguran sam da će već iduće godine broj trkača iz Srbije biti mnogo veći, jer ima šta da se i vidi i doživi.
    Ispod ovog Marijinog teksta se i ja potpisujem, iako smo naravno svi na svoj način tu trku doživljavali i opažali.

    Odgovori
  • Divno napisano. Bravo Maro!

    Odgovori
  • Marija Romanovic
    april 21, 2011 19:32

    Sve ovo je doživjela i Marija Romanović iz Osijeka.Pozdrav!

    Odgovori
  • lep tekst Maro, cestitam svima. Nisam ukapirao kada si mi rekla da ste isli sa Saletom. Super je bila ekipa

    Odgovori
  • Vidimo se sledece godine na Beckom marathonu

    Odgovori
  • Divan dan u Beču uveličao mi je Maraton.Trčkarala sam uz ogradu bodreći takmičare,a drugi deo sam provela na bini ispred cilja.Aplaudirala sam do iznemoglosti,vikala,podržavala Italijane,Hrvate,Austrijance…sve se nadajući da ću ugledati nekog Srbina.Mnogo mi je žao što mi je promakla vaša ekipa.Mada ko zna…Svakoj trkačici sam urlala „bravooo“.tako da si neka od tih dama bila ,možda,baš ti.Čestitam ti do neba.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed