trcanje-po-zimi

Ovako nešto mi je do pre godinu dana bila suluda pomisao koje sam se stravila. Kada su u Beogradu počeli da postavljaju novogodišnje osvetljenje, a ja sve više i više garderobe na sebe, počela sam da razmišljam o tome da svoje višemesečno trčanje sa Ade Ciganlije, Košutnjaka i Savskog keja preselim na traku u nekom fitnes centru.

Ali kako da pređem na traku i u zatvoreni prostor, a da prethodno nisam bar probala da trčim napolju po zimi? Morala sam da se uverim da li je to u mom slučaju uopšte izvodljivo. Onda je došao vikend i pao je neki „mršavi“ sneg i moja odluka da trčim na traci..

Hladno je, u stvari pre, prehladno je, a ja moram na slavu, preješću se, pa gde ću sada napolje… i slični izgovori su mi se celo prepodne vrzmali po glavi… ali onda stiže neočekivani predlog da idem na Košutnjak sa drugaricom i njena dva sina, dva mala antihrista. Možda bih mogla tamo da trčim?

Razmišljam da od dva zla biram manje. Kako više volim hladnoću od treninga u zatvorenom, ipak biram Košutnjak. Temperatura u kolima je bila 20C, a napolju 3C. Nije strašno, ali ako mi se dopadne, treba razmišljati i o minusima koji dolaze i šta ću u tom slučaju.

Traka vs. trka?

Ispostavilo se da je trčanje u zimskim uslovima lakše nego što sam mislila. Samo se treba držati nekih osnovnih pravila i saveta:

1. Trčanje u grupi je fenomenalno. Ako neko odustaje drugi je tu da ga „pogura“, motiviše. I toga ću se pridržavati i po minusu i po snegu. Nekada su to dva antihrista za kojima moram da trčim, htela ne htela, a nekada je to moja grupa run&fun.
2. Za kućne ljubimce obavezna zimska oprema ;) Sa njima je trčanje podjednako interesantno kao i u grupi.
3. Po hladnom vremenu ne oblačiti na sebe “jorgan“ kao što sam to jednom učinila pa čim sam se zagrejala nisam znala gde ću sa tolikom gardarobom. Obavezna kapa i obavezne rukavice! Toplija oprema ali nikako više od tri sloja garderobe.
4. Voda, voda ili još bolje topli napitak… čaj! Ne dozvoliti da telo dehidrira.
5. Razbijanje monotonije treninga – topli predlog je menjanje lokacija za trčanje. Ujedno može da se ode na izlet i kvalitetno provede slobodno vreme u prirodi.

Zaključila sam da mi nije bitan tempo trčanja kao ni koliko ću zaista dugo trčati, već mogućnost da uopšte trčim po hladnom vremenu i ne dozvolim sebi menjanje staze za traku.

Možda ću i skratiti uobičajene kilometre, metre, stazu… ali neću preći na traku. Pa, izgleda da sam prevazišla strah od trčanja, ili je to bio strah od smrzavanja ;) Da, umesto trake biram trku!

Jeste hladnije, ali je i izazov, a tek će biti kada padne sneg i temperatura ;)