Sonja O’Saliven je posetila Srbiju i Beograd, povodom Evropskog kros kantri šampionata. Iskoristili smo priliku da je zamolimo za intervjuu i iskreno smo srećni što nam je izašla u susret.
Lično, još od malih nogu, Sonja je za mene bila svojevrstan etalon ispravnog stava prema sportu i i dalje pamtim načine na koje je završavala trku, sa neverovatnim osmehom na licu i puna energije. Pred vama je prevedeni intervjuu, integralnu verziju na engleskom, možete pročitati OVDE.
Ko je Sonja O’Saliven?
Rođena je 1969. U Irskoj. Tokom devedesetih godina bila je vodeća atletičarka na dugim prugama i jedno od najprepoznatljivijih lica atletike. Čuvena je po svojim finišima, gde je u poslednjih 200m često uspevala da trči spint od 28 sekundi. Trenutno živi i radi u Melburnu, Australija.
Najveća ostvarenja:
- 1995. Zlatna medalja Svetsko prvenstvo u atletici 5000 m
- 1998. Zlatna medalja Evropsko prvenstvo u altetici 5000 m
- 1998. Zlatna medalja Evropsko prvenstvo u altetici 5000 m
- 1998. Zlatna medalja Svetsko prvenstvo u kros kontriju 4000 m
- 2000. Srebrna olimpijska medelja 5000 m
Intervjuu
Kakvo je tvoje mišljenje o trčanju kao aktivnom životnom stilu?
Mislim da je trčanje kao najjednostavniji vid vežbanja, jako važno i kao baza za druge sportove, jer daje i osnovnu fizičku bazu i generalno podiže kondiciju. Uživam trčeći, i smatram da je trčanje veoma lako uklopivo u raspored, i sjajno kao način da se istraže nova mesta, kad putujem.
Imala sam prilike da trčim u Beogradu, kada sam ga posetila zbog Evropskog kros kantri šampionata, i trčanje mi je dalo priliku da upoznam Beograd, osetim gde se šta nalazi i ritam grada. Posebno je prijatno trčati po pustim ulicama uživajući sa izlaskom sunca.
Smatraš li da su ciljevi važni, posebno za rekreativne trkače?
Ciljevi su jako važni za trkače na svim nivoima. Rekreativnci često misle da je planiranje i trke samo za profesionalce i ozbiljnije trkače. Ali mnogi otkriju da kada odaberu trku u budućnosti, postave plan treninga do nje, da u tome uživaju više, da je taj cilj i priprema unapred bitna, i zavole osećaj uspeha kada prođu kroz ciljnu liniju i odmah postave sledeći cilj, za sledeću trku.
Koje su tvoje preporuke, kako privući veći broj rekreativaca dugoprugaškom amaterskom trčanju (maratoni, polumaratoni…?)
Mislim da je važno trenirati različite nivoe trkača, kako bi ohrabrili i edukovali rekreativce kako da budu bolji u tome što rade, kako da treniraju na pravi način, sa kratkoročnim i dugoročnim ciljevima u vidu.
Važno je da pričate sa ljudima, vašim prijateljima i porodicama o vašim ciljevima i njihovoj podršci na tom putu. Njihovo itteresovanje će vam biti motiv da izađete i trenirate i u danima kada vam se to ne radi.
Često mi se upravo takvi treninzi kada mi se u početku ne izlazi na stazu, budu na kraju najispunjujući, i čine da se zapitate zašto ste ga uopšte odlagali?
Kada trčite u grupi, trčanje postaje društvena, koliko i fitnes aktivnost i donosi vam podjednako zadovoljstvo koliko i zdravstvene koristi na kraju svako treninga.
Kolika je važnost trenera, kluba, podrške porodice, prijatelja?
Kao što sam već pomenula, što više ljudi imate u svojoj grupi podrške, više ćete uživati u onome što radite i deliti te uspehe. Trener je super kao vodič, podrška trkačima kako da ispravno treniraju i izvuku više od svog treninga. Što je vaš tim bolji, to ćete više želeti da trčite, i tada trčanje postaje timski sport, gde čak i netrkači imaju svoju ulogu i dele uspeh trkača.
Kakva je predikcija Sonje O’Saliven kako će se razvijati dugoprugaško trčanje? (iskustva Irske, Australije)
Trčanje je sport koji nastavlja da raste i privlači nove ljude, i uvek me iznenadi koliko ljudi naprosto trči, bez strukture treniga. Kad podelim svoju trkačku filozofiju, koliko trčanje može da bude bolje , kada se fokusirate na trening i strukturu vašeg trenažnog procesa, mnogi se iznenade rezultatima.
Imate li neku poruku za trkače i trkačice u Srbiji?
Mislim da je Srbija sjajno mesto za trčanje. Kada sam posetila Beograd zimus, parkovi uz reku su delovali kao fantastično mesto, a sigurna sam da je još lepše tokom leta.
Ukoliko razmišljate da počnete da trčite ili ili unapredite svoj trening, potražite grupe trkača u mestu u kom živite, posećujte lokalne trke i pričajte sa ljudima, trkači se po pravilu više otvaraju kada trče, i to je najbolji način da komunicirate, naučite nešto novo, i postavite nove ciljeve.
Nema veze koliko brzo ili sporo trčite, svako može da napreduje i oseti uživanje i satisfakciju od trčanja, kada postavi cilj i radi na njegovom ostvarenju.
Kada se ubrzavate, želite da budete još brži, sve se svodi na to da postajete najbolja verzija sebe i da uživate u svojim ostvarenjima!
Sve najbolje, Sonja.
3 komentara. Leave new
Fantastična priča, toliko motivišuća i nadahnujuća.
U vezi sa ciljevima, dodao bih i moje skromno mišljenje, da i rekreativci mogu puno toga da dobiju, skroz jednu novu dimenziju trčanja, ukoliko imaju cilj.
p.s. veliko HVALA drugu Nenadu Radoševiću, trkaču koji živi u Australiji, koji nam je omogućio kontakt do Sonje i ugovorio ovaj intervju. Hvala Rale
Kako volim kada osvane „dan za trčanje“, ja skroz demotivisan, ne trči mi se, a onda vidim klip poput ovog i dobijem želju da samo izletim na ulicu i slažem kilometre, što ću i učiniti… 🙂
Oduvek sam volela Sonju O’Saliven jer sam nekako mogla da se identifikujem sa njom i navijam kad sam gledala atletiku: em se zove isto kao ja, em je rujka i pegava em je mršava em dugoprugašica!! Mislila sam doduše da je mnogo starija! Uvek mi je divno da se podsetim koliko su zapravo veliki ljudi skromni i prizemni 🙂
Sjajan intervju!