Savršena oluja. To je termin koji označava da se spojilo više retkih uslova da stvore nešto retko i izuzetno. Jučerašnja trka će definitvno otići u istoriju sa takvom asocijacijom. Jer se desilo nešto što će se teško ponoviti.
Beogradski polumaraton ćemo od sledeće godine trčati u drugom terminu, 30.9.2018. kao što je u intervjuu za naš sajt naglasio Dejan Nikolić, ideja je da se trka trči u piku jesenje sezone. Ovo je svakako termin koji će doprineti brojnosti trke.
Prvi Beogradski polumaraton je, zapravo, prvi i jedini polumaraton koji smo ili ćemo trčati u Beogradu po snegu centralnim gradskim ulicama.
Sneg je, kao poručeno, padao upravo na dan trke. Ali je vreme, sem toga, bilo sjajno za trčanje. NIje duvao vetar, i nije padala kiša. Oba parametra su mogla da budu izvesnija od snega, ali se nisu desila.
Umesto toga dobili smo maltene bajkovitu trku na 10 i 21 km.
Prenosimo vam lični utisak na obe trke, brojke i ocene po parametrima.
Više trkača je odabralo polumaraton
Ovo nas nije toliko iznenadilo, jer je to i naslovna trka, i jer je to dsitanca za koju se u Srbiji i dalje većina rekreativaca aktivno priprema.
Trku na 21km je zavšilo 1450 takmičara, 387 trkačice i 1063 trkač.
Trku na deset km završilo je 750 takmičara, 343 trkačice i 407 trkač .
Ukupno 2200 učesnika i 4400 patika 🙂
Ko je najbrži?
Namerno kažemo najbrži, umesto najbolji, jer su pobednici za nas svi koji su izašli na stazu, Ali i oni koji su odsutali jer su znali da nisu spremni. Pobeda je dakle, uvek relativna 🙂
Najbrži na polumaratonskoj trci je Darko Živanović (1:13:23), drugi Stenli Kiprop, a treći Miloš Milovanović.
Najbrža dama polumaratona je Radmila Đurović (1:23:57), a druga je do cilja stigla Nataša Ćulafić, a treća Nora Trklja.
Na deset kilometara prvo mesto osvojio je Nikola Bursać, zatim Milan Todorović i Miloš Dragović. Najbrža u ženskoj konkurenciji je Biljana Cvijanović, druga Anđelka Đurovič, treća Aleksandra Kostadinović.
Utisak sa 21k – Dragana
Možemo dosta detalja oko trke da isplaniramo, ali stvar na koju ne možemo da utičemo je vremenska prognoza.
Nije mi smetalo trčanje po zimi i snegu, jer inače trčim napolju, ali nikad više od 14-15km, no ovog puta 21km nije mi teško palo, a možda i jer sam ovu trku posvetila jednoj osobi, te tako trčala i žonglirala svojim emocijama.
Što se tiče organizacije trke – sve je bilo dobro! Ideja da imamo još jedan polumaraton u prestonici se pokazala više nego odlična!
Staza mi je bila zanimljiva – malo nizbrdo, malo uzbrdo, malo vetar na NBG, ali to je deo njegovog šarma. Okrepe je bilo svuda dovoljno i logistički dobro raspoređeno – tačno na kom kilometru trkačima treba voda, a na kom limun, banane, izotonik…
Volonteri su bili sjajni, ali i svi drugari navijači/trkači koji nisu trčali ali su nas sve bodrili, a u tako hladnom danu čini mi se da su oni bili veći heroji nego mi koji smo trčali 10 ili 21km.
Ono šta bih pomenula kao važnu stvar jeste čuveno „slojevito“ oblačenje. Mudro sam trčala – nisam se natruntala, a ključnu ulogu mislim da je imao aktivni veš budući da mi se butine nisu smrzle od zime (a obično se to desi kada samo obučem helanke i budu onako crvene i ledene).
Aktivni veš (helanke i majica na duge rukave), helanke, zimske trkačke čarape, jaknica, bufer i kapa. Bilo je sasvim dovoljno da trčanje bude prijatno, te je to moj savet svima koji trče napolju: uvek nosite aktivni veš i za vas zime nema 😀
Utisak sa 10k – Tijana
Odluka da se trči desetka umesto polumaratona, je za mene bila prirodna i opravdana (baci pogled na ispovest o trčanju i depresiji ako nisi).
Plašila sam se da će trasa staze da bude u celosti novobeogradska, što bi oduzelo draž gradske trke, ali ovoga puta me je ona zaista oduševila.
Do petog kilometra – trasa je savršena 😀 Sudeći po konfiguraciji terena, do pola se zagrevate, od pola ginete
Naravno, imajte u vidu da ovo piše ravničarski ljubitelj, ja nisam neko ko trči brda redovito (ili uopšte), te je meni svaki uspon izazov.
Ali te uzbrdice stazi zapravo i daju draž, nakon paklene Pariske, čeka vas spust na Brankov most, trčanje po mostu je uvek sjajan doživljaj, (barem onaj deo kada idemo niz most, uzbrdo je druga pesma), ali pogled na Kalemegdan i reku je zimi posebno dragocen.
Za trku od 10km, okrepe sasvim dosta, bila je dobro raspoređena i ničeg nije falilo. Jedna sasvim korektna desetka.
Opšti utisak:
Startni paket: veliki plus za duge rukave, majice su kvalitetne, ali su mogle da budu podeljene i po polu. Opet su trkačice birale manje muške modele, što nekako nije fer ka polovini učesnika. Dizajn je stvar ukusa, mogao je da bude lepši, ali šta je tu je.
Cena startnine je više nego korektna, za rane uplate i najniža u regionu.
Ove godine bez pasta partija i vaučera za popust. Moglo bi da se unapredi.
Ocena: 8 od 10
Okrepa na stazi i cilju: raznovrsna i bogata na stazi, u cilju takođe.
Preporuka: topli čaj na cilju bi napravio more razlike!
Ocena: 9 od 10
Staza i markacija: promenjena trasa, koja pruža pogled na Beograd iz drugog ugla, markacija na svakom km, razdvajanje i volonteri jasno i logično postavljeni.
Ocena 10 od 10
Navijači i prateći sadržaj: dosta slabije nego na proleće, što je logično,kada se uzme temperatura u obzir. Treba uložiti napor da pozovemo naše sugrađane da navijaju za nas.
Imali smo organizovane bubnjare na mostu i orkestar na Zelenom vencu i jesu značili. Adidas je postavio navijački šator koji nije uzeo u obzir trku na 10k, te su nam ostali iza leđa.
Banjalučki polumaraton je umesto promo štanda postavio navijački šator, lep gest koji je pružio vrednost trkačima.
Prelazna ocena jer smo ipak imali organizovanu podršku. Ali iskreno, ove godine je unutrašnja atmosfera bila više lirska nego epska, pa mi navijanje nije toliko ulazilo u opseg pažnje.
Ocena: 5 od 10
Svekupno, jedna neobična trka za neobične trkače po neverovatnom vremenu. Bila je prva i kao takva, pamtiće se uvek.
Svako je u sebi, za sebe, kilometre gazio na drugačiji način, ali svima će trka i medalja ostati u posebnoj fioci “prvih puta”.
Sledeće godine se ova trka pomera za 30. septembar 2018. Volela bih da i dalje imamo ponudu snežnih trka, ali decembar je prevrtljiv, jedne godine sunce, druge sneg, treće ledena kiša… retke su savršene oluje i treba ih ceniti.
Ukoliko ste trčali ovu trku, ne stidite se, ostavite nam komentar za istoriju 🙂
