U subotu 18.06 održala se druga po redu trka u Jelašnikoj klisuri pod imenom „ The maze rewind“ u organizaciji Tribe Trails. Za ovu trku se prijavilo preko 400 učesnika što je u odnosu na prošlu godinu više nego duplo.
Isto kao i prvi put bilo je moguć izbor izmedju ROOKIE (12km) i ADVENTURE (22km) koje su bile pune zanimljivih prepreka. Bilo je preko 40 različitih prepreka poput penjanje uz stenu, navlačenje gume, provlačenje kroz cev, nošenje balvana, preskakanje potoka, i naravno penjanje uz planine kao najveće prepreke.
Sama trka se odvijala kroz predivne predele Jelašnice i sva ta brda i vrhovi su je činili tako neverovatnom i jedinstvenom. Svaki uspon i vrh vas je terao da stanete i da odmorite oči barem na 2 minuta i uživate u pogledu. Vreme za koje bi istrčali trku nije bilo važno jer je ovo bilo više od trke, ovo je bilo jedno predivno iskustvo i psihološko takmičenje.
Organizacija pred trku
Što se tiče same organizacije starta trke i puta do Niša za to su se pobrinuli vredni ljudi iz Tribe-a koji su obezbedili besplatan autobus za najbržih 50 prijavljenih takmičara. Polazak iz Beograda je bio u 18h dan pre trke gde nas je sačekala Tanja Čizmić i sve nas okupila i provela kroz ceo put. U autobusu je naravno bilo veselo jer kako će drugačije biti kada se okupi 50 ljudi koji su avanturisti i uvek dobro raspoloženi.
Dolaskom u Jelašnicu čekalo nas je postavljanje šatora, odlazak kod domaćina gde smo spavali ili rasprostiranje vreća u školskoj sali OŠ „Đura Jakšić“ i naravno konačna prijava za trku. Na prijavnom pultu su nas sačekale ljubazne devojke koje su nam upisale brojeve na naša ramena kako i dolikuje za takvu trku i dali nam naše zaslužene majce kao obeležje trke.
Taj dan su prijave bile otvorene daleko posle ponoći i nastavile se ujutru u 6h.
Staza i utisak
Od 08:20 smo imali zagrevanje pred start a već u 9 prva grupa od 30 ljudi je startovala i tako na svakih 5 min dok nije došlo do poslednjeg takmičara.
Samu stazu pratila je dobra markacija i pristojana okrepa, a prva prepreka je bila već na samom startu jedno strmo brdo a kasnije zadatak od 20 sklekova, 20 doskoka i gadjanje šišarke u koš. Bilo je i prevrtanje gume i preskakanje kamiona, i skakanje u bazen sa vodom, i prelazak bazena sa prljavom vodom.
Ko nije mogao da odradi neki od prepreka bilo je i zamenskih vežbi poput „gušterovog leta“ ili „burpee“. Svi smo pravili jednu veću pauzu kada smo došli u Potkapinu kod potoka gde smo imali da podižemo deblo uz konopac, predjemo tri gume koje vise a da ne dodirnemo zemlju, popnemo se uz konopac, prodjemo kroz cev u potoku i provučemo se kroz mrežu. Nakon toga nas je čekala okrepa pa skok u bazen sa vodom a i najveća prepreka penjanje uz planine i osvanjanje vrhova.
Na jednom od vrhova tačnije osmom kilometru od starta trke čekalo nas je razdvajanje za rookie i adventure i još prepreka. Na 1,5km od cilja nas je čekalo blato kroz koje smo morali svi da prodjemo i to je bila po nekome najteža prepreka. Na cilju su dodeljene finišerske medalje i energetska pića.
Stazu od 12km najbrže je savladao Željko Ćorić za sat vremena i 52 minuta. Drugo mesto zauzeo je Marko Stamenković za 2 sata i 2 minuta, dok je trećeplasirani Mišo Vrućinić prošao kroz cilj nakon jednog minuta.
Najbrža u ženskoj kategoriji bila je Jovana Stojković koja je savladala stazu sa svim preprekama za 3 sata i 18 minuta. Sa dva minuta razlike na drugo mesto se plasirala Jelena Jakovljević, dok je treće mesto zauzela Ivana Kostić za 3 sata i 32 minuta.
Posebno atraktivna i veoma zahtevna Adventure kategorija privukla je najbolje trkače i trkačice iz regiona regiona koji su se spartanski borili za plasman i dolazak do cilja po izuzetno toplom vremenu, koje im je predstavljalo dodatnu prepreku. Najbrži na stazi i ove godine bio je Marjan Bonev iz Makedonije sa vremenom 3 sata i 3 minuta. Milovan Milić zauzeo je drugo mesto sa vremenom 3 sata i 5 minuta, dok je trećeplasirani bio Milan Ivić sa vremenom 3 sata i 27 minuta.
Najbrža Adventure devojka bila je Nela Lazarević koja je na cilj stigla za 4 sata i 19 minuta. Drugoplasirana Marija Đordjević prešla je satzu za 4 sata i 24 minuta, dok je trećeplasiranoj Jeleni Radosavljević bilo potrebno 4 sata i 52 minuta.
Dodela nagrada je bila u 20:30 istog dana a posle toga i žurka. Sutra nas je već čekao novi izazov JOGA a zatim i sportsko penjanje uz stenu i polazak koji je bio zakazan u 17h nakon čega smo svratili u jednu staru vinariju na degustaciju vina.
Za vreme trke nas je ispratilo lepo i sunčano vreme pa su neki i izgoreli na suncu kao da su bili na moru. Sve ovo zajedno je činilo jednu veliku prepreku koja pokazuje da je najteže upravo i ono najbolje što je moglo da nam se desi.
I jedan velika zahvalnica na kraju celoj ekipi iz TRIBE TRAILS-a i volonterima koji su učili da se ova trka održi i da sa dobrim osećajem napišem ovaj tekst i sve vas pozovem da dodjete sledeće godine u Jelašnicu.
Hvala:
Milica Tubin, Bojan Novakovic, Jelena Vukićević, Sofija Arapovic, Mark Watkins, Elvis Habibovic, Jelena Djokovic, Stefan Čizmić, Vuk Rokvic, Jelena Todorovic, Nemanja Čizmić i Miodrag Beslin i Tanja Čizmić.
Pobednici na 12 i 22 km
