Prethodne nedelje, 15.12.2019., u organizaciji Kozara Ultra Trail tima, održan je drugi po redu Banjaluka Winter Trail na kojem su domaći takmičari, Predrag Dragičević i Dragana Milanović, ostvarili odlične rezultate.
Vreme
Iako su prošlogodišnje slike najavljivale pravu zimsku bajku u belom ruhu, klimatske promene (ili Božja volja) postarale su se za to da nas ove godine dočeka pravo prolećno vreme sa 14 C! Naravno, to nije sprečilo 120 trkača i trkačica – pretežno iz BiH i Srbije – da se sjajno provedu u gradu na Vrbasu.
Banjaluka
Priznajem da pre ovoga o Banjaluci nisam znao mnogo toga, osim da se radi o glavnom gradu Republike Srpske. Ono čime me je organizatorka, Nevena Stojaković, mamila da dođem bili su lepe devojke, dobra rakija i roštilj i još bolja muzika.
Što se rakije tiče, nju retko pijem pa ne mogu ništa da kažem, ali zato mogu da posvedočim da je Nevena bila u pravu što se tiče svega ostalog.
Ali nisu samo cure u Banjaluci lepe. Iako sa svojih 200.000 stanovnika ne spada u preterano velike gradove, Banjaluka je cela nekako čista i doterana.
Centrom dominiraju prelepi Hram Hrista Spasitelja, Banski dvor, Palata Republike i Gospodska ulica, koja predstavlja pravi praznik za oči.
Nedaleko od nje nalazi se i stari Kastel, delimično renovirana tvrđava sa pogledom na reku, a na glavnom trgu je postavljeno klizalište za najmlađe kao i “Božićno selo” gde se odrasli mogu počastiti kuvanim vinom i raznim drugim đakonijama.
Mi smo ovog puta spavali u malom ali lepo renoviranom planinarskom domu Šibovi u vlasništvu PD Kozara, smeštenom na istoimenom brdu na samo 3,5 km od centra, ali recimo da bi i sam grad predstavljao podjednako primamljivu lokaciju za noćenje.
Staza
Iako je prošlogodišnja trka na Šehitlucima pobrala velike simpatije učesnika, start i cilj trke se ove godine nalazio u maštovito uređenoj kafani Buk, na obali reke Vrbas.
Staza je bila kružna, dužine 8 km sa nekih 350 D + , sa jednom okrepnom stanicom na najvišoj tački (PD Šibovi) i dosta brza i zanimljiva.
Jedinu otežavajuću okolnost predstavljalo je blato ali staza je bila dobro osmišljena i markirana, sa minimalnom količinom asfalta (oko 400 m), raznim prirodnim i veštačkim preprekama, i bila je odlično obezbeđena sajlama i pripadnicima GSS-a.
Ne znam da li će organizatori i naredne godine promeniti stazu kako bi privukli što više ljudi, ali recimo da bih voleo ponovo da prođem ovom istom stazom po snegu naredne zime ili pak na proleće!
Startni paket, žurka pre i posle trke
Generalno gledano, organizatori trka se trude da trkačima ponude što bogatiji paket u nadi da će količinom materijalnih ponuda privući što veći broj ljudi.
Filozofija KUT tima je potpuno drugačija – oni se trude da privuku ljude dobrim propratnim sadržajem, i u tome itekako uspevaju.
U startnom paketu se, pored napitka za hidrataciju i ovsene kaše, našla i jedna ali vredna memorabilija – prelepo dizajniran baf sa logoom trke.
Neko će sada reći “Samo to?”, ali meni je drago što se organizatori nisu odlučili za već viđeno rešenje u vidu majice, već su rešili da dobijeni novac ulože u malo originalniji odevni predmet primeren godišnjem dobu, samu trku, vrlo ukusnu zakusku i piće, fotografe i sjajan bend koji će podići atmosferu na žurkama pre i posle trke (veliki pozdrav za fenomenalnog Gorana Puškara i njegov Lorijen bend!).
Ono što smo svi – osim tog bafa – prethodnog vikenda definitivno dobili jeste sjajan provod sa dragim ljudima po retko prijatnom zimskom danu koji ćemo dugo pamtiti.
Stoga bih za kraj želeo da se zahvalim našim predusretljivim domaćinima iz PD Šibova, Bobanu, Neveni i ostatku njihove ekipe, i poželim im da još dugo organizuju ove “male trke sa dušom”, jer su još jednom potvrdili onu trkačku izreku koja kaže da “male trke pružaju najviše”.
Do sledećeg čitanja, N. R.
