Subota je bila kao stvorena za dobar trkački dan. Adidas Open Run imao je malo kasniji početak (11h) u odnosu na tradicionalne treninge dužine nije toliko problematičan jer se trčalo (samo) 7.7. km, koliko je krug oko Ade.
Trka, nagrade, program
Organizator je trku najavljivao par nedelja unapred, i broj se mogao pokupiti i ranije u Adidas brend radnjama u Beogradu, ali i na sam dan trke. Potonje rešenje ume da bude problematično (zbog redova i gužve), ali ovoga puta to nije bio toliki problem, jer su trkači broj ili pokupili na vreme ili su došli malo ranije na lokaciju. Garderoba je takođe funkcionisala dobro. Voditelji su bili nenametljivi, i utisak je da su program vodili sa lakoćom.
Sama trka ko trka – krug oko Ade, gde se mimoilaziš sa prolaznicima, šetačima, nije bog zna šta. Trčali smo ga svi milion puta, i to je jedina dobra strana lokacije – znamo markaciju napamet i trči se u krug, što je mentalno jednostavnije 🙂 Olivera Jevtić i Stenli Kipruto su pobedili, bolje reći pokidali (Sarajevo se ponovilo :)) za nagradu od 500evra u adidas opremi.
Tri najsrećnija učesnika obradovani su i Boost patikama – nasumično izvučeni brojevi. Doduše, bilo je potrebno više vremena da se izvuku tri učesnika koji su zapravo i bili prisutni na dodeli, da li su u međuvremenu otišli ili se nisu ni pojavili na trci, nejasno je, ali verovatno bi bolje rešenje bilo da su u igri učestvovali samo startni brojevi koji su se pojavili na trci. (npr odlepiš deo sa broja i ubaciš u bubanj :)). Malo je nezgodno i što je dodela počela oko sat vremena nakon početka trke, dok su neki trkači još uvek prolazili kroz cilj, mahom ljudi koji su došli da delimično i prehodaju krug oko Ade.
Za rezultate je bila zadužena Sudijska organizacija Beograda, kako nije bilo čipova, beleženi su ručno,
Rezultate pogledajte ovde
Sve te zastave
Ostali trkači su uživali trčeći u velikoj grupi, boreći se sa vetrom i kilometrima. Na cilju su naš čekali volonteri sa poklončićem (novčanik za trčanje), vodom i keksićima. Simbolično, ali sasvim dovoljno. Lepo je bilo videti mnoštvo trkačkih ekipa na jednom mestu, vijorile su se majice Beogradskog trkačkog kluba, Adidas running tima, BelHospice.a, Running-a, BURT-a… Bez obzira na koliko toliko konkurentsku ulogu, utisak je da Beograd ima toliko malo rekreativnih trka, da svaku zaista treba podržati.
Ove godine izostao je i tradicionalni We Run Belgrade, a taj vakuum smo barem mi na sajtu osetili u vidu mnoštva pitanja da li će biti, kada će biti, kada će se znati… Što je na neki način signal da se jesenje rekreativne trke očekuju i da ima prostora da se umnožavaju. Ovo je najlakše rešiti upravo kroz sponzorisane trke velikih brendova, jer na taj način trkači dobijaju besplatan, a kvalitetan događaj a kompanije fini marketinški kanal.
Nadamo se da će Adidas Open run da preraste u tradicionalnu trku za testiranje forme pred velike jesenje polumaratone koji nas čekaju: Zagreb, Apatin, Ljubljana…
Galeriju sa trke pogledajte OVDE
13 komentara. Leave new
Meni je ovo bila prva trka u zivotu i mnogo mi je lepo bilo! 🙂 Istrcali smo je porodicno: decko, kuce i ja. Ona je takodje imala svoj broj 🙂 Fenomenalno, zaista! Mislim osecaj….
Zna li se vreme pobednika? A bilo je bivno vreme, lepi ljudi, pravo zadovoljstvo za sve trkače rekreativce!
negde oko 23min, olivera oko 24
1. Stenli Kibruto 23:26.
2. Velimir Bojovic ne znam vreme
3. Milos Milovanovic AK Pancevo 24:06 (maratonac).
4.Ognjen Stojanovi’c 24:07 (trijatlonac)
Zene: 1. Olivera Jevtić 25:15.
Gde su vremena, gde si nasao
Gde da vidim vremena?
Mi ih još uvek nismo dobili, to je pitanje za organizatora :/
Ideja da se uzima JMBG trkačima je totalno nerazumna. Da to nisu radili sigurno bi bilo i više prijavljenih, mada bi to značilo samo još veću gužvu na stazi oko Ade.
Pitanje koje podatke uzima organizator je uvek zanimljivo, zašto baš ta polja? Moguće da im je bilo važno zbog nagradne igre (jer su svi učesnici).
Svaka čast za bilo koju organizovanu trku! We Run Belgrade je sa stanovišta događaja izuzetna stvar, kao i svaka slična i svim trkačima znači više organizovanih trka u sezoni. Ali znam priče iz okruženja da se mnogi interesuju za nju jer je besplatna prijava a dobija se majica. Malo mi je i degutantno komentarisati takve izjave. I tužno.
Čekaj, zašto se delimo na atletičare i rekreativce? Ko se bavi trčanjem redovno i ide na trke taj je atletičar, čenjenica da njih 20 ima trenere, nutricioniste i fizioterapeute, a mi ostali nemamo nas ne stavlja rang ispod njih. Nismo svi talentovani niti nam je prezentovana atletika kad smo imali 8 godina, ali ne znači da se ne trudimo kao i oni.
Upravo…
biti rekreativac je podjednako teško, uz posao, decu,obaveze, bez vremena zaoporavak, opremu koju bi hteli da imamo ali nemamo sredstava za to, bez brige trenera…samo suva volja i želja da se osećamo lepo i slobodno što možemo da trčimo!