Trkači reporteri

Trka za planetu po treći put među nama #reportaža

Nema komentara

Hladan, vetrovit prolećni dan, kontrast procvalog voća i snega na granama, zima u proleće, otopila je nečije želje za trčanjem, ali su najjači ostali. Tako je i u životu, zato i dalje verujem u naše učenike-buduće trkače.
Zvonilo je za početak proleća, odavno, ali su se kalendari trka i naših motivacija preklopile.

Ove godine nismo imali puno trkača, ali ostali su najuporniji, jer ko se zime krije, trkač pravi nije.
Došlo je dvanaest naših učenika, Tehničke škole Železnik. Trka na pet kilometara, omašili smo u računjanju jedan, nikada nisam bila dobar matematičar, ipak je održana. Na startu je koleginica maratonka, Nada Drobljak vežbama uspela da zagreje naše trkače, odsvirala sam start trke crvenom pištaljkom, trka je krenula.


I bitno je da se kotrlja, da ne staje ideja o trčanju, nikad ne pokleknuti, ne biti malodušan. Zato sam zahvalna mojim učenicima Ivani Petković, Milošu Nikoliću, Mandić Aleksandru, Rakić Nikoli na podršci.

Na cilju ih je čekala okrepa, čokoladice, voda, knjige, nagrade i medalje. Kategorije maratonaca, odraslih trkača i učenika naše škole označile su dvostruke pobednike.

Goran je bio prvi na cilju, odmah za njim stigla je Goca Seatović, zatim Zorica Smiljanić i Nada Drobnjak. U međuvremenu stizali su naporedo i naši trkači- učenici. Mandić Aleksandar, učesnik prošlogodišnje polumaratonske trke na Beogradskom maratonu i učenik prvog četiri koji zaslužuje sve pohvale za učestvovanje na trci jer se nije uplašio hladnoće, vetra i lošeg vremena.


Moramo da pohvalimo i one koji su stigli nešto kasnije, naročito starijeg gospodina, za koga se posle razgovora u kafiću ispostavilo da je bivši kolega naše škole, profesor mašinskih predmeta. Svet je mali, ali dovoljno veliki da u njega stanu mali i veliki trkači, da se zašareni Ada i pokrene pozitivna energija.
Na kraju trke delili smo reklamne flajere naše Tehničke škole Železnik.

Još jednom se zahvaljujem Goranu, Nadi, Biljani, Goci i našim učenicima redarima.

Pokazali su odgovornost i znak zadate reči, ipak me nisu izneverili. Kotrljali smo kolica do Tempa i zahvalili se simpatičnim momcima koji su radili u magacinu. Saznala sam da je jednom mladiću san da trči maraton, ali nema vremena zbog posla. Možda bi o tome trebali da razmisle svi oni koji se sa vremenom razbaciju na čudan i rasipnički način.

Nijedan trenutak odvojen za sport nije suvišan, to je druženje bez klišea, upoznavanje i spajanje sa prirodom, trčanje nije samo tabananje po asfaltu i odbrojavanje koraka i kilometara, osvajanje medalja i putovanja….trčanje je stil života kojim se leti do neba, u snovima i realnosti.

Pozdravljam moje štafetaše koji ove godine trče polumaraton i verujem u njihove podvige, sanjam nove trke zajedno sa njima i shvatam da sam uspela u misiji bez obzira na broj… brojke nekada nisu važne, važni su koraci ka cilju.

Maratonac ima ulogu da uvek uvuče nove trkače i zarazi ih svojom pozitivnom energijom. Ako sam samo jednog učenika iz naše škole zarazila trčanjem, cilj je postignut.

Velika zahvalnost Maji, mojoj drugarici i koleginici, koja je od srca i sa puno ljubavi ispratila organizatorski deo manifestacije , za šta ja baš nisam talentovana.

Isto tako pozdravljamo i direktora škole, Zorana Mihajlovića koji je verovao u nas, podržao nas i finansirao ovu sportsku manifestaciju koja se po treći put organizuje u našem gradu, a u Srbiji je takođe, pored Zemunske gimnazije, naša Tehnička škola jedina škola koja ima gradsku trku.


Koleginica Branka Jelić, profesorka srpskog jezika i književnosti došla je da nas podrži. Svaka podrška kolega znači da praviš nešto dobro za decu i školu, timski možemo sve, pojedinačno smo slabi, u to sam se uverila kada sam počela da organizujem Trku za planetu Zemlju.

Možda je trka bila samo simbol jedne ideje, ali samo izgovorena reč, Zaštitimo planetu Zemlju, čini da se osećamo dobro. Planeta oseća dobre vibracije trkača i zato će ova trka opstati.

U završetku ovog trkačkog eseja obaveštavamo vas o rezultatima trke:
Maja je svojom organizacijom zaokružila trkački dan, Branka svojim osmehom pokazala da joj se sve to dopada i da ima smisla, deca i maratonci svojom podrškom uneli optimizam u trku 2019. koja je tu pred nama.

Osvajanje vrha u ravnici #reportaža
Temišvar – iznova izuzetna trka [Reportaža]
Tags:

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed

Exit mobile version