Iz triatlonskog dnevnika Gorana Mišića
Sa svojih 15 godina bio sam moglo se slobodno reći sasvim neaktivan lik. U osnovnoj školi, sa takvom neaktivnošću i pubertetom blago sam se popunio, i sada mi je smešno kad pomislim kako moji nisu hteli da me povrede pravim opisom, pa mi je bilo ok da sam „elegantno“ popunjen. Da stvari nazovem pravim imenom, nisam bio zadovoljan svojim izgledom. Sa 16 kupio sam prvi ozbiljniji bicikl i tako je nekako započelo moje bavljenje sportom. To jedno leto, ja sam odrastao i postao, sad sa ove distance, sasvim drugačiji čovek. Od nezadovoljnog mladića koji nije znao sta želi u životu, postao sam preokupiran sportom i svim što je pružalo informacije o sportu.
Triatlon
U to vreme sredine osamdesetih, bila je sreća da imam svoju satelitsku antenu i da mogu da gledam Eurosport. Tritalon je bio izuzetno promovisan na tom kanalu i tada sam prvi put čuo za Mark Alena i Majk Piga iz Amerike, Greg Velca iz Australije, Nemce Tomasa Helrigera koga su zvali pakao na točkovima, Jirgena Zacka i mnoge druge sada već legende triatlona koji su postali moji uzori. Gledao sam ih, upijao njihove tehnike i duboko u sebi sam znao da je triatlon sport koji je sasvim drugačiji. Triatlon te svojom zahtevnošču i fizički i psihički jača i izdiže iznad običnih ljudi. Ako bih želeo da opišem taj osećaj onda mogu reći da sam se osećao snažno toliko da slikovito mogu da izrazim da napravi supermena od mene. Postizao sam nešto što je fizički i psihički bilo toliko zahtevno u sportu da nije bilo prepreke u životu koja mi se činila nesavladivom.
Moj početak
Novi ciklus u mom bavljenju sportom je započeo laganim trčanjem od ne više od 5-6 km na keju i, uvek se nasmejem kada se setim, svojevrsnim batrganjem u vodi koje je bilo vid prsnog plivanja. Usledile su godine mog posvećenog rada i truda koje su učinile svoje. Moja tehnika je unapređena, moja fizička kondicija odlična, moja spremnost je bila uvek visoka. I kao da sam slutio, pripremao sam se tada za brojna amaterska takmičenja koja su počela da se organizuju što kod nas što u zemljama u okruženju.
U našoj zemlji je 1992. održan prvi triatlon na Adi. U kasno leto u septembru mesecu organizovana je trka na kojoj se plivalo samo 300m, vozio bajk od 24km (3 kruga oko ade) i trčalo 7,7 km (1 krug oko ade). Pobednik tog triatlona bio je Vule Maksimović, nas atletičar koji je inače trčao 3000 stipl. Tog takmičenja ću uvek da se sećam jer pored toga što sam gadno pao i ozledio se tako da ožiljke i danas imam, na njemu sam se zarazio, mogu slobodno tako reći, virusom triatlona. Tog virusa se nisam oslobodio, a mislim ni da neću jer triatlon je moj život, moj pokretač i moja životna energija. Ova moja priča je ujedno i jedna stranica dnevnika beogradske ade gde je u 19 mojih sportskih sezona bio nepoznat ukupan broj puta iščašenja desnog ramena, prilikom padova ili povreda pa čak i u vodi. Nebrojen put razočarenja ali i slavlja, ali najviše je bilo onih novih želja koje su me motivisale da dosežem i nove ciljeve, pa izmedju ostalog i ironman.
Izazov koji traje
Naravno bilo je tu i puno izazova, pre svega organizacijskih jer triatlon zahteva disciplinu i dobru organizaciju vremena i planiranja treninga. Nekada je potrebno da se trenira i dva puta dnevno, pa još sve to uklopiti u jedan radni dan je vrlo zahtevno. Zatim je zahtevno i finansijski, jer je potrebna oprema. Bicikl traje i služi ali već u za nekih 2-3 godine je potreban novi, tehnologija napreduje a oprema je sve lepša, sve modernija, tehnološki savršenija pa samim tim i skuplja. Nekada pomislim da svojim primerom pobijam tvrdju da je triatlon sport za bogate, ali potrebno je puno spremnosti i odricanja da se i taj san sanja.
Od tog mog gore pomenutog prvog takmičenja do danas ređala su se brojna državna takmičenja, prevenstva i evropska i svetska, balkanijade i razni kupovi koje sam redovno posećivao. Uspesi su se nizali i bili dalji motiv da se istraje i izbori još bolje vreme u sva tri sporta. Neosetno sam kroz ta takmičenja prolazio i kroz kategorije po uzrastu i sada kad se osvrnem vidim da sam uz triatlon i stalno ulaganje u bolje, više, brže i dalje odrastao i sazreo da imam šta da kažem i prenesem novim generacijama triatlonaca. Do nove stranice iz dnevnika, dobrodošli na triatlon.
