SKIDANJE MRAKA

Ovo su vaše priče i iskustva sa učestvovanja na prvim trkama. Uživamo u njima. Ukoliko mislite da je vaša priča interesantna pošaljite nam!

Bio nam je prvi put i bilo je fenomenalno!

I Njoj i meni bio je to prvi put. Da, Njeno ime zaslužuje da se piše velikim slovima. Oboje smo iščekivali taj dan drhteći od uzbuđenja i treme, prije nego što smo se konačno spojili. I tako smo ostali zagrljeni nepuna 2 sata. Iako se godinama poznajemo, prvi put se dešava nažalost samo jednom u životu i nikad ne možeš znati šta te čeka. Valjda čar i jeste u toj neizvjesnosti i otkrivanju nepoznatog. Možda će neke druge biti i bolje, ali Ona će zauvijek biti prva. I najljepša. Osjećao bih da sam nekog prevario da sam prvi put napravio s nekim drugim. Ne, nije ovo početak nekog otrcanog ljubavnog romana, mada bi mogao da bude. Ovo ja samo pokušavam da vam opišem kako je naša Banja Luka dočekala svoj prvi polumaraton, a sa druge strane kako sam ja istrčao svoj prvi.

Kako sam se p(re)okrenula

Kao dete sam bila hiperaktivna. Tako je to kada se ima Mars u strelcu. Prvo sam proklizala, pa tek onda prohodala. Balet, jahanje, orjentiring, planinarenje, na Bauerkama s kraja na kraj grada, bicikl vozila čak i sa gipsom na ruci (eh, kolika je to ljubav)… A onda je, odjednom, sve stalo. Smučio mi se i sport, i kretanje, i zdrava hrana. Sve! Dve godine mišićem jednim mrdnula nisam. Do marta 2012, kada je moja sestra počela da kopa po netu tražeći sebi zanimaciju, naletela na trcanje.rs i onda izgovorila kultnu rečenicu! Ljupče, baci pogled!

Od kauča preko polumaratona do Ultramaratona

Ultramaraton je ultimativni test da shvatiš od kog materijala si napravljen: da osetiš neke duboke strukture sopstvene ličnosti, nešto divlje u sebi u kontaktu sa prirodom, nekad nešto lepo, a nekad i nešto zastrašujuće; takve uzlete emocija, koje nikada pre toga nisam doživela ali isto tako možeš doživeti i duboke krize, koje na kraju ili prevaziđeš ili prosto odustaješ od daljeg učešća na trci. Svaki organizam je drugačiji i svako drugačije reaguje na umor, nespavanje, iscrpljenost, glad, žeđ, hladnoću, ledenu kišu. Poznaješ li sebe dovoljno da bi se prijavio na ultramaraton?

O čemu govorim kad govorim o Školi trčanja KLIX

Početkom marta ove 2014. godine se probudim sa samo jednom željom – da trčim. Zašto i sva druga pitanja nisu više bila tu...samo želja, potreba, osjećaj slobode i neopisivog ushićenja. Razmišljajući kako, šta i gdje, krajem marta postajem član Škole trčanja „Klix”, i iz ove perspektive teško je zamisliti stvarnost u kojoj nisam bila dio tima u kojem se vrijeme mjeri sa b.r. „before running” & a.r. „after running”.

Polumaraton iz pera jednog štrebera

To je bio “onaj osećaj”. Kada je nešto samo sebi svrha. Kada osetiš “važno je učestvovati”. Tu su pobednici oni koji pobede sebe. Jer svako trči za sebe, za svoje vreme, za svoju dušu. Kada nešto radiš zato što voliš i uživaš u tome. Ne treba ti ništa drugo. To je sreća!