Kada su Sokrata pitali šta je najveći problem ljudi rekao je „nedostaje im veština merenja„. Ne, nije pričao o aplikacijama za trčanje, već o sistemu vrednosti. Prečesto pogrešno procenjujemo svoje mogućnosti i to nas u konačnom zbiru košta onoga što nam je stvarno važno.
Ako biste odgovorili na pitanje da li želite da izgledate seksi u tridesetim a da u pedesetim budete nepovratno oštećeni ili da budete zdravi sve vreme, šta biste odabrali?
Šta merite?
Industrija fitnesa je računala na instant rezultate i biranje prve opcije. Ono što ne daje vidljive rezultate ocenjujemo kao nedelotvorno, iako se pravi domet zdravog pristupa vežbanju vidi kroz parametre koje možemo da izmerimo na drugačiji način:
- odsustvo povreda
- jak imunitet
- dugovečnost
- vitalnost
- snaga za svakodnevne obaveze
Ukoliko su vam drugi parametri važniji onda je sva prilika da ćete u nekom trenutku u svojoj vežbačkoj karijeri (ovo je koncept širi od trčanja) da uđete u vojnički režim treniranja. (been there done that)
Odakle nam koncept da mora da boli?
Iako svaki profesionalni sportista zna da je oporavak podjednako važan (i važniji) od perioda fizičkog rada za napredovanje, oporavak nije nešto što možemo lako da kvantitifijemo, brendiramo, plasiramo kroz motivacione poruke. Samim tim industrija dosta dugo flertuje sa granicama bola kao motivacionog okidača ali stvarni rezultati svega toga jeste stvaranje uverenja da trening mora da nas boli.
Da li je to zaista tako?
I da i ne. Ukoliko posmatramo sam proces hipertrofije (rasta mišića) odgovor je očigledan – mišići rastu na mestima mikrofaktura, odnosno bukvalno morate da ih pokidate da bi narasli.
Kada dižemo teret koji nam je prtežak ili trčimo duže nego ikada, šaljemo telu signal da su se vremena promenila i da nam treba bolji mišićni aparat. Telo to čuje i vi jačate.
U tom smislu – granica rasta je granica izlaska iz zone komfora. Ukoliko vam je rast važan. Ali ovo ne znači da je bol suština treninga. Oporavak je vreme kada telo jača.
Na vama je da li ćete bol koristiti kao instrumet rasta ili impulsivnu potrebu.
Ukoliko je vaš cilj zdravlje i održavanje kondicije bol je sekundaran, primarna je volja. Ponavljanje iznova i iznova vaše rutine učvrstiće vaše telo u novoj normalnosti. Ukoliko se izazov ne povećava, rast je zaustavljen i održavanje je u fokusu. Ovo je za vaše telo mnogo udobnija pozicija. Samo je pitanje odluke koja norma je dobra baza za rast po potrebi.
Da li želite da uvek možete da istrčite polumaraton, ili da uvek možete da istrčite 5km a polumaraton iznova spremite svaki put?
Da možete da podignete vašu partnerku ili dete bez da vas zabole leđa?
Miltarizacija fitnesa i glorifikacija iscrpljenosti
Nekako neprimetno počeli smo da živimo u društvu koje ceni ljude koji rade previše. Ustajanje u 5. ustajanje u 6. Ustajanje u pola pet je novo ustajanje u 6. Radim do kreveta. Spavanje je za slabiće.
Ovo je jedan kraj spektra koji nas oblikuje u robove svog posla ili rutine. Drugi kraj vidimo u cvetanju sportova koji imitiraju vojne vežbe. Glorifikaciji povraćanja na treningu.
Ukoliko stalno nismo umorni od posla ili vežbanja – ne dajemo svoj maksimum?
Zapravo je opasnost motivacionih poruka u tome da pogrešno svhata suštinu motivacije koja je jednostavna:
Motivacija nas pokreće, a navika održava
Napravite ugovor sa svojim telom
Zato su slike trkača koji puze do cilja snažne motivacione vibracije, ali nisu model za svaki trening. Vaša navika je ugovor koji imate sa svojim telom – kako da ne ulazite u stalnu borbu sa njim već da sarađujete na vašem primarnom cilju, a šta je to – prepuštam vama.
Lično, jako dugo su ti ciljevi bili ili estetski ili kvantitativni. Obe su zamke ega. Kada prođemo kroz sve te faze, ostane suština. Cilj je uvek bio zdravlje.
Srednji putevi
Ukoliko ste stigli dovde – verovatno se pitate: a dobro šta onda da radim. malo malo pa promenite stav…
Razumevajući ovu potrebu za jasnoćom, jako je teško dati pravi odgovor. Jer je on zaista individualan. Ali zato možemo da damo pravo pitanje:
Šta je primarni razlog zbog koga trenirate? Kako se taj suštinski razlog uklapa sa specifičnim ciljevima?
Ukoliko mali ciljevi (lični rekord, gubljenje kilaže) doprinose većem (zdravlje i visok nivo kondicije tokom cele godine) onda ste na pravom putu. Ako ne – promenite neki od parametara (obim, dužina ili intenzitet trčanja).
Kao izrazito blagotvoran metod za sve one koji bi da telo više neguju a manje forsiraju, prepručujem jogu, zatim nežna istezanja kada god imamo vremena, mifacijalnu masažu (lopticama na trigger pointe), plivanje i vožnju bicikla danima kada ne trčite.
Kao dopunu za ciljeve koji su merljivi (da smršam, ubrzam se, istrčim novu granicu) preporučujemo pametni trening snage sa akcentom na redovnosti .Imajte u vidu da ovo mora da vam postane navika. I da je trening komplementaran, dakle – budite realistični u očekivanjima i pazite svoje telo. (Dvaput nedeljno uz dovoljno odmora).
Da li ste menjali pristup svom treningu? Kako su se menjali vaši ciljevi? Da li patite od militarizacije svog života? Podelite iskustva sa nama!
