Avala SkyTrail je bila dugo očekivani događaj, otvaranje SkyRunning Lige koju je obeležilo gubljenje na stazi, masovno odustajanje i izrazito mali broj finišera.
Reakcije su raznolike, od izrazitog hejta do euforičnih najava ponovnog dolaska, mada su prvi bili glasniji (i brojniji). Dajemo podršku zrelosti organizatora da izađe sa dva ovako jaka saopštenja, prenosimo ih u celosti i pozivamo na konstruktivni dijalog.
“Kako se kalio čelik” – Avala SkyTrail
Prošlo je pet dana od trke na Avali, dovoljno da se slegnu utisci svima i da se sve izanalizira. Mnogo stvari nije funkcionisalo kako treba i dobili smo puno pametnih i dobronamernih sugestija i komentara. Koje ćemo svakako primeniti. Bilo je i krajnje zlonamernih ali na to nećemo obraćati pažnju.
Evidentno je da je tokom poslednjih 6 meseci stvoren nov tim u okviru Srpske Skajraning asocijacije koji nije u potpunosti dorastao organizaciji ovih manifestacija. To se ne odnosi na direktora ove trke i nikako nećemo dozvoliti da preuzme kompletnu krivicu na sebe. Svi je preuzimamo, ceo tim a ja sam na čelu tog tima.
Nikola će ostati u našem timu za Avala SkyTrail čiji je tvorac, gde je sebe dao nesebično u svakom pogledu. Želeo je da da nešto ovoj komuni i to se mora poštovati. Imamo puno poverenje u njega, svi ste dobili jedan krajnje korektan i iskren mail pre neki dan. Nadam se da ćemo zajedno dogodine imati sve vas nasmejane na cilju kod Čarapićevog bresta. Delimo istu strast, iste izazove i međusobno poštovanje mora postojati. Čovek se uči dok je živ, ko radi (a mi stvarno puno radimo) taj i greši.
Nema mesta sujeti, egu, teškim rečima. Sportisti, ljubitelji prirode, moraju dati pozitivan primer mališanima koji su i bili učesnici ove trke. To treba svima nama da bude motiv, da zajedno možemo rešiti sve probleme. Idemo dalje, 89 ljudi je završilo trku. Nažalost dobar deo nije, čak i dvoje najspremnijih. Srđan Samardžić je išao 91 minut, Kristijan Stošić 5-6 sekundi iza njega. Promašili su jedan punkt. Poruka od Srđana je glasila „bilo mi super, poštujem svaku odluku“. Momak ide na OI u Rio.
Posle svega, doneli smo odluku da se Avala neće bodovati za rang listu lige ali od Rtnja startujemo sa zvaničnim bodovanjem. Odziv za Vertikal je daleko nadmašio naša očekivanja i mi vam obećavamo da se neke stvari sa Avale neće ponoviti! Organizaciju sledećih trka će obavljati tim koji ima dugogodišnje iskustvo u organizaciji 4 elements trke, Megdana, Sokolovog puta i mnogih drugih akcija počev od 2003. godine.
Sve čestitke najboljima na Avali a posebno klincima koji su bili fantastični. SkyFamily je bio pun pogodak.
Vidimo se u planini! Marko Nikolić, Sportski direktor Skajraning lige Srbije
Otvoreno pismo nebeskim trkačima – Nikola
Dragi nebeski trkači,
Želim da Vam se izvinim za zbrku koja je nastala u nedelju na trci na Avali. Ovom prilikom vam se obraćam lično, kao neko ko je u potpunosti bio odgovoran za markiranje i dizajn staze, jer je potrebno razdvojiti odgovornost ljudi koji učestvuju u uspostavljanju Skyrunning lige od prekjučerašnjih dešavanja.
