Trkači reporteri

Petnaesti riječki polumaraton – hajde da trčimo!

Nema komentara

 

15. riječki polumaraton je deo manifestacije koja nosi naslov „Homo si teć: festival sporta i rekreacije“. U pitanju je pravi mediteranski praznik trčanja koje je ove godine okupio oko 15000 ljudi i gde je bilo uživanje nositi startni broj i dati sve od sebe.

Homo si teć

Odmah na početku moram da kažem da je 15. riječki polumaraton deo impozantntne manifestacije koja nosi naslov „Homo si teć: festival sporta i rekreacije“. U pitanju je čakavski dijalekat, a značenje je, mislim, sasvim razumljivo: hajde da trčimo.

Ova manifestacija trajala je u Rijeci više od dve sedmice a sastojala se od humanitarne prodaje majica, trke 539 stepenica do Trsata, trke popularnim „Molo longo“, sajma sportske opreme, zanimljivog predstavljanja riječkih sportskih klubova (uvek su posebno zanimljive demonstracije borilačkih veština) i, konačno, u nedelju 17. aprila, kao kruna događaja različite trke: Baby bonus cup, trka za klince i klinceze iz vrtića; Hendi cup, trka za osobe s invaliditetom i slabovidne osobe; izuzetno masovna “Homo si teć” trka građana (1,8 km), trka štafeta (3×7), te 15. rijački polumaraton i ove godine po prvi put maratonska trka u okviru ove manifestacije.

Šta je rezultat? Pravi praznik trčanja u mediteranskoma maniru koji je za svaku preporuku kao moguća alternativa Beogradskom maratonu i kao prolećne telesno i duhovno osveženje za nas kontinentalce. Pod geslom “svi su  pobjednici” u Rijeci se okupilo 15000 ljudi koji su trčali!

Najmasovnija je bila humanitarna trka (oko 8000 učesnika), dok je maraton trčalo 128 trkača, polumaraton 518, štafetu 86 ekipa, Hendy cup za osobe s invaliditetom i slabovidne osobe okupio je 350 učesnika i još toliko pratnje,  dok je babybonus cup sabrao 5 500 dece i roditelja. Ovde bi teksta mogao i da se okonča, zar ne?

Mediteranski izlet

Prijatelj i srednjoškolski drug Igor Pavličić sa kojim povremeno zajedno trčim i ja smo odlučili da pođemo na riječki polumaraton bukvalno nekoliko dana pred trku: videli smo da će biti pravo prolećno vreme, sunčano i umereno toplo, idealno za trčanje, a tokom zime zaželeli smo se Mediterana.

Riječki polumaraton se nekeko poklopio sa našim najboljim željama da napravimo kratak izlet i da redovne treninge (i poslove!) zamenimo ozbiljnijim, ali i atraktivnijim naporom.

Ovde odmah moram da pohvalim način prijavljivanja: naime bilo je moguće prijaviti se za trku sve do petka 15. aprila, a plaćanje (oko 20 evra) je bilo moguće preko banke, karticom na sajtu ili prilikom podizanja startnog paketa u expo centru. Nije, dakle, bilo problema oko zakasnele prijave. Trebalo se samo pokrenuti!

Petak smo proveli u Gorskom kotaru, na terapiji kiseonikom, a u subotu ujutro smo stigli u Rijeku, bez dužeg čekanja podigli startne pakete (aktivna majica, bonovi za popust i za ručak posle trke, boca energetskog pića) i čipove u ekspo centru na rivi, razgledali sportsku opremu (popust Intersporta 20% za trkače na brendove Saucony i Under Armour koji stidljivo ulaze i na naše tržište), uživali malo u atmosferi i pošli u Opatiju u hotel.

Dobro urađen sajt manifestacije nudi i ponudu smeštaja u Rijeci, ali mi smo hteli da se malo provedemo, a Opatija je ipak nešto bolja za to od Rijeke. Moram, međutim, reći da je – ako ste usredsređeni samo na trku a ne i na hedonisanje – zgodnije biti u samoj Rijeci, najbolje na walking distance od centra, jer kada se okupi 20000 ljudi da učestvuje i gleda trke, onda probijanje kroz saobraćaj ume da potraje, pogotovo što je maratonska trka vodila donjim putem do Opatije.

