Ako ste tek odnedavno počeli da koristite patike za trčanje, možda će vas interesovati šta su trkači koristili ranije. Možda će vam to dati ideju u kojem smeru se patike razvijaju i koliki uticaj one imaju na trkača i njegove rezultate.
Antika
Drevni narodi su, naravno, trčali bosi, u šta se možemo uveriti kada pogledamo prikaze na starogrčkim amforama gde su prikazane muške figure u trku. To je najprirodniji način trčanja koji postoji i onaj za koji smo stvoreni da trčimo: bosi, sa dočekom na prste odnosno prednji deo stopala.
Naravno, bosonogo trčanje nije tako idealno kao nekada, jer nam prete mnoge opasnosti za stopala, od prirodnih (kamenčići, trnje, grančice, insekti) do veštačkih (staklo, metalni i drugi otpad).
Čim je čovek shvatio da je potrebno nečim da zaštiti stopalo, nastala je prva obuća – sandale. One nisu pružale nikakvu drugu zaštitu osim samom gazećem delu stopala, pa nisu bile primenjive u hladnijim krajevima. U njima su se koristile čizme od životinjskog krzna, koje su zadovoljavale i ovu namenu. Trčanje u sandalama i čizmama sigurno nije idealno ali za uobičajene aktivnosti ove dve vrste obuće su opstajale hiljadama godina.
Prve patike za trčanje su u stvari bile cipele- lagane sa ravnim đonom izrađene od kože ispertlane poput današnjih patika. Cela konstrukcija je bila od kože, koja je prirodno savitljiva, izdržljiva i najzdravija za nošenje.
Počeci modernih patika za trčanje
Inovacija u vidu šiljaka sa donje strane đona radi povećanja trakcije đona sa podlogom sredinom 19. veka predstavlja momenat kada je patika za trčanje rođena. Već početkom 20. veka počinje se sa korišćenjem gume za đon, nastaju čuvene košarkaške“starke“ . Otac modernih patika za trčanje Adolf Dassler (Adidas) već 1920. konstruiše patike koje su nosili svetski rekorderi poput Džesi Ovensa.
Patike su bile izrađene od platna, gume i kože i to su materijali koji su se upotrebljavali do sledeće male revolucije u dizajnu patika koja je počela nastankom Nike 1972. godine. Negde u to vreme se uvode novi materijali, razne vrste polimera, koje imaju fantastična svojstva. Đonovi počinju da imaju drugačiji profil, masivan kod pete i tanak kod prednjeg dela stopala što rezultira promenom u načinu trčanja.
Tehnološka revolucija
Zahvaljujući vazdušnom jastuku, ali i drugim tehnologijama i materijalima, doček na podlogu pri trčanju je sa prstiju pomeren na petu što je najveća revolucija u načinu trčanja od nastanka patika. Amortizaciju niste više morali da vršite mekanim doskocima na vaše jastučiće u podnožju prstiju na tabanima, već je sve to obavljao vazdušni jastuk patike. Biomehanika se promenila, a i rezultati – uz komfor se odjednom moglo brže trčati.
Ovo je postao standard koji su rado prihvatili svi proizvođači patika na svetu, uz različite tehnologije koji su proizvođači zaštićivali. Tako je vazdušni jastuk postao trademark Nike-a, honeycomb Reebok-a, wave ploča Mizuno-a, gel Asics-a i tako redom. Trčanje u ovakvim patikama imalo je za posledicu da se poveća broj trkača rekreativaca.
Budućnost trkačkih patika
Gde vidim budućnost patika? U vraćanju na početke i prirodno trčanje, dakle sa prvim dočekom na prstima. Ovo trend u Americi donosi Vibram five fingers, Newton running i još poneki pioniri koji su uticali da i „velike ribe“ počnu da razmišljaju o osnovama.
Sve više se primećuje pojava novih modela patika koje nisu „klasične“ i koje imaju za cilj da nas vrate na pravi put. Međutim, sve ovo je samo vešto marketinško prilagođavanje patika novim saznanjima, jer ne trebaju vam Vibramovke da bi trčali na prirodan način. To možete i u nekim prosečno udobnim i pristupačnim patikama.
Kada trčite u patikama na prirodan način, tada amortizacija u predelu pete u đonu nije od presudne važnosti. Tada možete koristiti maltene bilo koju obuću koja vam je prijatna, udobna i koja vam dobro drži nogu u prednjem delu.
To znači da možete koristiti i druge patike za trčanje koje nemaju toliko preteranu amortizaciju u petnom delu. Pustite na stranu precenjene „hi-end“ modele, dajte šansu jeftinijim udobnim patikama od istog ili nekog drugog proizvođača. Istražujte, obujte, trčite. I tako u krug. Jer budućnost i prošlost se uvek prepliću i dopunjuju.
7 komentara. Leave new
Na kraju, nema ničeg lepšeg i prirodnijeg kada trčim bos po mekoj, tek pokošenoj travi. Kao što ti Igore kažeš, to je najprirodniji način trčanja koji postoji.
