Trči, uživaj, pomozi nekome – to je bio moto poslednjeg Beogradskog maratona. Pa da vidimo:
- Trčalo je više ljudi (a i ljubimaca) nego ikada – videćemo šta kažu brojke u nastavku
- Uživalo se na stazi a i pored staze – šta je sve uticalo na to (ja navijam za navijače)
- Mnogi su nekome pomogli – osim Trke Dobrote, koja je spojila lepo i korisno, kao i svake godine, ispisale su se neke životne priče na ulicama Beograda…
Beogradski maraton – naša najpoznatija, najmasovnija i verovatno najkritikovanija trka. Ovo je mali osvrt na 32. Beogradski maraton, dok smo još pod utiskom, a vi podelite i vaše utiske u komentarima!
8.000!
Toliko je trkača najavljeno na startu polumaratonske i maratonske trke, tako smo čuli na razglasu. Plus 20.000 duša koje trče ili šetaju stazom od 5km (tzv. Trka zadovoljstva).
Meni je uvek žao što ne mogu da vidim čitavu masu iza i ispred sebe, dok se onako zbijamo u startnoj zoni. Da se razumemo, nije nas bilo 28.000 sa sve navijačima pride. Ali osećaj je bio upravo takav!
Rezultati kažu da je 21k, 42k i štafete istrčalo više od 6500 ljudi, a to je značajan skok u odnosu na prethodne godine.
Prošle godine je doduše zabeležen pad, ali ni 2017-a godina više ne drži rekord u broju učesnika (5700+).
Činjenica je da broj trkača raste, u svim disciplinama (maraton, polumaraton i štafeta). Udeo ženskih takmičara je u blagom porastu. Detaljnija statistika dostupna je ovde.
Rezultati
Vratila nam se Kenija u Beograd i propisno se upisala na vrhu tabele! U prve tri dame na maratonu ušla je i naša Nevena Jovanović, a na polumaratonu Teodora Simović. Milan Mitrović jedini domaći trkač među prva tri muškarca, i to na 21k. Prikazan je samo gun time:
Maraton žene:
| 1. | Judith Jeptum Korir | KEN | 02:45:04 | |
| 2. | Rosina Jepkosgei Kiboino | KEN | 02:46:09 | |
| 3. | Nevena Jovanović | SRB | 03:00:37 |
Maraton muškarci:
| 1. | Isaac Kiprop Rutto | KEN | 02:16:54 |
| 2. | Vincent Kiplagat Kiptoo | KEN | 02:19:29 |
| 3. | Benson Kimutai Cheruiyot | KEN | 02:24:50 |
Polumaraton žene:
| 1. | Matea Parlov | CRO | 01:14:33 |
| 2. | Caroline Cherono | KEN | 01:15:07 |
| 3. | Teodora Simović | SRB | 01:16:23 |
Polumaraton muškarci:
| 1. | Joash Kipruto Koech | KEN | 01:07:12 |
| 2. | Milan Mitrović | SRB | 01:08:30 |
| 3. | Fabe Downs | SUI | 01:10:23 |
Čestitke svima na sjajnim rezultatima!
Nedelja je pravi dan
Ove godine vreme je sasvim išlo na ruku trkačima, iako je bilo neizvesno hoće li biti kiše do samog jutra pred trku. Mnogi kažu da im je kiša prijala pre par godina na BG maratonu, ali nije nam bilo svejedno, i to se videlo po svim slojevima koje su mnogi imali na sebi u startu.
Na vremenske prilike organizator nije mogao da utiče, ali izbor nedelje umesto subote za dan održavanje trke je po meni logičan i dobar potez. Možda je to jedan od činilaca koji su uticali na broj prijava.
A i navijača bi tako moglo biti više a to je posebno važno. Važnije od temperature, jer sve veći broj trkača dolazi zbog atmosfere i svih drugih ličnih razloga, a manje zbog obaranja rekorda.
Tako da, na ovo drugo organizator ima uticaja i nadajmo se da prepoznaje taj momenat, jer su navijači najveća podrška na dan trke.
Prenosim komentar simpatične radnice iz jednog tržnog centra: Što ga ne naprave ljudski, za ceo grad, pa da svi izađu na ulice, da bude za sve! Ona je morala da radi u nedelju, iako tradicionalno učestvuje u maratonu, ali smatra da i oni koji ne trče treba da budu deo događaja.