10 komentara. Leave new
fenomenalan tekst, i još fenomenalnije iskustvo!
svaka čast na uspesima i na volji da motivišete ljude oko sebe!
nadam se da ću i ja jednog dana biti ozbiljni, iskusni, zreli sportista 🙂
Meni je skroz interesantno kako se sportsko iskustvo prenosi i na život u opšte. Kaže Goran: „Postizao sam nešto što je fizički i psihički bilo toliko zahtevno u sportu da nije bilo prepreke u životu koja mi se činila nesavladivom.“
Mislim da je to delimično osećaj svih nas. Možda ga mi u rekreativnom trčanju, ne osećamo tako jako, kao što si ga ti osvestio, ali mislim da ovo iskustvo delimo kada bolje razmislimo.
Samo napred do Austrije i Sankt Pöltena :))
Passion, discipline, practice; dok citam njegov tekst ove tri vrline vidim u Goranu a one su po meni pravi kljuc uspeha kako u sportu tako i u zivotu. Gorane samo napred!!!
Sjajan lik i sjajan tekst.
Meni za ovo relativno kratko vreme nije zafalivalo motivacije, a kontinutet u Goranu mi uliva poverenje da filozofija iza stava jeste otporna na nagrizanje vremena.
Goran je na zajedničkom treningu na Adi govorio o sebi i osećaju koji ga je vukao da se oproba u triatlonu. Bilo mi je zadovoljstvo da čujem njegova iskustva.
Ovaj članak je uvod u mini seriju članaka iz triatlonskog dnevnika Gorana Mišića. Pravo štivo za motivaciju.
Uživajte čitajući, a ako se i vi zarazite sportom, otkrićete ceo jedan novi svet.
Dve glavne lekcije koje sam ja ponela iz sporta su
1. nije važno koliko često padaš već koliko brzo ustaješ (doslovce 🙂
2. jefitnije je biti disciplinovan nego imati osećanje neuspeha. Dakle – uspeti je lakše nego ne uspeti!
Pozzz
odlicno si to rekao vujo! zaista se otkrije jedan novi svet…
gorana poznajem gotovo deceniju, svakako osoba sa puno iskustva iza sebe i najvaznije od svega osoba koja je spremna da svoje iskustvo podeli sa ostalima. i kako posle nekoga da ne ispirise ovakav text??
goran je spomenuo razlicite povrede, konkretno, iscasivanje ramena pa sam se prisetio kako je po izgledalo jer sam bio na nekoliko metara od njega, sam start trke, doduse ja na kopnu a on u vodi, ni malo prijatan prizor ali pored svih muka koje vas mogu zadesiti, nekako, uvek ste spremni da se vratite po jos?
Ja zarazena, hvala ekipi na tome 🙂
Zbog ovoga zelim da se bavim sportom: „Postizao sam nešto što je fizički i psihički bilo toliko zahtevno u sportu da nije bilo prepreke u životu koja mi se činila nesavladivom.“
Gorane, hvala, ovaj tekst je inspiracija! Svaka cast!
Svaka cast na 19 godina posvecenosti sportu i to triatlonu, svaka cast na inspiraciji i motivaciji za sve nas i svaka cast da verujes i zelis da to moze svako!
Pitam se sta sam ja radila unazad 19 godina svaki dan sto se tice rada na sebi. Da, ulagala sam u sebe, ali nisam bila zadovoljna rezultatima. Da, i trazila sam pomoc i trazila se u mnogim sportovima ali rezultati su bili da, moze ali i ne mora. Svaki dan 19 godina unazad, sigurna sam, konstanta je bila da zelim nesto bolje i drugacije, zelim bolje rezultate, ali ono sto znam je da rezultati nisu dolazili ali i znam da nicemu nisam bila tako potpuno posvecena.
Za samo godinu dana trcanja i sticanjem discipline, taj rad na sebi mi je doneo zadovoljstvo, a vidim i osecam da ta investicija ostaje trajna i samo moja i znam sigurno sta cu raditi u narednih 19 godina ;-). Konacno, osecaj snage i jacine da je sve moguce samo ako znas sta zelis i toj zelji si posvecen je sjajan, a ti nam dajes savrsen primer.
Hvala sto delis sa nama svoje iskustvo i zelim ti da imas bogat izvor novih inspiracija i motivacija za svoj dalji niz godina u sportu!
Mišiću svaka pohvala na rad,osvojeno,na sportski staž.i volji da se istraje na ovim prostorima kada je poznato kakvi su uslovi,i nebriga za iste….veoma gotivim triatlon i potajno gajim želju da ga odradim to jest izdržim….interesuje me kako Srbija kotira u Triatlonu,zatim gdje naši takmičari nabavljaju opremu,da li je ko od vas učestvovao na OI u Pekingu i koja je uopšte norma za OI,bliži se London,da li imamo kandidata itd.???….sportski pozdrav