Što južnije to tužnije – netačno u slučaju triatlona. Ocean Lava Montenegro je trka koju ne treba propustiti.

Ukoliko biste želeli da probate dugi triatlon u formatu poludistance 1.9km plivanja, 90km bajka i 21km trčanja više ne treba ići daleko. Kotor je domaćin trke svetske klase i topla preporuka za SVE triatlonce – one koji tek kreću i kojima ovo može biti prvi dugi triatlon, kao i za one koji su već duže u igri.

Pre nego što uđemo u detalje ove trke, napominjem da je reportaža o trci iz ličnog ugla i pišem je kao urednik sajta Trčanje.rs, ali i kao nekadašnji kompetetivni triatlonac, a danas outodoor i sport entuzijasta. Pre početka, dodatna napomena da sam kotizaciju za trku i poziv dobio od sjajnog Dejana Radinovića, koji je kao i mnogi ljudi, prijatelji i volonteri učinio da trka dobije taj domaćinski, a opet vrhunski kvalitet. Dejane hvala puno!

Što južnije to tužnije – triatlon u CG

Realnost u ovoj našoj trkačkoj i triatlon zajednici prati ovu tvrdnju “što južnije to tužnije”. Kako se spuštamo od za-sport-fanatičnih Slovenaca, preko naprednih Hrvata, dolazimo do Srbije, Bosne, a onda trčanje i uopšte redovno bavljenje fizičkom aktivnošću još više pada u Crnoj Gori i Makedoniji. Pogledajte samo broj ljudi na maratonima u glavnim gradovima i sve će vam biti jasno.

“Opšti utisak o trci u Kotoru je fenomenalan. Ekipa na trci fenomenalna. Ono sto sebi zameram je to što sam na trku dosao preumoran od posla i treninga i nedovoljno oporavljen od tri trke koje sam imao u poslednjih 40 dana.

Plivanje sam odradio zadovoljavajuće, ali se umor pored jakih grčeva u stomaku manifestovao na bajku i trčanju.

Ova trka mi je pomogla da detektujem uzročnike grceva, koji su mi se javljali na dve poslednje poluironman distance, tako da je trka itekako imala smisla jer me za mesec i deset dana ocekuje ful ironman distanca u Kopenhagenu.

Ono sto me je odusevilo u Kotoru je sjajna organizacija. Svima koji imaju nameru da rade trku ovog formata toplo preporucujem Kotor sledeće godine, naravno ukoliko bude organizovan.

Što se mene tice, ovoj stazi sam ostao debelo dužan tako da eto mene opet ovde.”, Darko Savić

Triatlon je sličan. Zamislite triatlon na Kosovu. Jako jako teško.

E pa sa Ocean Lava Montenegro, stvari sada postaju drugačije. Crna Gora je dobila svetsku trku i sa mojim skromnim nastupima na Logarskoj dolini (koja je takođe ušla u Ocean Lava seriju), Poludistanci Adi i Sent Poltenu, mogu slobodno da izjavim: Kotor je za prvu godinu postavio neviđeno visoke standarde i prevazilazi dosadašnje trke kako u Srbiji tako i u regionu.

Šta me (nas) je oduševilo na Ocean Lava Montenegro?

Sitnice koje tako puno znače onima koji su duže u sportu jesu nešto što vas tera da razmislite da se vratite i uradite ponovo trku. Generalno, mislim da su svi dobili taj utisak “dajemo više” i idemo preko onoga što obećamo. Na primer, evo samo nekih stvari koje bih ja istekao:

Hladna voda i okrepa

Držati vodu, kolu, izotonike hladnim u periodu od 6 sati je izazov za sebe. I ne samo to, nego i proteinske čokoladice, banane, pomorandže.

Kako je iskomentarisao Marijan Lukić nakon trke: “Za godinu dana u Srbiji ne može da se skupi okrepe koje je ovde bilo”.

Pored okrepe, na stazi su bili i tuševi za lađenje i gomila sunđera na trčanju, što je posebno pomoglo nama koji su trčanje završavali posle 12:00 kada je Sunce počelo da prži.

Volonteri – najjači utisak

Mislim da su svima najjači utisak volonteri. Igor Majer, organizator trke je i sam triatlonac i čovek koji zna da najjači utisak ostavljaju ljudi sa kojima dođeš u susret. Zato je akcenat stavljen na volontere.