Eto predloga za Beogradski maraton i Grad Beograd – utičite na tržne centre i ostale privatnike, i napravite još više sadržaja pored staze, jer ovo je sportski dan za celu prestonicu!
Kad smo kod sadržaja…
Tradicionalno se ježimo na zvuk bubnjeva ispod Brankovog mosta, i onda na nekim novim mestima na stazi, i onda opet na mostu u povratku… i samo nek ih je sve više!
Muzike i jeste bilo više, tj. muzičkih stanica, a na gradskoj trci to je još jedan energetski lift. Doduše, onom finom bendu nije mesto pred sam cilj, gde se izbacuje poslednji atom snage i ubrzava maksimalno do kapije!
I falila je filharmonija. Zaista jeste… (pišem sa tugom, kao da se to podrazumeva). Most na Adi i Beogradska filharmonija – mora se ponoviti. Trčala sam ka tom 14-om kilometru sa velikim iščekivanjem… I ok je bilo, ljudi su to fino preživeli… Ali prošlogodišnja trka je zaista bila po tome posebna.
Navijačke stanice su znatno doprinele atmosferi. Definitivno highlight ove trke! Mnoge od njih su puštale i muziku. Mnogi klubovi su bodrili ne samo svoje, već sve trkače. I lepo su se rasporedili na kritičnim tačkama (polumaratona).
Info centar i startni paket
Zid sa našim imenima – pa sjajno! Ne znam ko se nije pronašao na spisku i ponosno izašao iz infocentra sa startnim brojem.
A startni paket – diskutabilan.
- Majice dobre, i verovatno najbolje do sada
- Medalje – odlične, ali bez razlike za maratonce (valjda su zaslužili koji gram više)
- Pasta party – super, tradicionalno mesto i dobra klopa (plus ide integralnoj pasti)
- Magnezijum, gelovi – ništa od toga
- Gomila papira i plastična kesa – uglavnom sve služi za đubre (BG Maraton – go green sledeće godine!)
- Bezalkoholno pivo – popunjava kesu, ali kvantitet nije kvalitet
- Okrepa na cilju – u ovoj plastičnoj kesi je već bilo štošta korisno: banana, jabuka, voda, slatkiš…
Pobednici
Imali smo i ove godine prosidbu na trci, imali smo trkače velikog srca koji su unosili svoje satrkače kroz ciljnu kapiju, imali smo mame, tate i decu koja ulaze u cilj zajedno – svi su oni pobednici!
Ali svi znamo ko je jedan Pobednik koji je privukao najviše pažnje i trkača i prolaznika. Pobednik je simbol Beograda, simbol slobode i simbol Beogradskog Trkačkog Kluba.
Hteli smo da pružimo Beogradu performans koji nikada nije video na Beogradskom maratonu. U BRC-u se uvek trudimo da animiramo ljude da trče. Pobednik se nalazi na našem grbu, samo što naš pobednik trči.
Mi smo hteli da ovaj simbol Beograda siđe sa Kalemegdana i da ga oslobodimo kako bi trčao sa nama. Pre same trke, sa Pobednikove ruke je odletela bela golubica, a na njegovu ruku je sletela patika. On je postao živa stvar koja se kretala ulicama grada.
Dragoljub Milosavljević, direktor BRC-a
BRC je tradicionalno zauzeo stratešku poziciju za bodrenje trkača, na poslednjem usponu u ulici Kneza Miloša. Osim reke trkača, koji su pružali ruke da „pokupe energiju“ od BRC-ovih navijača, videli smo i suze, nekoliko zagrljaja i mnogo pozitivne energije!
Za ovaj dan neki su se spremali čitavu zimu, ili duže. Oni koji su trčali imali su sreću da ih pejsuju rođeni treneri, a da ih na trku isprati Pobednik glavom i bradom! Možete zamisliti to topljenje srca! Priča se da prihvataju i nove trkače u svoje redove ovih dana 😉
Kako smo se proveli na stazi i šta trkači misle o organizaciji
Dule, sa planine na 42k!
Dušan Marinković osvajao je kilometre na ulicama svog rodnog grada nekoliko puta, ali ove godine se prvi put odlučio da pokori 42k. To ga nije sprečilo da dan ranije učestvuje na Treking ligi Vojvodine, na Vršačkim planinama.
Maraton je bio težak, ali emotivan, što smo i videli kroz njegov prolazak kroz navijačku stanicu BRC-a, gde se Dule zaustavio, ne mareći za vreme, da pokupi još malo energije pred cilj – ili da nama navijačima preda malo svog doživljaja 42. kilometra!
