U masi trka, u kojoj svaka ima svoju čar i posebnost, svoju lepotu i izuzetnost, svaki organizator, a posebno onaj koji nema dugu tradiciju, učiniće sve da dođete i ostanete veran fan trke. Dubrovnik ima tu moć, a evo zašto.
Grad sa veličanstvenom lepotom i neverovatnom istorijom, savršen tajming trke za aktivan odmor za Praznik rada, veoma popularna cena smeštaja u varijanti noćenje sa doručkom (~30€ umesto 100-200-500€, koliko inače Dubrovnik), neverovatni popusti uz startninu, odlična trkačka majica i još bolja medalja… ima još mnogo toga ali to su samo neke savršene stvari koje smo zatekli u Dubrovniku.
Organizacija Du Motion i Alen Bošković
Na početku bih napomenuo da sam u Dubrovniku bio gost, tj da sam kao ko-osnivač Beogradskog trkačkog kluba, Trčanje.rs i ADIDAS Škole trčanja, bio smešten besplatno kao partner trke i direktora Alena Boškovića. Alen stoji iza organizacije Du motion koja je i organizator trkačkog festivala Running days Dubrovnik u čijem sastavu je i INTERNATIONAL DUBROVNIK HALF MARATHON. To što sam bio gost, ne utiče na reportažu koju vam prenosim.
Pročitaje Tijaninu reportažu iz 2015 godine >
http://trcanje.rs/trke/reportaza/dubrovnik-polumaraton-prihvacen-izazov-reportaza/
Moje mišljenje je da „pojedinac čini razliku“, posebno kod novih ideja, tako da ne čudi veliki angažman i stvarno neverovatna srdačnost i profesionalnost Alena Boškovića (u sredini) koji je zadužen da trka bude i svetski velika, a opet da ima onaj intimniji duh manji trka.
Ispostavilo se da je u primarnom timu i Nikša Glavočić, porodični prijatelj, takođe sjajni mladi čovek, koji uz full-time menadžerski posao, volontira na trci, što je sjajno videti, tu vrstu nepretencioznosti i želje da jedan lokalni događaj uspe.
Još jedan veliki i možda najjači utisak koji smo imali jeste i Alenova ćerka, koja je takođe sve vreme bila na stazi i koja je, iako mlada (ide u osnovnu školu), ponašalo jako ljubazno, te nas ponudila pićem, sendvičem, dala predlog gde da jedemo, uz sve ono „Javite mi kako vam se svidelo!“, što je odlika vrhunskih ugostitelja i domaćina. Pravi primer profesionalnosti, ali one ljudske, koju ako nemate, nema te škole da vas nauči.
Expo i prijavni centar u Lazaretima
Veliko iznenađenje je prvi utisak sa Dubrovačkim polumaratonom. Najčešće expo i prijavni centar se nalaze ili u nekom šatoru ili u nekom skrajnutom bezličnom prostoru, no Dubrovnik je za tu priliku iskoristio Lazarete, u stvari renovirani prostor nekadašnjeg karantina.
Karantin je korišćen i bio obavezan za sve posetioce i moreplovce koji su dolazili u Duborvnik da trguju. Nije bilo važno da li ste plemić, morali ste da provede vreme i do 40 dana u karantinu kako ne bi uneli zarazu u grad.
Trka – Stradun, brda, kiša i volonteri i navijači
Trka počinje i završava se na Stradunu, centralnoj ulici Starog grada. Kao npr da u Beogradu trka startuje sa Trga Republike (videćemo i to jednog dana :). Na početku i kraju trke nalaze se dve velike uzbrdice i nizbrdice, a ostali deo staze je ravan. Znači, staza nije baš ravna ko tepsija za lični rekord, ali jeste brza, sa naznakom „oduzmi 30 – 60 – 90 sec od najboljeg vremena koje možeš trčati“.
Vikend 1. maj 2016. godine u Dubrovniku bio je jako kišovit. Ekskurzija u organizaciji Zdravka Mišovića (preko 80 ljudi iz Srbije), prošla je bolje, jer je subota, dan pre trke, bio pravi letnji dan. U nedelju, već na samom startu kreće kiša, prvo da sipi, a onda i da zaliva. Meni lično kiša ne smeta, čak i prija. Kiša je značila i jako klizav kamen u starom gradu, ali na svu sreću, nije bilo ozbiljnjih padova.
Na samoj stazi, veliki broj srednjoškolaca volontera, bio je zadužen za okrepu (jedna ili dve stanice sa bananama i voćem i GETORADE izotonikom) i stanice sa vodom (na svakom koraku – možda ih ne treba toliko). Ovi klinci su se trudili i navijali, i ako je su sve vreme stajali na kiši.
Naša ekipa iz BRC-a nastupila je u sastavu: Tamara, Marija, Aleksadra, Majkl, Džeremi i ja. Svi smo trčali dobro, bilo je i ličnih rekorda, dobrih vremena i sodlinog trčanja posle povrede.
Možda Definitivno najzanimljivija grupa koju smo sreli na trci jeste raja iz Sarajeva i Škole trčanja, koja je trčala zajedno i koja je pravila galamu i podizala atmosferu pri kraju trke.
Free stvari uz startninu
Možda najbolje iznenađenje koji su trkači u Dubrovniku imali jeste ovaj pass koji ste mogli da nosite par dana sa pre i posle trke (predlog: da se na njemu piše od kada do kada važi, jer smo imali nezgodnu situaciju u autobusu, vozač nije bio informisan da u ponedeljak važi besplatni prevoz).
On je uključio stvarno neverovatne pogodnosti, koje je naš drugar Toma izračunao, uštede i do 130€. Pored popusta u restoranima (koji su prilično skupi u odnosu na BG, a kamoli za ostatak Srbije), ova propusnica ukljiučila je:
- Vožnju brodom do obližnjeg ostrva Lokrum – ujedno vas i motivišete da uradite ovaj izlet
- Besplatan gradski prevoz – super stvar, ne samo što uštedi, nego se ne cimaš da kupuješ kartu
- Ulazak na zidine – koje takođe koštaju oko 20€
- Posetu i ulaz u sve muzeje – što ume da bude super ako vas pogodi kiša i nema blejanja na plaži 🙂
Dodao bih da se uz startni paket dobije i odlična funckionalna majica (super dizajn!!!) i kovana medalja (svetka klasa i parče gvožđa pred kojim ćete zastati i ponosno pokazivati).
Svako može pronaći svoju distancu – Trka zidinama, 5k run, dečija trka
Ukoliko vam se ovaj tekst učinio interesantnim, razmislite da sledeće godine i porodično posetite trku. Naime, pored polumaratona koji ide pored mora, u ponudi su isti vikend i dečija trka (par stotina metara u Starom gradu), 5km trka (čiji sav prihod od startnina ide u dobrovljne svrhe) i trka zidinima (ograničena zbog bezbednosti, dužine oko 2km).
Šta može bolje?
Mesta za poboljšanja uvek ima i evo nekih stvari koje bi valjalo videti sledeće godine:
- jednostavnija prijava na sajtu i u samom centru (bilo je zabane oko učesničkih paketa za strance i domaće, zbog dvostruke prijave)
- bolje informacije oko druženja škola trčanja
- na propusnici za free prevoz jasno naznačiti od kada do kada važi
Uživajte u fotkama i pronađite se na FB stranici trke ovde.