Evo šta su oni uradili: Kontaktirali su organizacije civilnog društva (nevladin sektor) i kroz njih formirali volonterske timove. Volonterski timovi su bili podeljeni po bojama i nalazili su se najčešće na stazama i okrepnim stanicama, gde su pored glavnih zadataka navijali. Na kraju smo mi glasali koji je tim bio najbolji, pa je pobednički tim dobio 200€ da donira onoj organizaciji ili akciji koju oni izaberu. Svi su bili motivisani, a i dobro su se zabavljali.

[see_also link=”http://www.oceanlava.me/register/” target=”_blank”]REGISTRACIJE ZA 2017 SU POČELE[/see_also]

Ja sam konkretno podelio svoje bodove između Naranžastog tima koji su činile neke super lude cure i momci na krajnjoj tački bajka koje su navijale onda kada sam već počinjao da shvatam koja će mi biti patnja kako na bajku, i šta me čeka na trčanju. Drugi bod je išao plavom timu na trčanju koji su se super zabavljali i koji su ostali sve do kraja trčanja, tj jedno 3 sata na suncu.

“Ocean Lava Montenegro je jedna od najbolje organizovanih triatlonskih trka na kojima sam bio.

Plivački segment je karakterisalo stalno ulaženje iz tople u hladnu vodu, zbog ušća dve reke u more, te je odelo za plivanje bilo neophodno (ja sam ga naravno nisam poneo).

Biciklistički segment je karakterisao valovit put, sa stalnim kratkim uzbrdicama i nizbrdicama, dok se trčalo pored mora.

Veliko gostoprimstvo, odlična organizacija i podrška volontera su nešto po cemu cu je svakako pamtiti.

Meni je ovo bila druga trening trka pre glavnog dogadjaja – Ironman Mallorca, koji se odrzava 24.09.2016. godine.

Nadam se istoj ovoj trci i dogodine, samo sledeci put sa manje pehova.”, Mihailo Živković

Startni paket

Jako bogat. Bidon, pamučna majica, super roza medalja sa palmicama, pasta party sa odličnom klopom u centru Kotora pre trke (nažalost bez vegeterijanske opcije). Pivo alkoholno i bezalkoholno posle trke. Klopa posle trke. Frape posle trke. Masaža. Peškir, baš veliki – super pamuk. Sapuni kao poklon sponzora. Sigurno sam zaboravio nešto. Da. Polo majica kao finišer majica (druga majica).

Program Ocean Lava Montenegro

Ovde bih ponovio manje više prethodne delove i uključio dobre stvari iz programa:

Brifovanje i pasta party dan pred trku, zajednički trening plivanja, masaža i klopa-piće posle trke i žurka i proglašenje pobednika posle trke sa super live svirkom na koju mnogi ljudi nisu došli zbog umora.

Bajk zona je imala i bajk servis, tako da je svako mogao da utegne bajk u subotu. Meni su momci naduvali gume, podmazali lanac, a ujedno i pronašli šraf koji mi je nedostajao na jednoj kočnici što bi eventualno moglo da napravi problem. Momci sa bajk servisa su bili i u nedelju na stazi.

“O tome koliko je dobro bila organizovana trka, koliko sam se lepo osećao pre, u toku i nakon trke govori to što sam već sada 14.maj 2017. stavio u svoj kalendar za sledeću sezonu.

Znajući Igora Majera i njegov tim verujem da će druga trka ove serije biti spektakularna.

O mom nastupu mogu reći da sam više nego zadovoljan, najbolji rezultat od svih 70.3 trka koje sam do sada uradio i medalja u AG su samo motiv da 2017. budem još bolji na ovoj stazi.”, Marijan Lukić

Ne zaboravimo i free fototogafije na Fejsbuku koje su bez premca. U Ironman seriji ćete za mnogo lošije fotke platiti i po 5 do 20€, ako želite uspomenu.

Evo kako je izgledala trka po segmentima iz mog ugla

Plivanje – hajde da se ledimo

Kome treba odelo za plivanje u julu na moru? Voda je savrešena za kupanje. E to jeste tako, ali ko još zna da u Kotoru, na startu trke se more ulivaju dve reke koje vodu čine ledenom.

Ja sam mnogo zimogrožljiv. Nikako ne volim hladno. E sada, voda nije odmah hladna, prvo je ok, ali onda te prođe takva ledena stuja, da bude toliko ledeno da je problem da dišeš.