Kada su mi predstavnici Skyrunning lige prišli sa predlogom da organizujem trku na Avali dali su mi odrešene ruke po pitanju dizajna staze u svakom aspektu. Njihova odluka da se obrate meni počivala je na mom dobrom poznavanju Avale i okoline, gde inače provodim dosta svog slobodnog vremena, kao i višegodišnjeg iskustva na sličnim trkama. Nažalost, sama ruta, raspored kontrola i način markiranja, koji su bili moj najbolji pokušaj da primenim moja znanja u ovim oblastima, su se pokazali neodgovarajućim broju i strukturi ljudi koji se prijavio i pojavio na startu. Praksa je najbolje pokazala da to znanje nije doraslo velikom broju ljudi koji je želeo da iskusi boravak u prirodi na ovaj način, njihovom iskustvu, kao i očekivanjima od same staze.
antologijsko skretanje
Sama liga je izašla u susret svakoj mojoj ideji i želji prikazujući veliki stepen poverenja u moje sposobnosti. Ovo je učinjeno ne kako bi se smanjo stepen njihovog angažovanja, već isključivo na moje insistiranje kako bi malom broju ljudi koji su angažovani na ovom projektu, vođenih pre svega svojim entuzijazmom, bilo omogućeno da se u većoj meri posvete ostalim trkama u okviru lige koje su i logistički i materijalno dosta zahtevnije i izazovnije za organizovanje.
Ova liga je projekat koji pripada svima vama. Ne samo organizatorima već svakom učesniku ponaosob. Svaki vaš korak, napor, komentar i na kraju dinar, su ono što će je vremenom stvoriti i staviti na noge ili uništiti. Vi niste samo posmatrači već njeni učesnici i članovi.
Molim vas da ne sudite o njoj samo na osnovu ovog jednog događaja, čak ni na osnovu njene prve godine već pomozite da se razvije u ono najbolje što može kao što se i vi trudite da pružite najbolje od sebe. Budite sigurni da je ono što se dogodilo ostavilo dubok trag na sve koji su učestvoali u organizaciji i da nakon par dana efekat šoka i neverice nije oslabio.
Sama trka nije u potpunosti neuspešna. Dečija trka je pokazala da će ova inicijativa pružiti najmlađima prilike koje mi sami nismo ni mogli da zamislimo kao deca. Sama Avala je dobila 13km obnovljenjih markacija i 5km novih markiranih puteva, a uskoro će zahvljujući podizanju svesti o njoj biti postavljen i sistem putokaza koji će je učiniti pristupačnijom svim građanima. Ovo je direktan rezultat Vaše posvećenosti i rada ljudi iz Skyrunning lige.
Ukoliko ova trka doživi drugo izdanje, nadam se da ćete joj dati novu šansu. Znam da će na moje mesto doći ljudi koji znatno sposobniji i koji su svoje sposobnosti dokazali na velikom broju različitih trka u prirodi na našim prostorima.
Još jednom, izvinjavam Vam se svima na danu koji nije protekao onako kako ste očekivali. Molim vas za razumevanje, strpljene i priliku da učimo zajedno jedni od drugih.
Hahahaha, „Reakcije su raznolike, od izrazitog hejta do euforicnih najava ponovnog dolaska“. Pa samo onaj ko nije bio tamo moze da poveruje u ovu glupost.Ne mogu da verujem sta citam. Samo mi nisu jasni ljudi koji ce ponovo ici na trku. To sve govori o nama i o tome da za bolje i nismo.
Nažalost moram da se složim sa tobom. Do masovnog odustajanja je došlo zato što su se ljudi pogubili, a to se prikriva i ubalažuje od kad je trka završena. Sve deluje neozbiljno, nakon trke pet puta najavljuju „veceras zvanicno saopstenje“. Na kraju saopstenje u stilu nikom nista. Barem da su ponudili da se prebace startnine na neku narednu trku. Najviše mi je žao ljudi koji su prevalili put i došli iz inostranstva…
A da su svima platili putne troskove i vratili startnine, drugi put bi dobro razmislili kako ce organizovati trku. Ali srecom, mi smo dosta glup narod pa ce uvek biti onih koji ce se vracati ovakvim trkama.Ne kazem da je jedina lose organizovana, ima ih mnogo.
