Blog & KolumneTriatlon

Prvi put na sprintu! Reportaža sa triatlona u Pančevu 2012

6 komentara

U nedelju se održao Pančevački triatlon na kome smo, po prvi put u životu, učestvovali Balša Rađenović i ja. Triatlon u Pančevu je ujedno bio i prvenstvo Srbije na sprint distanci (750m plivanja, 20km bajsa i 5 km trčanja na 30+ stepeni).

Ekipa Trčanje.rs sastavljena od triatlonaca, ali i naših trkača-navijača krenula je bajsovima ka Pančevu. Vuk Terzin, Aleksandar Vukićević, Balša i ja, laganom vožnjom, a Voja trčeći za 1:50 prešli smo 24km do Pančeva i šetališta pored reke Tamiš, odakle je kretala trka.

Uz dosta treme (ipak je ovo prvi put da plivamo u jednoj solidno prvljavoj i brzoj reci) i uzvodno plivanje, krenula je grupa od nekih 55 takmičara i takmičarki u avanturu zvanu triatlon.

Plivam solidno jako i moj rad sa Draganom iz Plivačkih avantura i samostalni treninzi na 25. maju imaju efekta: ne izlazim poslednji iz vode, mada sa cirka 10 minuta zaostatka za vodećima :))

Već na startu, neiskusno plivam po sredini gde je matica reke najjača, dok se u sebi oduševljavam svojom genijalnošću i glupošću ostalih takmičara koji ne razumeju najelemantarniju matematiku, tj da je hipotenuza najkraći put do tačke okreta.

Tranzicija ka bajku (T1) je prošla fino, kačim i montiram se na bajk, na koji sam stao pre dve nedelje, još uvek nesiguran u vožnju sa zavezanim nogama. Bajk ide dobro i u jednom trenutku draftujem se (nelegalno kako sam posle saznao) iza jedne od vodećih grupa, gde otkrivam da tempo jeste visok, ali da bih mogao da se vozim ovako kada bih se bolje spremio – što nameravam da uradim 🙂
Trčanje na kraju predstavlja pakao, jer em su zalihe ugljenih hidrata potrošene, em temperatura od 30 i kusur, bukvalno kuva motor. Sve to čini trčanje pravim preživljavanjem, no na svu sreću klinci oko staze nas prskaju i doturaju vodu koja nas rashlađuje.
Rezultat: plivanje: 20:39, bajs: 45:35 i trčanje: 22:39 za reper za buduća takmičenja (rezultati ovde). Oduševljenje dragih ljudi i njihov osmeh koji najviše znači.

Posebno mi je Dragana, moja verenica, sa istim onim pogledom kao kada sam završio prvi maraton, zadivljujuća. Toliko je ponosna na mene. Mislim da je to jedna od neverovatnih dodatnih vrednosti sporta kao što je trčanje i triatlon, gde je svako pobednik, to što nekako dragi ljudi, poznanici i prijatelji, a poesbno partneri znaju da cene. Pisaću u ovove više, a vi do tada probajte da doneste medalju gajbi.

Pored ove lične priče, naravno da sve što radim ima veze i sa Trčanje.rs i našom triatlon sekcijom čiju uslugu osmišljavamo i razvijamo. Definitivno, želimo da ponudimo isto ono što već imamo za trčanje, a to je okruženje i podrška za sve one koji bi da se oprobaju u triatlonu, te da rekreativno treniraju za prvi polumaraton, maraton ili zašto da ne sprint triatlon (čitaj Ironman 🙂

Sledeće nedelje, ekipa putuje u Zagreb na olimpijsku distancu. Čitamo se.

Samsung Hope Relay na Adi
Trčanje u Rusiji
Tags: , ,

Povezani članci

6 komentara. Leave new

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed