Prva OCR trka (trka sa preprekama) za nas Outfitere ove godine odrzana je 6.marta u Šapcu praćena pravom zimskom temperaturom.
Iako su prethodni dani bili prolećni, nadali smo se da predviđena prognoza neće uticati na težinu trke. Dočekao nas je sneg koji je neprekidno padao već od jutarnjih časova, praćen vetrom, čineći „ubitačnu“ kombinaciju za nas takmičare.
Vremenski uslovi na OCR trci
Ovom prilikom bih napomenula da nama vremenski uslovi nisu presudan faktor. Konceptom treniranja napolju smo odavno probili sve barijere kako na treningu napolju, tako i na trkama.
Vremenski uslovi su svakako učinili da prelazak prepreka bude otežan, ali naravno da nas to nije omelo u otvaranju sezone niti izazvalo povlačenje sa učešća na trci. Čekanje na startne pakete je prošlo pohvalno brzo, a sam sadržaj paketa je zadovoljavajući i sad već standardan za svaku trku.
Startni paketi
Majice i bandana su postale zaštitni znak svake zimske trke. Pohvalila bih organizatore što su uslišili zelje učesnika da majca bude dugih rukava. Bon za klopu kao i voda/energetsko piće, proteinski snek su bili i očekivani.
Momenat druženja, zagrevanja, upoznavanja ostalih ekipa je zbog samih uslova izostao. Svi smo težili da što duže budemo u toplom i suvi. Glavna debata je bila koliko slojeva obući, a da opet budemo pokretni i lagani prilikom prelaženja prepreka.
Detalji OCR trke
Moj utisak je da su najsurovije prepreke bile one koje su imale spust sa mosta i penjanje merdevinama do mosta i nazad. S obzirom da nisu bile obezbeđene od eventualnog pada takmičara, nismo bas hteli da rizikujemo i odmah smo se bacili na zamenski i ovaj put dobrodošle burpije.
Naravno, ne smatram da, kad pričamo o OCR trkama, treba da budemo maksimalno obezbeđeni jer je prosto težina trke i sam ugođaj da to bude što surovije i sa minimum odobrenog luksuza.
Za manji broj prepreka se prosto nisam osećala ni motivisano ni bezbedno, jer su teže prepreke postajale još teže zbog klizavosti, mokrih podloga, velikih mogućnosti da padneš i ozbiljno povrediš se. Te smo takve prepreke zamenjivali burpijima usled nedostatka nekih vidova dušeka, ili neke manje promene prelaska.
Ništa bez ekipe i trenera
Pomoć ekipe, kao u trenera Tonija, mi je definitivno bila tas koji je prevagnuo da ovaj put trku izguram do kraja. Sama bih donekle uspela, ali psiha bi se poljuljala na nekim kritičnim kilometrima gde doslovno ponavljaš sebi „šta mi je ovo trebalo“.
Pošto smo trku prvi put trčali po ovakvim vremenskim uslovima, nismo hteli da završimo jureći vreme, prolaz, ostale takmičare, već smo je iskoristili za testiranje forme i sumiranje utisaka da bismo znali kako da se pripremamo za naredne trke.
Donekle sam bila razočarana što ovaj put nisam mogla preći prepreke koje se ponavljaju na ovakvim trkama zbog velike klizavosti i hladnoće koja mi je doslovno ograničila snagu u rukama. Bushido trka je tako za mene bila trka sa najviše urađenih burpija.
Koliko smo bili skoncentrisani da što pre završimo trku, nismo ni obratili pažnju da okrepe nije ni bilo. Od tolike hladnoće i želje da što pre prođemo kroz cilj, nisam ni u jednom momentu preterano mislila da mi okrepa i treba.
Organizacija trke
Oranizaciju baš i ne bih umela da ocenim, a priznajem i gledam da ne kritikujem. Razumem da je i njima sve bilo znatno otežano usled snega i vetra, ali minus moram dati zbog nedostatka obezbeđenosti na pojedinim preprekama.
Treninzi Outfita
O spremnosti ekipe mogu pričati samo iz svog ugla. Prvi put sam trku završila sa viškom energije, jer sam trčala pametno, nasuprot uobičajenom srljanju i dokazivanju da svaku prepreku moram preći po svaku cenu.
Treninzi napolju u kombinaciji sa dosta elemenata snage su doprineli da već dobro poznate prepreke budu mnogo lakše za prelazak, ali dodatna prednost je i iskustvo od prosle sezone i istrcanih 5 trka ovog tipa.
Za sam kraj, neki moj lični doživljaj ove trke jesu definitivno vremenski uslovi. Kao i na svakoj trci neizostavno je prisustvo timske energije, motivacije i beskonačne težnje da izazivaš i pobediš sebe uprkos svemu, kao i neizbežnim komentarima da smo bili „ludi što smo uopšte išli“.