To je moj citat i stojim iza njega, prva grupacija je bila u manjini 🙂 kao što u nastavku i piše. Euforija je dolazila uglavnom od ljudi kojima je bila prva trail trka i koji su imali izrazito mala očekivanja.(taj sam :)).
Imaš dosta balansiraniji ugao kod Sanje na blogu http://trcimjerstrcim.blogspot.com/ za koju bih mogla da potpišem da je iskusnija trail trkačica. Doći će ponovo.
Niko nema nameru da da vređa ičiju inteligenciju. Ono što nas povredi je kada nemaju svi isto mišljenje kao mi. Utisak je ličan i ja nemam cilj da menjam bilo čiji. Ideja koja stoji iza prenošenja saopštenja je da se otvori konstruktivna rasprava. Sasvim je okej ako se u njoj ne pronalaziš, ali ne spotiči nam nameru koje naprosto nema ni u tekstu ni u komentarima 🙂
Evo mogu da kazem da sam ja (a siguran sam i za jos nekoliko ljudi) prezadovoljni trkom (mozda i zato sto mi je bila prva u zivotu). Jurcanje po brdima po suncanom vremenu, klizanje po blatu, gubljenje i ponovno nalazenje… To nije ono sto sam ocekivao ali je bas ono sto mi je trebalo (i sto sam verovatno potajno prizeljkivao :)). I iako sam na kraju i sam zavrsio medju diskvalifikovanim takmicarima (a bio sam siguran da sam uspesno pratio oznake), naravno da bih se prijavio ponovo.
Ja ne znam o cemu ti pricas kad trke nije ni bilo, gde bih se ti prijavio? Evo ja mogu da ti organizujem kad hoces takvu trku, ti dodji sa jos tih nekoliko ljudi, ponesite pare i ja cu vam reci odakle cete krenuti i gde vam je cilj pa vi trcite i uzivajte u trci u stazi koju sami odaberete. Bice fenomenalno!!!
Ne razumem ovo da trke nije bilo! Bilo je dosta problema, na dosta mesta staza nije bila jasno obeležena, ali 89 ljudi jeste uspešno završilo trku. A činjenica da ima dosta diskvalifikovanih govori da nisi mogao da trčiš po stazi koju sam odabereš.
Ja sam jedan od onih koji i pored očiglednih problema kojih je bilo, planiram da ponovo dođem na ovu trku ako bude bila sledeće godine, jer smatram da se organizator poneo korektno, priznajući probleme, a to mi daje veru da će se raditi na tome da se problemi isprave. Lako je pljuvati i kritikovati tuđ rad, pogotovo u situacijama kad ne ispadne sve kako treba, ali moja želja je da ovakvih trka bude i dalje i zato želim da pružim podršku organizatorima kako bi sledeće godine imali bolje organizovanu trku. Meni jako puno znači činjenica što je postojala porodična trka, tako da ženi i deci nije bilo dosadno dok sam ja trčao svoju trku.
Probaću da navedem kritična mesta na stazi gde je bilo problema sa snalaženjem:
– Prvo skretanje na koje smo svi promašili a koje je za dobar deo takmičara izgleda bilo presudno, po meni je bilo dobro obeleženo. Štaviše, neki ispred mene su i komentarisali da bi trebalo da skrenemo, ali očigledno da psihologija mase čini svoje pa su svi produžili za ostalima. Svi smo pre trke dobili uputstva za trku gde je bilo navedeno kako je obeležena staza pa za ovu grešku ja krivim sebe jer sam dozvolio sebi da poverujem da je 100 ljudi ispred mene u pravu što nije tu skrenulo. Barem sam odmah znao gde treba da se vratim kad je postalo očigledno da smo omašili.
