Grupa ekonomista sa USC Barkeley i Čikago univerziteta je radila istraživanje o raspodeli maratonskog tempa ispod granice zaokručene satnice. Koristili su vremena završetka maratona kao način da proučavaju kako određeni ciljevi i očekivanja utiču na naše ponašanje, testirajući ideje koje su razvili Daniel Kahneman i Amos Tversky (o čemu je diskutovano u Kahnemanovom bestseleru Thinking, Fast and Slow).

Kako izgleda maratonski tempo?

Naslovni grafikon je bio ovaj koji pokazuje distribuciju završnih vremena iz neverovatne baze podataka od čak 9,378,546 završnih vremena. Informacije su uzete sa maratona iz čitavog sveta do 1970. godine (91% rezultata je od 2000. i kasnije) i uključuje čak 51 najvećih američkih maratona, maltene sve severnoameričke maratone od 2000., plus druge veće trke sa svakog kontinenta.

slika preuzeta iz marathinguide.com baze podataka

Na ovom grafičkom prikazu možete videti velike skokove koji se javljaju ispod svakog sata, najviše pola sata, a ako obratite pažnju videćete da se broj povećava u poslednjih deset minuta.

Ljudi zaista više vole da trče 3:59 nego 4:00, na maratonu kao i na kraćim trkama.

New York Times je ušao u detaljniju analizu zbog čega se ovo dešava. Kao primer su uzeli maraton sa manje od 200 ljudi (da pokažu da ovaj šablon ne postoji kao rezultat vremena koje grupe nameću na velikim maratonima), i to na preseku od 852,526 trkača. Još jedan zanimljiv grafikon:

slika preuzeta iz marathinguide.com baze podataka

Pokazuje koliko trkači ubrzavaju ili usporavaju na poslednjih 2.2 km u poređenju sa njihovim tempom na prvih 40 km. Da su održavali savršeno ujednačen tempo, vrednost na vertikalnoj osi bi bila 1. Umesto toga ono što vidite je da svi malo usporavaju u toj fazi, od približno 5% (1.05) do 14% (1.14). Ne usporavaju svi podjednako, naravno, trkači koji su veoma blizu (sa bilo koje strane) okruglom broju su sposobni da prizovu dodatnu energiju i trče malo brže.

Kada maratonci posustaju?

Zanimljivo je da ljudi najviše usporavaju kada je jasno da neće stici do svog zacrtanog cilja i to posebno 3:00 trkači. Oni koji najviše ubrzavaju kada je jasno da će dostići svoj cilj su 5:00 trkači.

Na sledećem grafikonu postoji sličan obrazac koji pokazuje udeo trkača u različitim vremenima završetka koji su uspeli da ubrzaju u poslednjih 2.2 km u poređenju sa tempom u prvih 40 km.

slika preuzeta iz marathinguide.com baze podataka

Sporiji trkači imaju više energije za finiš

U ovom slučaju, oko 30% trkača koji trče u 3:00 tempu, mogu da prikupe dovoljno energije da ubrzaju; u poređenju sa više od 40% 5:00 trkača. Ako zanemarite skokove okruglog broja, postoji još jedan sličan obrazac u pozadini; trkači koji ne trče u tempu okruglih brojeva između 4:30 i 5:00 imaju veću verovatnoću da dobiju više snage u odnosu na one sa vremenima između 3:00 i 3:30.

Ideja da treniramo i povećavamo kondiciju ne utiče samo telo, već i na um. Učimo da izdržimo viši nivo relativnog napora, koji ostavlja manje rezervi na kraju. To je ono što ovi rezulati pokazuju, kada nam je cilj na vidiku, sporiji trkači najpre uvide da imaju još dodatne energije. Naravno, ovo su samo prosečni rezultati, postoje brojni izuzeci na nivou svake individue, kao i drugi mogući fakrori koji mogu doprineti. Može se dogoditi da su 3:00 maratonci optimističniji (manje realistični) u postavljanju svojih ciljeva, pa će stoga verovatno usporiti bliže cilju. Iskustvo u prosuđivanju pravog tempa moglo bi odigrati najvažniju ulogu. Iako se drugačije očekuje, u proseku najsporiji trkači su oni koji održe svoj tempo u finalnim kilometrima. Bilo kako bilo, grafikoni pokazuju da trkači koji su u boljoj kondiciji dolaze do cilja bez i malo preostale snage.

Kako zaokružena vremena utiču na vas? Pišite u komentarima. :)