Zima je konačno rešila da svrati i u naše krajeve, a sa sobom, pored hladnog vremena, donosi nam i prekratke dane. Osim ako ne radite u smenama, obdanicu zimi uglavnom provodimo na radnom mestu. To je razlog zašto smo zimi osuđeni na trčanje po sumraku ili mraku. Za razliku od leta, kada svesno biramo da trčimo noću zbog prijatnije temperature, zimi praktično nemamo izbora (izuzetak su vikend treninzi dužine).
To svakako nije razlog da odustanemo od trčanja zimi. Uz ovih par saveta, trčanje po mraku će vam postati normalno, a nekima čak i zabavno.
Prednosti trčanja po mraku
- Manje gužve na stazi za trčanje
- Čistiji vazduh
- Manje buke zbog slabijeg saobraćaja
- Nema UV zračenja
Loše strane trčanja po mraku
- Slabija uočljivost na ulici od drugih učesnika u saobraćaju, pa morate biti pažljiviji
- Veći je rizik povređivanja, npr. uganjuća noge zbog slavije vidljivosti
- Ograničeni ste na kretanje po osvetljenom prostoru: ulične svetiljke
- Ako želite trčati po neosvetljenoj stazi, morate nositi specijalnu opremu za trčanje po mraku
- Pitanje bezbednosti, posebno važno za devojke
Noćno trčanje je ponekad rezultat činjenice nedostatka slobodnog vremena u toku dana. A pošto je vrlo važno da se bude dosledan i da se treninzi trčanja ne preskaču, rekreativci često trče pod sijalicom. Naročito je teško ukomponovati posao i trčanje u zimskim mesecima kada je dan kratak, pa ustajete pre zore, a vraćate se kući posle sutona. Tada hteli – ne hteli nametnuće vam se pitanje trčanja po noći. Trkači vole da porane pre zore i da pre posla i dnevnih obaveza urade trening. Ukoliko niste tip koji se lako budi izabraćete varijatnu treninga posle radnog dana, tj neposredno pre spavanja.
Dva najvažnija saveta za trčanje noću
Najvažnije dve stvari koje morate znati kada trčite napolju po noći su da vi vidite i da budete viđeni. Morate znati kuda idete, a posebno po čemu gazite. Usled slabije vidljivosti može vam se desiti da nagazite na neki kamen, koren ili drugu neravninu i tako povredite skočni zglob. Ukoliko je veoma kasno može proteći dosta vremena dok se neki auto ne pojavi.
Zato je važno da uvek kažete nekom da ste otišli na trčanje i da ga obavesite koliko vremena planirate da ostanete. Ponesite torbicu sa napunjenim mobilnim telefon i par stotina dinara za slučaj da vam je potreban taxi do kuće.
Sa druge strane vozači vas moraju videti ako trčite ivicom puta. Ukoliko vaša oprema nema deo koji reflektuje svetlost kupite marker mačije oko (poput onog koji bi trebao da stoji na sedištima bicikli).
Preporuke i mere opreza
- Trkači koji treniraju po mraku imaju na raspolaganju razne lampe koje se nose oko pojasa, ruke ili na glavi, što mnogo doprinosi vidljivosti na stazi kojom trčite. Pred toga postoje i razne led-lampice koje možete da okačite na noge i ruke i tako budete uočljiviji za saobraćaj ili prolaznike. Možete i da stavite traku oko ruke ili noge koja reflektuje svetlost.
- Trčite u suprotnom smeru u odnosu na saobraćaj, u slučaju da se rekreirate ivicom puta. Tako je lakše da izbegnete vozila jer ih vidite kad dolaze.
- Ne nosite tamnu odeću po noći. Najbolje se vidi bela boja, ali i narandžasta i žuta će završiti posao. Ostale boje se ne preporučuju. Neki trkači preferiraju da se obuku u reflektivnu, fluorescentnu odeću koju imaju svi vozači. Namenska oprema za trčanje po pravilu ima reflektujuće elemente (pogledaj sliku) baš radi trčanja po mraku. Ako imate prilike kupite dobru trkačku opremu.
- Na raskrsnici trčite iza vozila. Nema garancija da vas je vozač video na raskrsnici i zato možda neće ni stati.