– Drugo kritično mesto bilo je par stotina metara nakon silaska sa asfalta. Ono stvarno nije bilo jasno obeleženo, budući da je u pitanju raskrsnica i da je postojala markacija i na drugom putu (koji nije pravi) a nije bilo crvene trake ili znaka za skretanje (to je onaj deo posle potočića gde je trebalo ići uzbrdo). Ovde su ljudi u grupicama išli po par stotina metara tim pogrešnim putevima, vraćali se i na kraju smo „uboli“ pravo skretanje.
– Treće problematično mesto bilo je pre prve okrepne stanice. Mi smo po svemu sudeći u nekom trenutku skrenuli s pravog puta, i naknadno se uključili na pravi, a pojma nemam gde je trebalo skrenuti. Neke su čak i vraćali nazad na ovom mestu što po meni nije bilo korektno.
– Dalje, posle druge okrepne stanice, bilo je jedno mesto gde su putevi kojim ste došli i onaj gde treba da idete posle okrepne stanice jako blizu. Momak koji je u tom trenutku bio samnom se čak priključio ljudima koji su nam dolazili u susret, i praktično opet otišao na drugu okrepnu stanicu. Ja sam se srećom malo vratio nazad, naišao na ljude koji su dolazili i prošao dalje. Očigledno, ovde je samo trebalo pratiti glavni put i ne obazirati se na to što se mimoilaziš sa drugim ljudima ali mislim da je ipak trebalo bolje obeležiti tu tačku.
– Ja i još jedan momak koji je u tom trenutku trčao samnom (a vidim da nismo bili jedini) smo i pred kraj promašili neko skretanje pa smo se asfaltnim putem došli do cilja. Ovo je bio duži put, ali pošto smo bili u manjini, kapiram da je moja greška jer većina koja je završila nije imala taj problem. Srećom, ovo je bilo posle poslednje kontrolne tačke, tako da nismo diskvalifikovani.
Osim problema sa označavenjem staze, meni lično je smetalo i to što na okrepnim i kontrolnim tačkama nisu imali pojma gde se zapravo nalazimo, tj koliko još ima do cilja. To je doprinosilo osećaju izgubljenosti.
Dalje, ima dosta prostora da se i porodična trka bolje organizuje. Mene sin ubi hvalospevima kako je prvi završio trku a pošto se nigde nije prijavio (niti ga je iko pitao na cilju da se upiše) nema ga na listi onih koji su završili. Znam da je akcenat na glavnoj trci, ali možda bi trebalo razmisliti da se i u porodičnoj trci trči sa brojevima i upisuju brojevi na kontrolnim tačkama/cilju. Mada, klincima je i ovo bio doživljaj.
Elem, meni je trka bila zanimljiva, pošto mi je prva trka ovakve vrste. Čak mi se sad čini da bez onog blata to ne bi bilo to 🙂 Nisam tamo išao sa idejom da ostvarim neki rezultat, već sam više to posmatrao kao trening (kao i Panoramu nedelju dana pre toga). Posle prvih par kilometara sam shvatio da u ovakvoj trci ne smeš ići za masom, već otvoriti četvore oči i pratiti oznake i moram priznati da mi je posle bilo lakše kada sam bio sam jer sam onda pažljivije pratio markacije.
Što kaže naš narod, prvi mačići se u vodu bacaju, pa se nadam da će tako biti i sa ovom trkom.
Najveci problem kod nas je to sto sve lako oprastamo i vodimo se onom, bice bolje drugi put.I tako imamo masu trka koje su lose organizovane. A kad bi malo vise kritikovali i kad ne bi iznova isli na te trke koje nisu dobro organizovane, mozda bi se i organizatori bolje zapitali. Ovako znaju, kako god neko da organizuje trku, izvinuce se, ostali ce ga podrzati i nista od napretka.