Najjači utisak na mene ostavila je pozitivna atmosfera ljudi, što na stazi što van nje. To daje snagu i motiviše maksimalno!
Ja sam vodio borbu sa samim sobom i sa povredom desne noge. Ali velika je satisfakcija na kraju što sam uspeo u tome.
Pamtiću ovaj vikend po dve trke u dva dana, jednu trejl i po asfaltu.
Mala kritika za organizaciju – nije bilo magnezijuma ove godine.
Igor, verzija 2.0!
Igor nije verovao da može da ponovi svoj uspeh sa prvog istrčanog polumaratona u Beogradu. Ipak, u nedelju je bio peti put na istom cilju, ali sa novim rekordom!
Možda ima veze sa iskustvom, nije malo 30 leta! Srećan rođendan!
Najveći utisci: Medalja, koja se ističe u odnosu na prethodne…. Grimase maratonaca neposredno pred ulazak u cilj, koje su istovremeno iskazivale fizičku bol i sreću…. Puno stranih državljana oko mene u toku trke….
Što se mene tiče, organizacija je na nivou prethodnih trka, opšti utisak je da je dobra. Jedina negativna kritika ide na račun slabog startnog paketa, a čuo sam da su nagrade za pobednike jako skromne u odnosu na neke druge evropske gradove.
Voleo bih da je bilo više navijača. Čini mi se da ih je bilo manjak zbog nešto lošijeg vremena ovih dana (za njih lošijeg, ali ne i za trkače).
Ja ću pamtiti ovaj BG maraton po idealnim vremenskim uslovima, dobrom raspoloženju i oborenom ličnom rekordu nakon 6 godina!
Dule, baci pet!
Uvek je veliko zadovoljstvo učestvovati na Beogradskom maratonu i koliko god delovao isto, svake godine je potpuno različit i jedinstven. To je zbog utisaka koji ostavi i osećanja koja donese. Sama organizacija je uvek na visokom nivou, na trkačima je samo da dođu i uživaju.
Ranijih godina sam na Beogradskom maratonu trčao štafetnu trku i polumaraton nekoliko puta. Došlo je vreme za maraton i osećao sam da sam spreman – sad ili nikad!
Prvi put sam trčao maraton, i iako sam već znao sve ulice, i ceo proces pred trku: priprema, zagrevanje, iščekivanje u startnoj zoni sa drugarima iz kluba, sve mi je opet nekako bilo novo i uzbudljivo. Imao sam tremu, koja je brzo nestala kad se začuo zvuk za početak trke.
Bilo je teško, zaista je bilo teško. U pojedinim trenucima sam mislio da neću uspeti. Počelo je da me boli koleno, pa lopatica, ahil… sve! To je velika borba sa samim sobom… Snagu su mi davale kolege iz mog kluba Capital Crew, kao i svi ljudi i dečica koje sam sretao na ulici i bacao im „pet“. Neverovatno je koliko mi je to značilo.
Kad sam napokon stigao do Brankovog mosta i video drugare, suze su mi bile u očima, ali ne zbog bola, već od sreće, jer sam shvatio da ću uspeti. I uspeo sam! Prošao sam kroz cilj, posle skoro četiri sata trčanja i osećaj je fantastičan!
Moram da se još jednom zahvalim celom klubu, pogotovo Milošu Sitaru, koji je trčao sa mnom dobrih 38-39km, i svim navijačima, prolaznicima, komšijama, sugrađanima, od kojih sam, svaki put kad mi je bilo teško „otkidao“ po jedan atom snage i gurao ka cilju. Svi oni su moj najjači utisak maratona, nedelje, godine! Hvala!
Daša, inspiracija na stazi!
Ovo mi je treći BG polumaraton po redu. Prvi put je bio ujedno i moj prvi polumaraton, i mislim da sam već tada odlučila da ću dati sve od sebe da istrčim i svaki sledeći. Beograd je moj grad i BG maraton je moja trka.
Ove godine je bilo idealno vreme za trčanje, idelana temperatura idealno raspoloženje. Meni je lako pala trka, na cilj sam izašla sa osmehom a sutradan nije bilo upale i još je pao novi PB.
Mislim da je bilo manje navijača nego prošle godine i definitivno sam se razočarala jer nije bilo Filharmonije. Ali kada smo kod navijača, ipak su najjači bili kod PUBa BRCovci, tamo je bilo puno trkača koje poznajem i zaista su bili odličan podstrek za taj poslednji uspon.