- Ne koristite slušalice i mp3 uređaje! Glasna muzika iz njih smanjuje vašu sposobnost da čujete sirenu vozila, glas ili potrencijalnu opasnost. Ako ih morate koristiti, izaberite takvu stazu gde nećete naići na saobraćaj. Može vam se desiti da vas napadnu psi, a da niste čuli kad su vas upozorili lajanjem da su u blizini.
- Nosite kačket na glavi i eventualno prozirne naočare. Razlog tome su grane koje niste primetili a mogu vam zaštititi lice i glavu. Naočere štite i od insekata, koje vaša lampa privlači. Trkački kačketi po pravilu imaju reflektujuće markere za bolju vidljvost u mraku.
- Trčite sa nekim. Vreme će vam lepše proći, a lakše ćete izaći na kraj u nezgodnim situacijama.
- Trčite po dobro poznatoj stazi. Neka vam lokalni sporstki klub sa stazom koja je otvorena do kasno u noć bude prvi izbor. Dobar primer je Olimp na beogradskoj opštini Zvezdara.
Naravno, uvek možete da se odlučite i za plan B, a to je pokretna traka u lokalnoj teretani. Bezbednost je zagarantovana, ali proverite kakav je ventilacioni sistem u teretani i koliko se čeka na red da biste došli do trake.
Da li volite da trčite po mraku? Podelite sa nama vaše iskustvo ili savet.
11 komentara. Leave new
Uh, to trčanje uveče uvek izazove rasprave kod kuće posle; zašto sam morao tako kasno da odem, da me uhvati mrak, itd. 🙂
Ruku na srce, dnevno trčanje je za mene uvek bolja varijanta, ali nekad se jednostavno ne stigne te je bolje i „progutati“ malo mraka nego ne trčati uopšte.
Naročito budu nezgodni zimski meseci, ali već recimo i avgust (koji nam sledi) ukoliko trčim dužine. Dan već bude kraći u odnosu na jun za oko dva sata, a dosta je toplo da bi se krenulo ranije, te mora da se zanoći malo.
Staze i putevi kojima trčim su većim delom neosvetljeni, ali srećom ih poznajem dobro, te uz sav oprez koji je naveden u tekstu, može fino da se pregura.
Ipak je po meni u letnjim mesecima idealno trčanje oko sat – sat i po pre mraka.
Zbog prirode posla, vec mesecima trcim iskljucivo nocu posle 21h. Uglavnom je podloga asfaltna ili betonska, tako da nema opasnosti od povrede kolena ili skočnog zgloba. Niš je na žalost mesto koje nema trim stazu za trčanje, pa trkači za treninge uglavnom koriste nišavski kej, gde i ja najčešće trčim, uglavnom od grčkog konzulata do auto pijace u krug, to je 2,5km po krugu. Znači možete tempirati deonice po želji, samo povećate broj krugova. Ravno je potpuno. Od kuće do keja i nazad, uglavnom dnevni prosek mi je oko 10km. Javna česma postoji kod Tvrdjave, što je izuzetno bitno kod dužih treninga. Naravno tu je i odlična javna rasveta, nema vozila jer se trči trotoarom i nema pasa lutalica. Gradski i taxi prevoz je takodje vrlo blizu.
Potez prema Merkatoru i dalje prema Brzom brodu je kombinacija travnato zemljane podloge, ali je dosta neravan i nakon desetak kilometara patike su toliko prljave od prašine da se moraju prati svakodnevno (što mi ne pada na pamet) pa tu deonicu skoro nikada i ne koristim. Kad padne kiša prašinu zameni blato, što je još gore. Osim toga na tom potezu nema nigde ni vode, a posle Vrežinskog bazena nema ni ulične rasvete, tako da noćno trčanje nikako nije preporučljivo. Nema ni gradskog prevoza u blizini.
Spomen park Bubanj mi je na 200metara od kuće, ali za noćno trčanje on je totalno aut. Nema rasvete, nema staza, motaju se psi lutalice i sumnjivi tipovi, a od skoro se i Novo groblje proširilo pa je puteljak gde sam trčao zbog ograde skraćen za neka 2km. Više tamo i ne idem, čak ni danju. Totalni promašaj.
Toliko za sada…
Ne stoji ovo u tekstu da su nocu manje guzve. Uvece na zemunskom keju ne moze da se prolazi, pogotovo kad je lepo vreme. Na Olimpu i drugim stazama isto ima prilicno dosta ljudi. Generalno vise ljudi trci uvece nego ujutru, tako da je to i ocekivano.