Srecno sledece godine.
Najveći problem je što nema izbora. Do pre 2 godine se trčalo „Trka zdravlja“, „Trka oslobodjenja“ ili tako nešto „Trka za _____“, bilo je gomila tih trka „krug oko ade – samo drugo ime“.
Kada na sceni bude više izbora, a Avala je izbor onda će i kvalitet da skoči.
Pa vidi, možemo ih svi ispljuvati i vratiti nazad u blato (Avalsko 😉 ). Da im ne padne na pamet da više ikad organizuju neku trku. Što bi rekao Homer J Simson: „You tried your best and you failed miserably. The lesson is, never try!“.
Neka hvala, ja ću ipak izneti konstruktivne kritike i sa svoje strane im ukazati na propuste koje sam ja primetio, a na njima je da daju sve od sebe da im se greške koje su napravili više ne ponove. Smatram da je bolje da sledeće godine trka bude bolje organizovana nego da je ne bude uopšte.
Kao neko ko je učestvovao u organizaciji više trka, nekih uspešnih (Košutnjak Challenge Race 2012), niza manje zabavnih trkica i jedne katastrofalne (We Run Beograd 2012) uvek je pravo ohrabrenje da se vide nove ideje i novi projekti.
SkyRunning i Avala su osveženje na sceni i to je od velikog značaja, jer je kako poazatelj da scena raste i da se usložnjava, tj fantastično je videti da sada na scen iimamo u ponudi i nove trail trke, asocijacije, uskoro nadam se i klubove… i da sa druge strane imamo i potrebu: 200+ prijavljenih trkača, to pre par godina je bio dobar broj i za polumaratone.
Kao prijatelj direktora trke Nikole Peraća, jako mi je žao da se sve ovo dogodilo, jer znam koja je pozadina priče. Da jedan momak koji je privatno fantastičan lik i uspešan i dobar momak, uđe u ovo sa otvorenim srcem da svima nama običnima predstavi trail trčanje, tj njegovu veliku ljubav prema planini, trčanjau i Avali.
Pomisliio sam da je najgore što može da se desi da Nikola izađe iz organizatorske priče, a onda sam rekao, pa dobro, neka bude i tako. Ubeđen sam da će scena da nastavi da raste i da će Nikola napraviti dobru priču i dobr utrku jednog dana.
Lično ova trka je za mene prošla jako loše: i sam sam promašio par puta skretanja, onda sam ušao u ono živo blato, što je bilo dovoljno za mene da se odlučim da odustanem i istrčim još 60 min po asfaltnim putevima Avale.
Da sam na mestu organizatora, stazu bih obeležio ne samo strelicama na drvetu (jao je teško pratitti sitnu markaciju kada ti je puls 200+ i drži Z5 minutima uzbrdo). S obzirom da je scena mlada, a trkači neiskusni na trailu (kao i ja), sva skretanja bih mnogo bolje makrirao kao neku vrstu cheatsheets za trkače početnike. Možda nije po standardima UTMB-a ali je za sprsku skyrunning situaciju prikladno.
U nastavku sezone, sve najbolje ekipo i vidimo se na stazi.
Pravi lepe stvari na internetima i radi posao koji voli najviše na svetu. Uređuje sajt koji čitate. Trčkara oduvek, a trči od oktobra 2012. Obožava pse, naučnu fantastiku i traženje detelina sa 4 lista.KAS.rs
15 komentara. Leave new
Hahahaha, „Reakcije su raznolike, od izrazitog hejta do euforicnih najava ponovnog dolaska“. Pa samo onaj ko nije bio tamo moze da poveruje u ovu glupost.Ne mogu da verujem sta citam. Samo mi nisu jasni ljudi koji ce ponovo ici na trku. To sve govori o nama i o tome da za bolje i nismo.