Ovaj deo savladao sam snagom uma jer sam pomislio na sve one nekadašnje trialonce i bicikliste Tur de Fransa koji nisu imali TT bajkove, fensi satove, te naše dedove i pradedova koje su prelazili Albaniju i smrzavali se bez funkcionalnih Gore-Tex majica, podnog  i centralnog grejanja. Jedan zaboravljeni neopren u odnosu na to – ma hajde 🙂

Druga inspiracija da isplivam bili su vera u ruske metode kupanje u ladnoj vodi i krioterapiju, tako da sam ovo kupanje video kao način da ojačam svoju cirkulaciju. Sve je to pomoglo da se posle 30 minuta zagrejem i završim plivanje za 42 minuta.

Bajk – ravna staza, za nekog je, za nekog ne

Bajk se vozi prelepom stazom pored mora – Jadranskom magistralom. E sad, niko vam neće reći, ali trialonci nemaju vremena da uživaju u lepoti staze. Guraš pedale i zabodeš glavu u aero poziciju.

Moja bajk trka je bila donekle triatlonska – pokušavao sam da to radim kao pravi triatlonci, a donekle onako kako sam se i spremao – u poslednjih 3 godine, vozio sam bajk 5 puta od maja kada sam počeo pripreme. Zato sam iskoristio bajk i nemogućnost da držim aero poziciju da se dignem  i uživam u prelepoj vožnji.

Na stazi sa nama je bio je i promoter trke i sjajan mladić, elitni i profesionalni triatlonac Andrej Vištica. On je u svom blogu rekao da je staza manje-više ravna, ali su meni ta brda bila jako teška. Andrej je naravno rutinski pobedio. Meni je bilo čast kada me je obišao (preleteo) i to dva puta na bajk stazi, kao i to što sam ga uspeo videti na trkačkoj stazi.

Moj bajs završavam u proseku na 27 km/h i to za 3 sata. Staza je bila kraća 10km. Hvala Nebojši Atanackoviću koji mi je pozajmio bajk za ovu trku!

“Ja sam imao najčudniju trku. O samoj stazi bih rekao da ima potencijal da bude sigurno jedna od najlepših u Evropi. Za to je potrebno da se potpuno obustavi saobraćaj jer ovo sa delom staze koji je otvoren za motorna vozila je veoma nebezbedno (imao sam dva incidenta i jednu, sto bi motoristi rekli, almost RIP situaciju).

Sada trka: plivanjem sam zadovoljan iako ga skoro 3 nedelje nisam trenirao skoro uopšte. Po pravilu u otvorenoj vodi imam lošu navigaciju. Ovde je sve proslo ok. Uslovi idealni. Biciklisticki deo sam prebacio za nekih 11 – 12 km, iskljucivo svojom greškom, ne videvši tablu za okret. Ponavljam, sama staza je prelepa, valovita, brza. Fantasticna perspektiva.

Trčanje takođe, donji put, sve vreme pored mora… osim visoke temperature, a na to organizator stvarno nije mogao da utice , nemam ni jednu primedbu.

Trčao sam onoliko koliko je bilo dovoljno da odmah sutradan nastavim sa treninzima za IM CPH. Volonteri su 200% ispunili zadatak.

Došao bih ponovo, ali samo ako bi bicikistička staza bila potpuno zatvorena.”, Bojan Đurić

Trčanje – preživi 30 stepeni

Trčalo se donjom cestom do Dobrote i to u segmentu od 5km. To je super na triatlonskim trkama jer možeš da vidiš gde je ko u odnosu na konkurenciju, a i okrepne stanice su onda stvarno na svakom koraku.

Dobra stvar kod svih momaka koji su trko završavali do 4 ili 5 sati jeste što su izbegli najveće sunce. Mi koji smo ostali da trčimo i posle 12:00 pa sve do 13:00 smo imali i dodatni element da se izborimo.

Polumaraton na kraju dugog triatlona je uvek priča za sebe i tu i koliko god da si spreman sve boli i pomišljaš da stajanje i šetanje. Moja trka je prošla super, za 2h, a tempo mi je opadao od 5:00, pa preko 5:30, da bi poslednjih 5km bilo kontrolisano mučenje na 6:30. Bez BRICK treninga ovo je nešto što sam očekivao.

Na kraju, kao po dogovoru, Vuk i Voja me čekaju i Vuk osvaja medalju, sa kojom je oduševljen jer su na njoj palmice! Nakon toga odlazak u zonu za takmičare, gde dobijam izvrsnu masažu, bezalkoholno pivo, led i vrlo brzo dolazim sebi. Jako dobar oporavak i već 2 dana posle trke se dobro osećam i spreman da radim dalje treninge.