Ono što je posebno obeležilo ovu trku je što sam trčala sa posebnim ciljem, trčala sam u okviru projekta „Trči živi zdravo“ sa idejom da se prodajom kilometara trkača skupi novac i pomogne jednom malom Vuku Lojkoviću.
Projekat je pokrenuo Igor Kovačević i uglavnom se novac skuplja slanjem sms poruka i to 195 na 3030. Sav novac od prodatih km ide u dobrotvorne svrhe. I ono što je isto strava je kada trčite i čujete druge trkače i navijače: Ajmo trči zdravo bravo trči zdravo!! – kada se skupi grupa ljudi i imate isti cilj.
foto: Vesna Cumbo 
Velika inspiracija na trci su mi bili Marko, slepi trkač i Irena, trkačica velikog srca koji su istrčali zajedno Markov prvi maraton, kao i čika Vlada iz mog kluba PSK Balkan, koji ima čak 85 godina i dalje osvaja asfalt!
Moje najveće razočarenje je startni paket u plastičnoj kesi i bezalkoholno pivo. A da, bila je i majica, startni broj i jedno 10 flajera od čega samo jedan koristan, za pasta party.
Sva sreća da BG maraton čine trkači i navijači a ne sponzori i njihove plastične kese.
Milica, crtać u kićblo
Meni će dugo ostati u sećanju scena kao iz crtaća: Dvoumljenje „da li uzeti bananu na okrepnoj stanici ili ne“ – završilo se sa: BANANA 1 : 0 MILICA.
Molim vas pišite mi u komentarima da nisam jedina koja se okliznula na koru od banane na pola trke.
Moji navijači nisu bili te sreće da svedoče ovome, iako su me našli među 6000 ljudi i pratili na bajsevima (gde god nisu smetali trkačima), dok su drugi čekali baš tamo gde treba (jer ja uzbrdo ne umem)!
A kako se vama čini poslednje izdanje BG maratona, i ko je vama ispunio srce?
10 komentara. Leave new
Gde ste nasli 6500 da je radilo trku 21 i 42.Stafete nemoj da racunete(4 coveka trce 21km)
Pozdrav Niono13! Štafete se računaju (inače bilo ih je 632 ove godine), ali jeste se potkrala greška u tekstu, hvala biće korigovano! Ukupan broj učesnika poslednje 3 godine: 5737 (2017), 5679 (2018), 6628 (2019.god). Tako da bez štafeta, ostalih učesnika je bilo oko 6000.
Mislim da je ovo jedna od najjacih prica sa maratona.
Super tekst!
Posle 4 bg polu maratona, prvi put sam trcao full 42km, par stvari hajde prvo pohvalno
1. medelja prelepa, najlepsa do sada (mada ipak treba da se razlikuje za 42km)
2. okrepa tokom celog maratona idealna uvek svega dovoljno bez guzve svaka cast volonterima (banana, limun, secer, voda u flasici, voda sa elektrolitima ma idealno najbolje do sada od ovih sada 5 koliko sam prosao)
3. staza dobro obelezena i obezbedjena redari sprecavali ne vaspitane pesake da prelaze stazu
hajde sada par losijih stvari koje su i primedbe i sugestije
1. prvo na sta moram da se pozalim je pacer koji je trcao 42 za 4:00 u prvih 30km koliko sam mogao da ga pratim toliko je isao razlicitim paceom da to nije normalno od 4:10 do 5:40 i 6:00, lik je mnogo dobar i sve vreme se zezao i bodrio sve i svaka mu cast za odlicnu atmosferu koju je pravio ali pace je trebao da bude konstantan dobili su nove garmin satove zbog toga
2. paket uzasan majica ok ali sramota samo to u paketu da bude, gonila bezvrednog papira i bespotrebno bezalkoholno pivo to ne mozes ni da das nekom samo da bacis… u trci zadovoljstva na 5km su dobili geleove za grejanje, dekstrozu plus majicu opet vise
3. most na adi treba da bude najbolji osecaj kako je moguce da je ostavljen prazan pa mogao je bar neki trkacki klub tamo (znam da je problem struja ali opet) i prosle godine filharmonjia je bila super ali ne dovoljna
4. fizio tim koji je bio tu za masazu spakovan je brze bolje, zavrsio sam za 4:20 dok sam uzeo medalju prosao kroz posle ciljni zavrsetak isteglio malo dosao do masaze ona zatvorena pa mnogo je vise potrebnija maratoncima nego polumaratoncima
5. na uzimanje stvari posle trke se cekalo vise od sat vremena ja nisam jer sam imao kome da ostavim da me ceka ali drugari koji su trcali polumaraton jesu, jadni volonteri tamo an njih su ljudi besnili zbog lose organizacije
6. dok je okrepa na stazi bila super paket posle trke blago reci uzas, malo vode i banana i to je to i to po principu uzmi u kesu i trpaj ako je vec bilo po keseama trebalo je da se sve podeli jednako
neke stvari se ponavljaju godinama, nesto se ispravi na ustrb neceg drugog
Vidimo se svakako sledece godine ponovo!