Nažalost moram da se složim sa tobom. Do masovnog odustajanja je došlo zato što su se ljudi pogubili, a to se prikriva i ubalažuje od kad je trka završena. Sve deluje neozbiljno, nakon trke pet puta najavljuju „veceras zvanicno saopstenje“. Na kraju saopstenje u stilu nikom nista. Barem da su ponudili da se prebace startnine na neku narednu trku. Najviše mi je žao ljudi koji su prevalili put i došli iz inostranstva…
A da su svima platili putne troskove i vratili startnine, drugi put bi dobro razmislili kako ce organizovati trku. Ali srecom, mi smo dosta glup narod pa ce uvek biti onih koji ce se vracati ovakvim trkama.Ne kazem da je jedina lose organizovana, ima ih mnogo.
To je moj citat i stojim iza njega, prva grupacija je bila u manjini 🙂 kao što u nastavku i piše. Euforija je dolazila uglavnom od ljudi kojima je bila prva trail trka i koji su imali izrazito mala očekivanja.(taj sam :)).
Imaš dosta balansiraniji ugao kod Sanje na blogu http://trcimjerstrcim.blogspot.com/ za koju bih mogla da potpišem da je iskusnija trail trkačica. Doći će ponovo.
Mogu samo da kazem da mi ovo vredja inteligenciju. Lepo se provedite sledeci put. Sigurno ce euforija biti veca posto je nacija sve gluplja.
Niko nema nameru da da vređa ičiju inteligenciju. Ono što nas povredi je kada nemaju svi isto mišljenje kao mi. Utisak je ličan i ja nemam cilj da menjam bilo čiji. Ideja koja stoji iza prenošenja saopštenja je da se otvori konstruktivna rasprava. Sasvim je okej ako se u njoj ne pronalaziš, ali ne spotiči nam nameru koje naprosto nema ni u tekstu ni u komentarima 🙂
Dobro da se nisu izgubili 🙂
Nismo se izgubili. Tu smo.
Evo mogu da kazem da sam ja (a siguran sam i za jos nekoliko ljudi) prezadovoljni trkom (mozda i zato sto mi je bila prva u zivotu). Jurcanje po brdima po suncanom vremenu, klizanje po blatu, gubljenje i ponovno nalazenje… To nije ono sto sam ocekivao ali je bas ono sto mi je trebalo (i sto sam verovatno potajno prizeljkivao :)). I iako sam na kraju i sam zavrsio medju diskvalifikovanim takmicarima (a bio sam siguran da sam uspesno pratio oznake), naravno da bih se prijavio ponovo.
Ja ne znam o cemu ti pricas kad trke nije ni bilo, gde bih se ti prijavio? Evo ja mogu da ti organizujem kad hoces takvu trku, ti dodji sa jos tih nekoliko ljudi, ponesite pare i ja cu vam reci odakle cete krenuti i gde vam je cilj pa vi trcite i uzivajte u trci u stazi koju sami odaberete. Bice fenomenalno!!!
Ne razumem ovo da trke nije bilo! Bilo je dosta problema, na dosta mesta staza nije bila jasno obeležena, ali 89 ljudi jeste uspešno završilo trku. A činjenica da ima dosta diskvalifikovanih govori da nisi mogao da trčiš po stazi koju sam odabereš.
Ja sam jedan od onih koji i pored očiglednih problema kojih je bilo, planiram da ponovo dođem na ovu trku ako bude bila sledeće godine, jer smatram da se organizator poneo korektno, priznajući probleme, a to mi daje veru da će se raditi na tome da se problemi isprave. Lako je pljuvati i kritikovati tuđ rad, pogotovo u situacijama kad ne ispadne sve kako treba, ali moja želja je da ovakvih trka bude i dalje i zato želim da pružim podršku organizatorima kako bi sledeće godine imali bolje organizovanu trku. Meni jako puno znači činjenica što je postojala porodična trka, tako da ženi i deci nije bilo dosadno dok sam ja trčao svoju trku.
