Poslednji septembarski dan, pola šest ujutro. Jedan momak u svojoj sobi, u Beogradu, otvara svoje oči, ali je već razbuđen. Svestan je da je danas njegov dan. Pored toga što mu je rođendan, ide u Kostolac da trči polumaraton. Dobrodošli u moju priču.
Sa kolegom krećem put Kostolca. Raspoloženje je na mestu, put je odličan, muzika još bolja. Vrlo brzo stižemo na odredište, u Viminacijum, gde se nalazio prijavni centar. Ekspresno smo podigli brojeve i startne pakete i seli u kafić da sačekamo ostatak tima.
Startni paket je bio odličan s obzirom da je startnina bila jedna od jeftinih u poređenju sa drugim trkama u Srbiji. Majica je odlično dizajnirana, startni broj gumiran, kesa je platnena, a tu je i magnezijum i izotonik na rastvaranje i flaša vode. Ubrzo je stigao i ostatak tima, pa smo se lagano ukrcali u autobuse i krenuli prema centru Kostolca, odakle smo počeli trku.
Okrepe su bile na svakih 3km, tako da mi nije teško palo što sam krenuo trku bez praćenja aplikacije za merenje.
Volonteri su bili izuzetno organizovani, a meštani su izlazili pored puta i aplauzom su nas podržavali. Posebno je prijala podrška najmlađih, koji su stajali i čekali da im „bacim pet“, a potom srećni skakutali okolo. Staza nije bila jednolična, a moj (verovatno vrlo subjektivni) osećaj je da su dominirale uzbrdice. Vetar je bio malo jači, što se posebno osećalo na poslednjim kilometrima, kada smo prolazili kroz nenaseljen deo. Na cilju su nas čekali volonteri sa posebnim, keramičkim medaljama, u skladu sa nazivom manifestacije (Trka legionara); okrepa u vidu voća, izotonika i piva; ruže za takmičarke; i naravno Rale Simić.
Rođendanski polumaraton nisam istrčao kao što sam očekivao, ali na kraju mogu biti zadovoljan jer sam ponovio lični rekord. Iako sam danima ranije bio bolestan i imao temperaturu, bio sam u pravu kada sam tvrdio da je ova trka nešto što ne smem da propustim. Boleo me je stomak, ali sam uprkos bolu, uzbrdicama i vetru uspeo da završim trku, sa osmehom na licu i zastavom mog tima na leđima.
Za kraj, iskoristio bih priliku da čestitam prvo mesto mojim timskim kolegama Stefani Cerovini i Dejanu Španoviću, koji su u stilu rimskih legionara pokorili Viminacijum u trci na 5 km.
Čestitam i ostatku mog BURT-a na rezultatima na trci, ali i svim drugim trkačima i trkačicama koji su učestvovali, i naravno organizatorima. Neverovatno dobro organizovana trka, za prvi put.
Kostolac je opravdao očekivanja, i postavio dosta visoke standarde.
Da li ste ga i vi trčali i kakva su vam iskustva?
