Nikola Jevtić: You cannot live forever, but you can try!

Trčanje.rs je imalo prilike da razgovara sa jednim posebnim mladim čovekom. O Nikoli smo dosta toga čuli, upoznali ga još ranije na zajedničkim trčanjima… a kada smo slučajno naleteli na njega u teretani odlučili smo da uradimo intervju…

Zdravo svima! Zovem se i prezivam Nikola Jevtić. Imam 23 godine i živim, studiram, i treniram u Beogradu. Živim sa porodicom.

Triatlonom sam počeo da se bavim otprilike pred kraj osnovne škole. Triatlon mi je bio zanimljiv jer spada u grupu ekstremnih sportova, i kao takav je jedan od najtežih u toj grupi. Hteo sam da radim nešto što ne radi većina ljudi u današnje vreme, a kamoli u našoj zemlji. Moj najveći uspeh u ovom sportu je taj što sam postao deo nečeg izuzetno posebnog za mene, jer na kraju krajeva Triatlon je kao neka posebna vrsta života.

Triatlon mi je u život uneo više sreće, bolje se osećam, zadovoljniji sam sam sa sobom kada znam gde sam i čime se bavim. Triatlonom ću se baviti dok god budem bio fizički i psihički sposoban za to, što znači još mnooooogo duuuugo. Moji ciljevi u ovom sportu su izričito orijentisani aktivnošću tj. samom treniranju radi samog sebe, jer ja sam u Triatlonu iz ljubavi prema ovom sportu,a sve ostalo je bonus.

Triatlon je itekako uneo promene u moj život, posebno totalno drugačijeg osećaja unutar samog sebe. Sreća, zadovoljstvo, smirenost, a pre svega održavanje sopstvenog tela i jačanje duha. Čovek kada se ovako nečim bavi pre svega radi sebe, upozna samog sebe na neki način bolje nego što je mislio da zna.

Koje osobine treba da ima neko ko je uspešan u triatlonu?

Teško da bi se to moglo nazivati osobinama. Pre će biti da su to vrline. Najpre osoba koja želi da bude deo tako nečega i da istraje u tome mora posedovati pre svega volju za rad i za stvaranje slobodnog vremena u toku svakog dana radi ispunjavanja sportskih obaveza.

Takođe tu je još vera u sebe samog, jer šta god neka osoba odredila da mu bude cilj unutar discipline kojom je odlučio da se bavi mora verovati u sebe, ne sme nikako sumnjati ili biti negativno orijentisan prema celoj toj stvari. Sve je izvodljivo samo treba vremena.

Na kraju dolazi i spremnost za promene tj. požrtvovanost da se malte ne ceo sistem življenja i životnih navika promeni. Ko poseduje te 3 vrline zasigurno će uspeti u svemu što je odlučio samo je pitanje kada.

Reci nam nešto više o tvojim treninzima

Plivam na bazenu Tašmajdan u jutarnjim terminima pre fakulteta. Bicikl – kako bih se izrazio vozim po celoj Srbiji, dok zimi da bih ostao u formi vrtim kućni trenažer. Što se tiče trčanja uglavnom trčim na Donjem Kalemegdanu i na biciklističkoj stazi koja ide uz Dunav sve do Ade Ciganlije.

Opet mesto gde trčim zavisi od tipa treninga koji imam. Uglavnom treniram sam jer Triatlon je pre svega individualni sport, što je još jedan od razloga zbog čega sam ga odabrao i zbog čega volim njime da se bavim. Što se tiče opreme, koristim šta mi odgovara i šta mogu da priuštim.

Svi znaju da je u našoj zemlji interesovanje za sport veoma malo,  a pogotovu za ovakvu neku vrstu sporta, pa je samim tim i mogućnost pronalaženja odgovarajuće opreme teška,jer jedva da je ima u našim sportskim radnjama, plus su cene dosta visoke (čak je i u Velikoj Britaniji jeftinije nego ovde XD).

Savet vršnjacima

Moj savet svima je da što pre počnu da se bave nečim i da se ne premišljaju puno, jer će se sigurno osećati sveukupno bolje u sopstvenoj koži znajući da su aktivni i da su deo nekog sporta, na primer trčanja 😀

I na kraju više jedna fraza koja idealno ide uz sve sporotove a pogotovu uz Triatlon i trčanje: „You cannot live forever, but you can try!“