Probaću da navedem kritična mesta na stazi gde je bilo problema sa snalaženjem:
– Prvo skretanje na koje smo svi promašili a koje je za dobar deo takmičara izgleda bilo presudno, po meni je bilo dobro obeleženo. Štaviše, neki ispred mene su i komentarisali da bi trebalo da skrenemo, ali očigledno da psihologija mase čini svoje pa su svi produžili za ostalima. Svi smo pre trke dobili uputstva za trku gde je bilo navedeno kako je obeležena staza pa za ovu grešku ja krivim sebe jer sam dozvolio sebi da poverujem da je 100 ljudi ispred mene u pravu što nije tu skrenulo. Barem sam odmah znao gde treba da se vratim kad je postalo očigledno da smo omašili.
– Drugo kritično mesto bilo je par stotina metara nakon silaska sa asfalta. Ono stvarno nije bilo jasno obeleženo, budući da je u pitanju raskrsnica i da je postojala markacija i na drugom putu (koji nije pravi) a nije bilo crvene trake ili znaka za skretanje (to je onaj deo posle potočića gde je trebalo ići uzbrdo). Ovde su ljudi u grupicama išli po par stotina metara tim pogrešnim putevima, vraćali se i na kraju smo „uboli“ pravo skretanje.
– Treće problematično mesto bilo je pre prve okrepne stanice. Mi smo po svemu sudeći u nekom trenutku skrenuli s pravog puta, i naknadno se uključili na pravi, a pojma nemam gde je trebalo skrenuti. Neke su čak i vraćali nazad na ovom mestu što po meni nije bilo korektno.
– Dalje, posle druge okrepne stanice, bilo je jedno mesto gde su putevi kojim ste došli i onaj gde treba da idete posle okrepne stanice jako blizu. Momak koji je u tom trenutku bio samnom se čak priključio ljudima koji su nam dolazili u susret, i praktično opet otišao na drugu okrepnu stanicu. Ja sam se srećom malo vratio nazad, naišao na ljude koji su dolazili i prošao dalje. Očigledno, ovde je samo trebalo pratiti glavni put i ne obazirati se na to što se mimoilaziš sa drugim ljudima ali mislim da je ipak trebalo bolje obeležiti tu tačku.
– Ja i još jedan momak koji je u tom trenutku trčao samnom (a vidim da nismo bili jedini) smo i pred kraj promašili neko skretanje pa smo se asfaltnim putem došli do cilja. Ovo je bio duži put, ali pošto smo bili u manjini, kapiram da je moja greška jer većina koja je završila nije imala taj problem. Srećom, ovo je bilo posle poslednje kontrolne tačke, tako da nismo diskvalifikovani.
Osim problema sa označavenjem staze, meni lično je smetalo i to što na okrepnim i kontrolnim tačkama nisu imali pojma gde se zapravo nalazimo, tj koliko još ima do cilja. To je doprinosilo osećaju izgubljenosti.
Dalje, ima dosta prostora da se i porodična trka bolje organizuje. Mene sin ubi hvalospevima kako je prvi završio trku a pošto se nigde nije prijavio (niti ga je iko pitao na cilju da se upiše) nema ga na listi onih koji su završili. Znam da je akcenat na glavnoj trci, ali možda bi trebalo razmisliti da se i u porodičnoj trci trči sa brojevima i upisuju brojevi na kontrolnim tačkama/cilju. Mada, klincima je i ovo bio doživljaj.
Elem, meni je trka bila zanimljiva, pošto mi je prva trka ovakve vrste. Čak mi se sad čini da bez onog blata to ne bi bilo to 🙂 Nisam tamo išao sa idejom da ostvarim neki rezultat, već sam više to posmatrao kao trening (kao i Panoramu nedelju dana pre toga). Posle prvih par kilometara sam shvatio da u ovakvoj trci ne smeš ići za masom, već otvoriti četvore oči i pratiti oznake i moram priznati da mi je posle bilo lakše kada sam bio sam jer sam onda pažljivije pratio markacije.