Igore,
na osnovu cega tvrdis da je „prirodan“ nacin trcanja, prsti/peta? Drugaciji pogled na stvari kaze da pogledamo coveka koji seta i vidimo da je to peta/prsti. Takodje, razliciti stilovi se koriste za razlicite vrste trcanja, pa tako dugoprugasi trce: peta/prsti, a sprinteri: prsti/peta! I cime objasnjavas napredak rekorda u svim trkackim disciplinama, osim unapredjenjem tehnike trcanja i tehnologije obuce. Cime ne zelim da umanjim znacaj bosonogog kretanja. Po meni je to samo jedan od marketinskih trikova za promociju proizvoda. Ili gresim?
i ja imam malo problem sa bosonogim trčanjem kao najboljim i jedinim pravim načinom trčanja. to je isto kao kada bi se reklo da sad ne treba da se nosi veš zato što je prirodno stanje stvari da se veš ne nosi, i ljudi nisu nosili veš milenijumima, pa ne moramo ni mi. dakle, ne verujem u to.
naravno, probala sam da trčim bosonoga i stvarno mi se dopalo, posebno onaj deo trčanja po mekoj, prolećnoj travici, ali to nisam radila sa ciljem da treniram. to sam radila zbog hedonizma 🙂 takođe, lep je osećaj, biti bezbrižan kao dete. napomena-to sam radila u bajkovitom američkom predgrađu, gde žive srne i divlje ćurke, nisam sigurna koliko bih se usudila da to isto radim na vračaru.
htedoh reći da ne vidim da će trkači odjednom da odustanu od svojih vazdušastih, mekih patika i odmah pređu na bosonogost/vibram/starke. posebno ne ukoliko 99% vremena treniraju na asfaltu, kao većina trkača koje poznajem. jedino gde vidim da ima smisla trčati bosonog ili sa minimalnom opremom je s vremena na vreme, možda najbolje na mekoj podlozi, ukoliko želimo da pokrenemo svoje noge na drugačiji način, da možda ojačamo neke mišićne i tetivne strukture koje inače ne koristimo toliko i da malo promenimo i zabavimo se. bar ja tako mislim.
no, opet, da živim u reklamu za milka čokoladu, i ja bih trčala bosonoga 😉
Kako se čovek ubrzava tako od peta-prst kreće ka napred i ide na prsti-peta. Tako trkači na 3 i 5km idi nešto napred, a sprinteri trče bukvalno na prstima. Zanimljiva je tehnika trčanja maratona i tu svako ima svoje mišljenje. Ovo je tema za sebe.
Ono što je Vuja lepo primetio i jeste da su rekordi počeli da se obaraju (ali tako je u svim disciplinama, i zbog toga što su ljudi postali surovi profesionalci, ali i zbog toga što je celokupna tehnologija treninga – od oporavka, porvreda, do opreme unapredovala.)
Drugo Vuja je primetio da je džoging doživeo pravu revoluciju sa pojavom ovih patika. Pre 40 godina ljudi jednostavno nisu znali šta je to trčanje radi zadovoljstva. Danas imate ovo što imate u svetu. Delimičan razlog (i posledica) su veliki brendovi sa serijama patika za trčanje.
Ono što ostaje stvarno pitanje nije da li su rekordi oboreni nego da li ljudi imaju više problema sa povredama i zašto. Koja je učestalost i zbog čega? To sve možete naći u knjizi „Born to run“
—
Pošto je ovo diskusija za sebe, ja bih dodao samo moje iskustvo u vezi teme teksta a to je evolucija patika za trčanje. Ono što jeste trend jesu minimal patike i bosonogo trčanje. Sa time treba biti jaaaaakoooo pažljiv jer naše noge koje su ceo život bile u patikama nisu navikle na ovo zezanje.
Ono nosi veliki rizik. Ja bih preporučio da se ovo uzme sa velikom rezervom.
Evo NY Times kako je pisao reportažu o bosonogim učesnicima Njujorškog maratona
http://www.nytimes.com/2010/11/03/sports/03barefoot.html
—
Roki je trčao u dubokim starkama!
Ja trcanje (pogotovu dugoprugasko) vidim kao produzetak hodanja, dakle hod peta-prsti = trcanje samo duzi korak ali takodje peta-prsti. Samo kod sprinteva kada se postizu max brzine, i pozicija tela je drugacija na kratko vidimo prste na prvom mestu. Ili u odredjenim sportovima, box, karate, dzudo. . .svo sitno skakutanje-prsti prvo, ali duge pruge su samo produzeni korak.
@ Damir: Mnogo jos faktora, genetika, oporavak. . .
Damire, i ja svojevremeno razmišljao kao ti. Svako treba da preispituje svoje znanja i dopunjuje ih ako primeti neku nelogičnost.
Ako se složimo da je trčanje nastalo pre 20. veka složićemo se da su trkači trčali bosi. Oni su trčali kao na ovim amforama, što znači da im je to bilo sasvim prirodno. Domaći zadatak za sve: sazujte patike i čarape i protrčite malo po stanu i sami se uverite koji je način trčanja prirodan.
Da su kojim slučajem zabranili patike i da svi i dalje trče bosi, da li bi čovek trčao ispod 10 sekundi 100m? Ili koji bi rekord bio na maratonu u tom slučaju? Rezultati su tu, naravno ima tu još faktora, recimo ishrana itd.
Ne zanima me marketing, nisam tu da vam prodajem Vibram FF niti bilo šta drugo. Ja prvi ne trčim bos, niti ću to praktikovati, ali se prilagođavam takvom načinu trčanja sa uobičajnim patikama. Ne mogu se pohvaliti da mi ide sjajno, jer nisam dovoljno ojačao u listovima, ali se trudim. Uopšte nije lako. Do sada nijednu ozbiljnu trku nisam trčao na ovaj način, ako se izuzme beli kros ove godine, kada sam bio poslednji, ali ja ne patim zbog toga.
O stilovima trčanja i uticaju na povrede sam pisao iz ličnog ugla još jedan članak i on čeka na objavljivanje na sajtu.
Pozdrav svim sadašnjim, bivšim i budućim trkačima i trkačicama!