40. pariski maraton održan je 3. aprila i na njemu je uzelo učešće 43.317 trkača. U muškoj konkurenciji pobedio je kenijski takmičar Ciprijan Kotut (2h07’11“), inače već pobednik nedavnog pariskog polumaratona, dok je u ženskoj konkurenciji, pobedila njegova sunarodnica Vislin Džepkešo (2h25’53“), koja je prošle godine, u Parizu, osvojila treće mesto.
Start elite bio je veoma brz
Prolaz od 14’31“ na 5. kilometru, da bi na sredini staze, na 21. kilometru, čelna grupa bila na 1h02’47“. Korir, prošlogodišnji pobednik, prepustio je, u tom trenutku, vodjstvo sunarodnicima Jegou i Kiplagatu, koji su posustali oko 30. kilometra. Etiopski trkač Abraha pojačao je tempo u Bulonjskoj šumi, na 35. kilometru, ali tri kilometra kasnije, Kotut je preuzeo trku u svoje ruke i prvi stigao na cilj.
Kotut koji je, do sada, učestvovao na samo jednom maratonu, svojim vremenom je, teorijski, sebi obezbedio mesto na ovogodišnjim Olimpijskim igrama.
Postoji odredjena mogućnost da bi Kenija, zbog prevelikog broja dopingovanih sportista, skoro nepostojećeg sistema za borbu protiv dopinga i preterane korupcije u sportu, nalik Rusiji, mogla da bude suspendovana sa Olimpijade.
Kenija nije uspela da predloži nove zakonske mere u borbi protiv dopinga, prvo do 16. februara, a potom do 5. aprila. Novi predlog zakona je krajem marta podnet kenijskom parlamentu, a njegovo prihvatanje trajaće više meseci. Ipak, Kenija neće biti suspendovana sa Olimpijskih igara, jer ona nema politički konflikt sa SAD-om.
Banžamen Malati (2h16’16“), francuski šampion maratonac, nije uspeo da zadovolji minimalni kriterijum, u muškoj konkurenciji, od 2h11′ za učešće na Olimpijadi, dok se Kristel Done nije pojavila u Parizu, jer je učešće na Olimpijadi obezbedila na Njujorškom maratonu (2h26’57“).
148 učesnika na prvom pariskom maratonu
Ovogodišnji maraton, četrdeseti po redu, bio je proslavljen sećanjima na njegov početak, kada džoging još nije postojao i kada je na duge staze retko ko trčao. Pariz je 1976. godine organizovao prvi maraton, tri kruga u Bulonjskoj šumi, na kome je učestvovalo 148 trkača. Na cilj je stiglo 123, a pobedio je Žan-Pjer Eidije, student književnosti, sa vremenom 2h20’57“.
Drugi važan element ovogodišnjeg maratona bila je bezbednost. Uzevši u obzir da je u pitanju najmasovniji sporski dogadjaj u Francuskoj, organizatori su strahovali od mogućeg terorističkog napada, nalik Bostonu. Pored uobičajenog policijskog obezbedjenja, bilo su angažovane i elitne jedinice, posebno u zoni starta i ciljeva, kao i veliki broj policajaca u civilu duž čitave staze.
Tokom trke nije se dogodio nikakav incident, a kako je vreme bilo toplo i sunčano (18°), mnoštvo navijača, a ponajviše navijačica, rasporedilo se duž čitave staze, bodreći učesnike. Naime, kao i svake godine, trkačka elita, koja čini jedan posto učesnika, pobere svu medijsku pažnju, ali tokom sâme trke, najveću podršku, od publike, dobiju trkači amateri. Ne treba zaboraviti da je ove godine, nešto više od 15 hiljada učesnika, trčalo svoj prvi maraton!
Motivacija maratonaca – prevazilaženje sâmog sebe
Maraton je sport koji može da se opiše kao ekstreman, ako se uzme u obzir u kolikoj meri trkač mora da se lično investira u ovu aktivnost kroz neprekidni pokušaj prevazilaženja sâmog sebe i sopstvenih granica.
Sastavljen od tri bitna elementa – tehnike, fizičke izdržljivosti i mentalne snage, maraton traži kompleksan pristup. Tehnika se stiče kroz proučavanje biomehanike, izdržljivost kroz naporne i dobro planirane treninge, a treći element – mentalna snaga, kroz različite vrste psiho-emotivne motivacije, čini mogućim poboljšanje u prve dve kategorije,
U mnogim sportovima, cilj se lako vidi: u tenisu – što više bodova, u fudbalu – što više golova, u sprintu – što veća brzina… Zajednički element je pobeda. Medjutim, u maratonu, kada se na startnoj liniji nadje više od 40 hiljada učesnika, koliko od njih zaista razmišlja o pobedi? Deset ili petnaest, najviše.
To ukazuje da kod maratonaca postoje drugi izvori motivacije koji nisu vezani za sâm rezultat, nego za drugi sistem referenci koji je trkač sâm sebi postavio. Ti kriterijumi mogu da budu vezani za plasiranje na neko od viših mesta, ali vrlo često, oni su mnogo širi. Moglo bi se reći da su maratonci, pre gledanja na hronometar, motivisani sopstvenim ciljevima vezanim za prevazilaženje sâmog sebe. Potom, motivacija lako može da bude potraga za novim senzacijama i novim zadovoljstvima kroz ekstremni napor, zadovoljstvo kroz osećanje da se išlo do cilja…
Maraton u brojevima
Na ovogodišnjem pariskom maratonu, 25 odsto učesnika bile su trkačice, dok je prosek godina bio 41. Trčali su takmičari iz 144 zemalja, a najbrojniji su bili učesnici iz Francuske, Engleske, SAD-a, Nemačke, Italije i Španije.
Više od tri hiljade volontera se brinulo o fluidnom odvijanju čitavog dogadjaja, počevši od čuvanja stvari, preko signalizacije i okrepe, sve do pomoći u zoni ciljeva.
Stotinak orkestara i plesnih grupa zabavljalo je, duž staze, trkače i navijače.
Oko 50 tona svežeg i suvog voća je stavljeno na raspolaganje učesnika, kao i pola miliona flašica mineralne vode.
Četiri stotine masera, fizioterapeuta, osteopata i podologa bili su trkačima na raspolaganju posle maratona.
Naredne godine, pariski maraton će se održati u nedelju 9. aprila.
Prvi talas upisa je već započet (upisnina 99 €) i trajaće do 6. maja, a drugi talas će krenuti 5. septembra (upisnina 115 €).
Uobičajeno je da se svih 57 hiljada startnih brojeva prodaju do kraja novembra. Nadajmo se da će nas i naredne godine, vreme poslužiti kao i ove, i da će Kenenisin rekord staze (2h05’04“), postavljen 2014. godine, možda biti oboren. Dotle, odmorimo noge, uživajmo u postignutom i razmišljajmo kako možemo da se poboljšamo naredne godine.
Aleksandar Manić
2 komentara. Leave new
Ozbiljan maraton i neverovatna slika kada se gleda kroz brojeve! Hvala na ovoj razglednici Aleksandre!
Sjajan tekst, svaka cast.