Trail & TrekingTrkači reporteri

Razglednica iz Crne Gore – odmori dušu i umori noge za tri dana!

Nema komentara

Da li se sećate razglednica sa mora? Brat i ja smo redovno letovali u Sutomoru, pošto su roditelji radili u Inexu a firma imala odmaralište u ovom mestu. Od tada najviše pamtim miris borove šume u sudaru sa mirisom mora i zvukom udaranja talasa u kamen. I naravno, koliko su razglednice bile smor klincima od deset godina.

Ove jeseni sam na poziv Nacionalne turističke organizacije Crne Gore, imao priliku da upoznam neke od mogućnosti za aktivan odmor u ovoj zemlji. Neka ovo bude moja razglednica.

Vremenski uslovi su u oktobru već malo hladniji i kišovitiji, zato sam morao neka od mesta koje sam želeo da posetim da odložim za proleće.

Tu pre svega mislim na obilazak Durmitora, koji pruža mogućnosti za desetodnevni odmor i uživanje. Ovog puta je postajao preveliki rizik od padavina pa će me ova planina sačekati do maja 2016. Do tada ćitam ovaj tekst o Durmitoru i isčekujem.

Pored toga sam zbog vremenskih uslova morao da otpišem i kanjoning u kanjonu Nevidio, Moraču, Taru ali i ozbiljnije druženje sa Skadarskim jezerom.

Šta je ostalo?

Pre svega ovaj vikend sam posvetio upoznavanju ljudi. Posle ovolikih godina bavljenja trčanjem, bila mi je želja da bolje saznam o čemu pričaju kad pričaju o trčanju u Crnoj Gori. Naravno, kako je vreme još uvek lepo, iskoristio sam i priliku za poslednje plivanje u otvorenom moru, ove godine.

Dan prvi – Podgorica trkačima

Tokom moje dvodnevne posete Podgorici, upoznao sam super entuzijaste, članove triatlon kluba Podgorica, koji pokreću prvu trkačku rekreativnu ligu na Gorici. Jahao sam prvi put u životu ali ni to iskustvo nije moglo bez priče o trčanju i novih saznanja, vozio bajk magistralom ali se pre svega družio sa super ekipom.

Gorica – ceo grad pod tvojim nogama

U toku moje posete održano je nulto kolo trkačke rekreativne lige na kojem se okupilo oko 40 trkača i trkačica, genijalno iskustvo koje me je vratilo u početke trcanja.rs i grupnih treninga na adi. Energija sjajna, entuzijazam i volja da se uradi nešto lepo i korisno u svom gradu.

Družili smo se na Gorici, jednom od tri brda iznad grada, na kojima su i glavne trkačke uređene staze.

trcanje liga na gorici podgorica

Ovde sam saznao o svemu što Podgorica nudi trkačima, na tri brda su i tri glavne staze, kako sam bio samo na Gorici mogu reći da je bila puna trkača i trkačica, šetača, biciklista… pritom je pogled na grad neverovatan a borova šuma nešto što je na mene ostavilo jako lep utisak. Moja preporuka  ako poslom ili nekim drugim razlogom ideš u glavni grad Crne Gore.

podgorica trcanje gorica

Trčanje sa konjima.

Kakve veze trčanje ima sa konjima? U mom slučaju imalo je, jedna od vlasnica Mountain Riders ranča je i jedna od članica Podgoričkih Hašera (ako ne znaš ko su hašeri možeš da pročitaš ovde) tako da smo odmah kliknuli i imali o čemu da pričamo.

podgorica jahanje mountain riders razgovor

Samo jahanje u Komanima nadomak Podgorice je iskustvo za pamćenje, pogled, teren prepun kamenja i ceo koncept ovog kluba je idealan i za one, poput mene, koji se na konja nisu nikad popeli.

crna gora jahanje komani

Bez brige, Jann je odlična instruktorka a konji su neverovatne životinje koje kad vam dopuste da ih jašete, paze na vas onoliko koliko vi pazite na njih. Savršen sklad.

Hashi je dobio ime po japanskom broju osam. Veoma je karakteran i jak, ali smo se dobro skontali i uživali. Neverovatna životinja.

Dva saveta koja sam dobio od Jann o konjima, a koja su mi pomogla da ovo iskustvo bude savršeno, delim sa tobom:

  1. Kada jašeš po livadi, imaj na umu kao da si sa trogodišnjim detetom u prodavnici slatkiša i da će u svakom trenutku videti neki slatkiš koji će da mu odvuče pažnju. Nekad ga pustiš ali nekada mora da zna ko je glavni.
  2. Nikad, ali nikad nemoj da pokušavaš da vučeš konja silom, iako možda nisi svestan, vrat konja je zapravo ogroman mišić koji nećeš uspeti da savladaš. Dakle moraš da stvoriš odnos i poverenje sa njim. Konj mora da ti dopusti da vladaš njime.podgorica jahanje hachi

Posle dva ili tri sata jahanja, još nisam siguran koliko je sve trajalo jer vreme leti u ovom ambijentu, osećaj u nogama je kao posle vožnje bicikle od 30km i prelaska na trčanje posle toga. Iako nećeš primetiti jahanje jeste naporno.