Što kaže naš narod, prvi mačići se u vodu bacaju, pa se nadam da će tako biti i sa ovom trkom.
Najveci problem kod nas je to sto sve lako oprastamo i vodimo se onom, bice bolje drugi put.I tako imamo masu trka koje su lose organizovane. A kad bi malo vise kritikovali i kad ne bi iznova isli na te trke koje nisu dobro organizovane, mozda bi se i organizatori bolje zapitali. Ovako znaju, kako god neko da organizuje trku, izvinuce se, ostali ce ga podrzati i nista od napretka.
Srecno sledece godine.
Nije to najveći problem.
Najveći problem je što nema izbora. Do pre 2 godine se trčalo „Trka zdravlja“, „Trka oslobodjenja“ ili tako nešto „Trka za _____“, bilo je gomila tih trka „krug oko ade – samo drugo ime“.
Kada na sceni bude više izbora, a Avala je izbor onda će i kvalitet da skoči.
Ovo je dobro.
Pa vidi, možemo ih svi ispljuvati i vratiti nazad u blato (Avalsko 😉 ). Da im ne padne na pamet da više ikad organizuju neku trku. Što bi rekao Homer J Simson: „You tried your best and you failed miserably. The lesson is, never try!“.
Neka hvala, ja ću ipak izneti konstruktivne kritike i sa svoje strane im ukazati na propuste koje sam ja primetio, a na njima je da daju sve od sebe da im se greške koje su napravili više ne ponove. Smatram da je bolje da sledeće godine trka bude bolje organizovana nego da je ne bude uopšte.
Kao neko ko je učestvovao u organizaciji više trka, nekih uspešnih (Košutnjak Challenge Race 2012), niza manje zabavnih trkica i jedne katastrofalne (We Run Beograd 2012) uvek je pravo ohrabrenje da se vide nove ideje i novi projekti.
SkyRunning i Avala su osveženje na sceni i to je od velikog značaja, jer je kako poazatelj da scena raste i da se usložnjava, tj fantastično je videti da sada na scen iimamo u ponudi i nove trail trke, asocijacije, uskoro nadam se i klubove… i da sa druge strane imamo i potrebu: 200+ prijavljenih trkača, to pre par godina je bio dobar broj i za polumaratone.
Kao prijatelj direktora trke Nikole Peraća, jako mi je žao da se sve ovo dogodilo, jer znam koja je pozadina priče. Da jedan momak koji je privatno fantastičan lik i uspešan i dobar momak, uđe u ovo sa otvorenim srcem da svima nama običnima predstavi trail trčanje, tj njegovu veliku ljubav prema planini, trčanjau i Avali.
Pomisliio sam da je najgore što može da se desi da Nikola izađe iz organizatorske priče, a onda sam rekao, pa dobro, neka bude i tako. Ubeđen sam da će scena da nastavi da raste i da će Nikola napraviti dobru priču i dobr utrku jednog dana.
Lično ova trka je za mene prošla jako loše: i sam sam promašio par puta skretanja, onda sam ušao u ono živo blato, što je bilo dovoljno za mene da se odlučim da odustanem i istrčim još 60 min po asfaltnim putevima Avale.
Da sam na mestu organizatora, stazu bih obeležio ne samo strelicama na drvetu (jao je teško pratitti sitnu markaciju kada ti je puls 200+ i drži Z5 minutima uzbrdo). S obzirom da je scena mlada, a trkači neiskusni na trailu (kao i ja), sva skretanja bih mnogo bolje makrirao kao neku vrstu cheatsheets za trkače početnike. Možda nije po standardima UTMB-a ali je za sprsku skyrunning situaciju prikladno.
U nastavku sezone, sve najbolje ekipo i vidimo se na stazi.