STARTNI PAKET: razočaravajući, kao i ranije. Po ceni od 1.800 din još i može da se proguta, ali za veće pare od toga bih očekivao i bogatiji sadržaj paketa. Nažalost, kao i kod mnogih drugih trka, i ovde cena startine samo raste vremenom, ali ne i sadržaj paketa. Ne znam zašto organizatori to praktikuju i nije me briga, znam samo da mi je ta praksa veoma odbojna. Fer je napomenuti i da majica ove godine jeste kvalitetnija i lepše dizajnirana nego prošle, ali siguran sam da nikome nije trebalo bezalkoholno pivo i gomila papira. Užas.
MEDALJA: Najlepša koju sam dobio za ovih 3 godine koliko idem po trkama. Toliko je lepa da će organizator teško prevazići sebe po pitanju medalje. Svaka čast.
OKREPA: Skoro savršena. Falio je jedan važan detalj – magnezijum i so. Ne znam zašto niko ne obraća pažnju na ovo. Učestvovao sam na oko 40 trka do sada, na različitim distancama i terenima, i samo jednom sam video magnezijum i so. I to zato što su trkači organizovali okrepne stanice (na Plavom krugu). Savet: zadržite pivo, kese i papirčine, i poštedite time koje drvo, a nama dajte magnezijum i so sledeći put. Može i atlet majica + baf umesto obične majice, pustite malo mašti na volju. Hvala.
Sramota za maraton… ko sve ne trci. Sta ce onaj namazani, glumac, a ne trkac da postigne svojim glupiranjem i da li je ovo sport ili karneval i cirkus?Rekreativno se bavimo sportom i nas vecina ne razmislja o licnoj reklami. Ovo kao da je reklama kluba ili pojedinca.
Okrepa je bila dobra pola maratona, poslednjih dvadeset nista… sramota,ni brojeva, ni oznaka, ni okrepe. Jos neki policajci koji vracaju trkace i ometaju ih iz cistog hira….a primaju platu za to.
Pohvaljujem najstarije trkace, cika Vladu, one od osamdeset i vise koji su se usudili da izgaze 40 a ostanu na nogama, oni su beogradski pobednici.
Znate kad bi maratoni procvetali? Kad bi se ukinule ucesnicke medalje! E tad bi dolazili ljudi koji ili trce da bi ostvarili sto bolji plasman, ili ljudi koji trce rekreativno ali nemaju potrebu da se hvale medaljama i da misle da su neko m**o ako su istrcali 21 ili 42 km babecim tempom. Citam komentare svi se zale na medalje i ucesnicke pakete, uzas.
Bas nisi u pravu normalni,delimicno… priznajem. Ne treba da postoje ni medalje ni majice, samo brojevi.I da trce svi besplatno ili sa minimumom startnine.
E da vidimo tu koji amateri ce trcati i gurati kilometre. Babeci tempo ces i ti imati jednog dana kada budes bio baka, deka, ali…. da li ces moci?Pitanje je sad, ha,ha,haDa li ces moci u svakom slucaju? Treba postovati upornost snagu i zelju da se gaze kilometri, najvece postovanje poslednjima… starijima i invalidima, lako je k…..i se kada imas dvadeset….
Sportski duh, fer plej, medjusobna podrska, podrska svima… uzivanje u sportu, u energiji, a ne borba za rezultate… ti su eskapisti , sa dijagnozom… verujte.
U pravu si Snezana, ali lose si me razumela, a i ja sam se lose izrazio. Ne prozivam bake i deke. Njima svaka cast i naklon do poda, nego ove mladje koji dodju cisto da stignu do cilja i da se slikaju….