Naravno, boravak u Opatiji je, kao što je poznato, doživljaj za sebe, koji smo mi maksimalno iskoristili, uživajući u subotu u morskoj hrani i umerenim količinama vina, jer smo znali da ćemo, kada u nedelju dođemo na start biti raspoloženi da po predivnom suncu i kraj mora damo svoj maksimum.

Šareni grad

Kada smo konačno došli u nedelju, zatekli smo šareni grad, prepun dece i radosti – odmah nam je bilo jasno da će ovo biti događaj u slavu trčanja i da smo napravili pravi izbor. Start je bio predviđen u 10.30.

Na startu šarolika masa trkača, najviše iz Hrvatske, potom iz Italije, poneko iz Mađarske, Bosne, a među elitom imalo se šta videti: Kenijski trkači-vanzemaljci iz Benedek tima – upravo je u Rijeci prošle godine postignut aktuelni rekord trke i polumaratona u Hrvatskoj, kada je atletičar iz Kenije, Joel Maina Mwangi, istrčao fascinantnih  1:02:47.

 

Lepa ali teška trka

Trka je postavljeno odlično: nema krugova, već se sa Korza, iz centra grada, trčalo najpre uzbrdo u pravcu istoka, kroz dva duga tunela, što je dobro za hlađenje, pa potom nizbrdo nazad duž Molo Longo (uistinu opravdano nazvan Dugi mol!), pa u pravcu Opatije, pa onda okret i onda brzo nizbrdo u centar, pa mali krug i kraj.

Moram reći da je, uprkos idealnim uslovim u pitanju teška trka, ali da je motivacija izuzetna: od pogleda na more, okrepe, do rok bendova koji sviraju duž staze, do publike koja vas skoro neprestano bodri, i potpune zaštite od saobraćaja – nisam uopšte video scene svađe policije i besnih građana kao na Novosadskom polumatonu.

Halfmarathon-elevation
gore dole po Rijeci

Igor i ja smo se držali zlatne sredine: moja ideja je bila da istrčim istom brzinom kao u Novom Sadu dve sedmice ranije (nešto ispod 1:50), i uspeo sam u tome, što smatram ličnim podvigom, jer su ovde bile duge i mukotrpne uzbrdice, koje sam držao solidno. Igor me je sve vreme pratio i stigao dvadesetak sekundi kasnije i tako oborio lični rekord za više od deset minuta.

rijeka1

Koliko je bilo teško nisam osetio tokom same trke, gonjen dobrom atmosferom (što ovu trku  preporučuje trkačima koji idu na ozbiljniji rezultat), ali kada sam video naša lica kasnije na fotkama na sajtu i FB profilu trke, bilo mi je jasno da smo dali sve od sebe, pa čak i malo više od toga. Posebno su bili snažni poslednji kilometri kroz grad pun publike i dece koja pružaju ruke za petaka. Na polumaratonskoj trci su, sasvim očekivano, pobedili takmičari iz Kenije Henry Kemboi (1:10:38) u muškoj konkurenciji, i  Gladys Jepkurui Biwott u ženskoj (1:19:10).

Posle trke čekala nas je besplatna masaža, voće i bon za ručak koji je organizovala Podravka, a mi smo se kasnije u Opatiji dopunili ukusnim pljukancima (vrsta testenine) sa kozicama i divljim šparglama, i puni energije pošli za Novi Sad.

Trku u Rijeci mogu mirne duše preporučiti svima, od elite do rekreativaca: u pitanju je ozbiljna organizacija sa ozbiljnom podrškom sponzora i grada, praćena iskrenom voljom da se nešto uradi za trčanje i njegovu popularizaciju, što će svako znatiželjan lako videti ako poseti sajt http://www.rijeka.run, kao i FB stranicu “Homo si teć”.

rijak svi su

 

 

 

40. PARISKI maraton – 43.317 jakih!
Dubrovnik polumaraton 2016 – trka vredna vaše pažnje [REPORTAŽA]

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed