Prva Cerska OCR bitka se održala prošle godine i dobila je dosta pozitivnih komenatara pa su Outfiteri rešili da se pridruže ove godine.
OCR trka je održana 16. aprila na planini Cer. Organizacija je bila sa tematikom Cerske bitke i Prvog svetskog rata, pa je privukla puno zaljubljenika u istoriju.
Trka i istorija Cerske bitke i Prvog svetskog rata
Ono što je u startu izdvojilo ovu trku od ostalih je to što smo saznali da će jedna od prepreka biti odgovaranje na teorijska pitanja o Cerskoj bitki i Prvom svetskom ratu. Zato smo se još u dolasku u autu propitivali i delili znanje.
Ujutru je bilo hladno vreme, ali kako je dan odmicao sve toplije, tako da je na ovoj trci otvorena sezona trčanja u majicama.
Tri okrepne stanize i poligoni
Trka je bila dobro organizovana, prepreke su obično bile grupisane u poligonima i bilo je tri okrepne stanice. Jako sam bila prijatno iznenađena jer je svaka prepreka bila ojačana, bezbedna, osećala sam se sigurno tokom prelaženja prepreke. Mnoge prepreke su imale deo prilagođen devojkama.
Za svaku pohvalu organizatorima, to je ostavilo najveći prijatan utisak na mene i za preporuku organizatorima drugih OCR trka. Nije bilo vodenih prepreka, mada je na nekima bilo blata ali nije strašno.
Najbolje su OCR trke u prirodi
Priroda je prelepa na Ceru, šteta što nismo mogli duže da uživamo. Doduše prošli smo i neke duge deonice sa usponom koji je bio toliko strm da nije bilo mogućnosti ni za kakvo trčkaranje, jedva smo išli korak po korak. U dva navrata smo sa nekim većim grupama od po 30ak ljudi promašili planiranu stazu, ali smo se relativno brzo vratili na stazu.
Pesak u džakovima i kante od 15 litara
Bilo je i par teških prepreka za koje bi bilo pametnije da sam radila zamenske vežbe. Jedna od njih je nošenje po dve kante sa po 15 litara tečnosti za devojke i po 20 litara za momke na poprilično dugoj deonici.
Već smo pre toga imali prepreku sa nošenjem na ramenu jedne kante od 15 litara za devojke i 20 litara za momke na malo dužoj deonici, tako da je ova bila slična i duplo teža.
Među teškim preprekama bih svrstala i nošenje džaka sa 20kg peska (za devojke) uzbrdo na strmom terenu gde u povratku u jednom trenutku nije postojao put nego je trebalo skočiti naniže sa vrećom peska.
Nakon svih prepreki, istrčanih 15 km i dobijene medalje usledila je gozba. Vrhunski gulaš, pasulj i vo na ražnju, kao I štrudle sa orasima i makom, baklava i sutlijaš sa cimetom, posebna zahvalnost divnim ljudima koji su sve ovo spremali.
Sve u svemu, išla bih opet.
Tekst priredila Bojana Lakićević.