Mountain Riders - Podgorica - Sep 2015-144912277

Drugi dan – Biciklom do Plavnice

Plavnica je izletište na Skadarskom jezeru, inače mesto gde se održava mnoštvo skupova različitog tipa, jedan od njih je i Podgorički triatlon.

crna gora plavnica triatlon start

Inače Plavnica se nalazi na Skadarskom jezeru ali je u ovo doba godine dobar deo terena poplavljen pa je prilaz jezeru nemoguć.

Put do Plavnice biciklom je zabavno iskustvo, nema prevelikih uspona a sem par kamiona vozači nas nisu preterano ometali. Na putu ima nekoliko dobrih mesta za klopu, ja preporučujem riblju čorbu, pečenje i naravno priganice.

triatlon klub podgoric ekipa

Dan treći – Kotor i uspon na Pestingrad

Ovde je toliko aktivnosti u toku godine i toliko mogućnosti za uživanje u prirodi da je to stvarno fascinantno. Posebno su interesantne trke i ture koje se dešavaju van turističke sezone a među njima i nekoliko sjajnih trail trka.

Moj vodič je bio Klaudio, planinar i član lokalnog planinarskog kluba Vjeverica. U pripremi ture me je pitao kako želim da provedem dan i ja sam tražio nešto malo izazovnije. Klaudio mi je uslišio želju, Pestingrad tura je „nešto malo izazovnije“.

pestingrad planinarenje crna gora kotor mateo

Pestingrad

Pestingrad je vrh iznad Kotora i zanimljiv je jer se penje sa nula metara nadmorkse visine do 1009m iznad mora. Ovo nije preterano visok uspon, ali kad shvatiš da sam uspon traje oko 4 do 4ipo sata, jasno je da nije uopšte naivan. Naravno, do vrha postoje i lakši putevi ali ja volim parolu – što lakše kad može teže.

planinarenje pestingrad pogled na boku

I zaista, putem kojim se ređe ide uvek se više i nauči. O sebi, o prirodi, o karakteru i odlučnosti da se nešto završi. Bilo je trenutaka kada sam zaista želeo da se vratim ali mi nešto jednostavno nije dalo da odustanem. Prvi put posle prvog maratona sam doživeo ovaj trip i zato znam da ću se ovoj planini vratiti opet.

Ime Pestngrad je dobio po tome što su u pećini na nekih 500m nadmorske visine u doba kuge u Boki bili izolovani oboleli. Kako je na Italijanskom pestin (ili sllično, ako neko zna može da me ispravi) reč za kugu, ova planina je dobila naziv koji u prevodu znači grad kuge.

Pogled na Boku kotorsku je neverovatan, u kombinaciji sa prirodom kroz koju smo prolazili a koja je sve samo ne morska, šume, kanjoni, stene, koze… osećaj koji je teško opisati rečima.

pestingrad pogled kotor

Možda slike pomognu, mada dok ne došeš i popneš ovaj vrh, nećeš moći da znaš koliko je lepo.

boka kotorska i krava

Na putu smo naišli i na jedno domaćinstvo. Iako je narod ranije većinski živeo u brdima iz praktičnog razloga, Boka je bila trgovački centar i uvek je neko hteo da je osvoji…. Kotor je u to vreme bio pijaca, zato su svi nazivi trgova namenski (piaca cvijeća, piaca sira…)

pestingrad staza

Ovom stazom su se ljudi sa konjima spuštali pijačnim danima, trgovali u Kotoru i ponovo se povlačili u brda.

pestingrad kozeKozama je ovo domaći teren. Meni još nije jasno kako, ali kreću se neverovatno spretno po ovom terenu.

pestingrad staza

Teren je takav da se posle tri sata konstantnog penjanja, i ponekog spuštanja zbog pristupačnosti terena, nalaziš tek na 300m iznad mora. A pogled iznad obećava. Ali obećava hard kor penjanje.

pestingrad najveci uspon

Posle uspona iskusni Klaudio je iz planinarske torbe u koju staje univerzum, izvukao i limenku piva. Tvrdim, bolje pivo nisam skoro popio. Hvala Klaudio 🙂

I posle sat vremena meditacije i tišine na Pestingradu, došlo je vreme za povratak. Nazad smo išli blažom i pitomijom stranom. Stranom koja je krila neka iznenađenja.

Na ovom putu smo naišli na kasarne iz doba austrougarske, granicu između Boke i Crne Gore, skretanje koje vas vodi za Njeguše ili sledeće koje vodi za Cetinje. Jednu okrepnu stanicu na putu i posle toga na ovo…

zip line njegusi

Iznad Boke je postavljena žičara koja pored malo adrenalina daje i priliku za uživanje u pogledu. Sjajno iskustvo, nisam od onih koji sve baš vole da snime, pogled i osećaj sam želeo da doživim u potpunosti što preporučujem i svakome ko poseti ovo mesto.

I na kraju posle tri dana svakodnevne akcije, plivanje u oktobru i sunčanje dok sunce nije počelo da prži. A imao sam i društvo.

plivanje u oktobru

Puno pozdrava sa skrivenog mesta gde su i noću tople stene 🙂

Tvoj U.

Marina Nikolić: Trka od 330km – Sve mi dala i sve uzela!
Trka samoprevazilaženja – bolje duže nego brže
Tags:

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed