Sudeći po prvim (a i drugim) utiscima, 1. Zimski noćni polumaraton bio je pun pogodak i trka koja je popunila ozbiljnu rupu u kalendaru 🙂
Samo organizatori trka znaju koliko je energije, volje i ljubavi potrebno da se napravi sjajan trkački događaj, a kada nešto ne funkcioniše, upravo je ljubav tako koja nas navodi da mane oprostimo.
Trkač – reporter
Ove godine moja uloga je bila da stazu pretrčim u vidu live reportera, a slike i utiske kačili smo na trčanje.rs instagram story.
Sa starta smo išli live, u međuvremenu smo se javljali sa staze. Otud su možda moji utisci očišćeni od muke trkačke, ali sa više vremena da se primete detalji na samoj stazi i oko nje.
Oko 500 trkača dobilo je brojeve, a trku je završilo 460. (nezvanični rezultati sa sajta).
Muškarci su dominirali sa 348 finišera, dama je bilo triputa manje – samo 112.
Najbrži su bili:
- Kristijan Stošić 1:14,06
- Miroslav Dukadinović 1:15,10
- Aleksandar Adžić 1:15,5
A od dama:
- Ivana Živković 1:32,51
- Biljana Bursac 1:33,01
- Katarina Pohlod 1:39,43
Trka je podrazumevala trčanje 3 kruga od po 7 km (podseća na još jednu noćnu trku, zar ne?) po pretežno ravnom terenu.
U 99% staza je bila prohodna, poneki šetač nije bio težak za zaobići. Najlošiji deo staze nalazio se ispod Brankovog mosta, gde je zbog kiše i radova staza bila prekrivena blatom i barama, maltene stiplčez.
Okrepa vas je čekala na dva punkta.
Trka nije bila čipovana, sudije su bile na oba okreta da ispoštuju ferplej, i moguće skraćivanje staze.
Pre i posle – najlepši utisci
Lično, najlepši delovi trke su bili pre i posle, sa toliko poznatih lica u ulogama volontera, i podrškom na svakom koraku.
Splav Kolos je bio baza za pre i posle, i ovo bi mogla da bude još bolja priča da se splav greje. To je činjenica na koju organizator nije mogao mnogo da utiče, te nas je grejalo kuvano vino, čaj, kafa i bezalkoholno pivo.
Tradicionalna štrudla je bila najukusnija koju sam u skromnoj karijeri probala.
Brze ocene
Trasa trke: 4/5 – okreti umeju da budu monotoni, pogotovu ako se trka iz godine u godinu održava na istoj lokaciji. Noćni maraton garantuje da će biti manje šetača, ali ovo može da bude problem.
Pred ciljem je nizbrdica i nagli okret, kada prolaze bicikli ispred vodećeg stekao se utisak da je bilo malkice tesno.
Startni paket: 5/5 iako je po merilima nekih drugih trka, paket bio malo „mršav“ svi prihodi trke otišli su u dobrotvorne svrhe, utoliko i veće razumevanje za skromni sadržaj kese. Ipak, čekao vas je grejač za uši i par slatkiša, nije za bacanje 🙂
Zanimljiva i drugačija medalja je svakako najlepši suvenir koji trkači nose kući.
https://www.instagram.com/p/BfVFkvnndHO/?taken-by=zoricaurukalo
Logistika i organizacija: – nisam prošla kroz celu logiku događaja, te ovde ocena fali, ali utisak trkača sa kojima sam pričala je da je organizacija bila na nivou, nije bilo zastoja ni na jednoj tački i sve pohvale za to.
Preporuke za sledeću godinu:
- čipovi na brojevima, jer je cilj uzan, a kada navire veći broj trkača, teško ih je prebrojati i tačno odrediti bruto/neto vreme.
- osvetliti deo staze koji je problematičan, blato je moglo da donese veći broj povređenih
- neka vrsta zabave na trasi – muzika ili DJ
- zagrejavi Kolos ili promeniti lokaciju. Zabava posle trke treba da bude motiv više
- dodati trku sa manjom kilometražom, 7 ili 10km bi doveli znatno veći broj trkača što bi i trku učinilo vidljivijom
- igrati se sa zimskom tematikom – tematske majice bi bile pun pogodak. (doplata uz broj bi rešila problem skuplje startnine)
Ukratko: sve pohvale za Nemanju Katanića, koji je povukao lavovski deo ove priče i ekipi oko njih. Sigurna sam da će se ova trka izdvojiti kao nova tradicija Beograda, uz više trkača, jače sponzore i sve impresivnije prizore.