Ja sam fan jutarnjeg trcanja, pogotovo kad je malo ranije, npr 7-8h, nema guzve, kise su mnogo redje ujutru nego uvece, vazduh je fenomenalan, itd…
Dule, slažem se za tvoju konstataciju za Zemunski kej, ali recimo na Adi je uvek danju veća gužva. Sportski aktivni pojedinci uvek traže bolje uslove za trening, a mnogi i ne mogu da biraju vreme zbog posla ili porodičnih obaveza.
Lično – mnogo više volim dnevno nego noćno trčanje, a možda je jedini izuzetak ovog leta bio Noćni maraton u NS. Preferiram da gledam svuda oko sebe dok trčim, a ne samo uvek ispred. Noću zbog slabog svetla gube se oni fini detalji na objektima pored kojih trčim, tako da imam osećaj kao da sam daltonista…
Ja sam ponekad jednostavno prinudjem da trcim nocu.A trening sigurno necu preskociti.Sto Andrija kaze „bolje i “progutati” malo mraka nego ne trčati uopšte.“
To onda obicno cinim u naselju,jer je osvetljnje uglavnom ok,a i znam da je moj krug 8km.Jednom sam se odlucio da izadjem iz naselja.Ta staza je potpuno neosvetljna.
Isto trcim u suprotnom smeru u odnosu na saobraćaj i ivicom puta.Kada je prosao prvi auto,shvatio sam koliko sam nepimetan…Odmah sam skinuo duks i majicu da bi dosao do podkosulje,ali ni to nije bilo pametno jer je bilo oko +5..Mislim da je puls u jednom trenutku skocio za 20 otkucaja…Brzo sam obukao majicu i duks a podkosulju preko svega…Kasnije bi svako auto usporilo.A trening sam priveo kraju bez nekih posledica…
Ne kraju radnog dana smo umorni,a i trcanje po mraku moze biti opasno,pa je mozda ipak bolje ujutru…
Bilo kako bilo…obozavam da trcim nocu! Ima poseban uzitak i nekako je romanticno…meni licno prija da tad trcim sama.Svu negativnu energiju koju sam skupila tog dana,upravo na stazi ostavim.Kad se vratim kuci,istusiram se i zaspim kao jagnje!!!
Od jula sam morala da promenim termin trcanja s jutarnjeg na nocno.Jer da bih izbegla vrucinu morala bih ustajati u 5h :-)))).Moram priznati da je Ada Ciganlija strasno zamorna uvece, guzve oko kafica i duz cele staze su bas smor.Zato jedva cekam malo svezije vreme pa da se vratim na jutarnju uzivanciju.
Nedavno sam gledao neku BBC-ijevu emisiju o bioritmu kod čoveka i kakav je njegov fiziološki uticaj i uticaj na ponašanje. Vrlo interesantna stvar je bila vezana za vežbanje i teške fizičke aktivnosti. Vežbanje u ranim jutarnjim časovima sat dva od buđenja nije dovodilo do snižavanja krvnog pritiska i javalja se veća mogućnost srčanog napada, a i rezultati ispitanika koji su vežbali u jutarnjim časovima bili su lošiji u odnosu na druge ispitanike. Najbolji period za vežbanje i fizičke aktivnosti je u periodu od 18-20 h (tada i meni najviše prija trčanje) tada su efekti vežbanja najbolji.
Jel ima kakvih posledica od trcanja nocu da me zahvati kakva prehlada,i koje su preventive za to..ako nema onda ja da se bacim na nocno trcanje 😀
Nema ukoliko pravo dotrčiš u stan. Najvažnije je da koristiš sitetičke materijale, da se znoj ne lepi za telo i da trening završiš na toplom 🙂 isto važi i za kišu
Zbog posla i ja u radnim danima trcim nocu, na osvetljenom keju tako da to nije problem, ali u ovom jesenjem periodu temperature u 22 h su 10 pa i vise stepeni nize nego danju. Ubija psihicki, ali trcati se mora. Znaci, dres sa dugackim rukavima i najbitnije-RUKAVICE, makar i najtanje i najeftinije.
Trcanje na neosvetljenim povrsinama-ni pod ,,razno’’, cak i sa lampom. Mnogo je neravnina, cak i tamo gde mislimo da je ravno, velika je opasnost od povreda.
NikoNista- Tijanin odgovor je total O.K. Vazno je ne ohladiti se- i pravac tus.