U razgovoru sa Igorom Majerom direktorom trke i prvim crnogoriskim Ironman takmičarem, saznao sam da se za sledeću godinu spremaju glavne izmene koje nose i najveći potencijal za napredak:

Kompletno zatvaranje staze za saobraćaj

I ako je staza na bicikli u većem delu bila zatvorena (jedan deo od oko 20km je otvoren)  prolazila su kola meštana, a 3. jula kada je bila trka je bilo baš puno turista koji se šetaju i nemaju pojma šta znači kada neko ide 50-60-70 km / h na bajku. 

Trka sledeće godine će biti u maju 2017. tako da ovih problema ne bi trebalo da bude i biće mnogo manje stresa i policiji i organizatorima, tako da verujem da će ovaj problem da se svede stvarno na minimum.

Isto važi i za trkačku stazu koja je takođe bila zatvorena za saobraćaj, ali su je prolazili meštani kolima i motorima. Taj put u maju, po svedočenju organizatora je skroz prazan.

Veći broj atleta

Zbog tehničkih razloga vezano za organizaciju (uvek je tako prve godine), trka je kasno najavljena, pa su na nju došli iskusni takmičari i triatlonci. Na stazi ja nastupilo oko 50 trkača, što u pojedinačnoj što u štefetnoj konkurenciji. Ova trka sam siguran ima potencijal da dođe na stotine ako ne i u nekom trenutku i hiljadu takmičara.

Moj put – sa tatom i starijim sinom Vukom

Odlična stvar kod Kotora jeste što nam je koliko toliko blizu, pa su maltene svi ljudi koje znam iz Beograda, kombinovali ovaj put sa kraćim ili dužim godišnjim odmorom. 

U nastavku vam prenosim plan puta kolima na trku i nazad, što vam može poslužiti kao orijentir ako budete pravili svoj aranžman sledeće godine:

• četvrtak ujutru – polazak na Taru, treking, spavanje
• petak – džoging, polazak na more, Žabljak, kupanje u moru
• subota – plaža, ostavljanje bajkova, brifing, pasta party
• nedelja – trka, plaža, žurka
• ponedeljak – polazak na Ljubiš, kasni ručak u Pećinaru, pastrmka, šetnja
• utorak – poseta Stopića pećine, Beograd

Mi smo iz Beograda krenuli u četvrtak da bismo prenoćili na Tari i to vrlo povoljno u hotelu Beli Bor. Na putu do Tare posetili smo manastir Jovanje. Na Tari smo u četvrtak kada smo stili uradili treking do vidikovca Crnjeskovo, pa je Vuk planinario i lovio medvede. Ujutru u petak smo džogirali po Tari, a onda i krenuli putem Kotora.

[see_also link=”http://belgraderunningclub.com/kamp” target=”_blank”]Na Tari u septembru organizujemo trkački kamp Harmony Run Camp[/see_also]

Posle kratkog zaustavljanja na Žabljaku gde smo u kafe Oro klopali cicvaru, evo nas u Radovićima na Luštici, gde smo se smestili kao najbliže mesto Kotoru, a opet blizu da Vuk može da se kupa na pešćanoj plaži. Kupali smo se na Plavim horizontima i Oblatnu.

3 noćenja u Radovićima i u ponedeljak nakon trke krećemo za Ljubiš, gde smo stvarno uživali kod Bobana Pećinara koji je treća generacija ljudi koji živi u selu i drži kafanu i prenoćište. Ne mogu vam opisati taj mir u tom malom selu i njegovoj konobi i imanju koje uključuju i veliki ribnjak pastrmke.

Kako smo došlu u ponedeljak, bili smo jedini gosti na prenoćištu, pa nas je i domaćin počastio sa turom rakije i bokalom vina koje smo podeli posle večere uz čašiću razgovara. Spavanje u Ljubišu, pored reke i vodenice je nešto što treba probati – vazduh je neverovatan.

U utorak krećemo za Beograd, preko Rožanstva, gde se nalazi Stošića pećina koju smo posetili.

Za kraj, još jednom hvala na pozivu. Želim vam puno sreće u budućnosti. Čekamo rapspis Ocena Lava Montenegro 2017. Pratimo se i lajkujemo na Fejsubku www.facebook.com/oceanlava.me

[see_also link=”http://www.oceanlava.me/register/” target=”_blank”]REGISTRACIJE ZA OCEAN LAVA MONTENEGRO 2017 SU OTVORENE. PRIJAVITE SE OVDE![/see_also]