polumaraton

Polumaraton iz pera jednog štrebera

To je bio “onaj osećaj”. Kada je nešto samo sebi svrha. Kada osetiš “važno je učestvovati”. Tu su pobednici oni koji pobede sebe. Jer svako trči za sebe, za svoje vreme, za svoju dušu. Kada nešto radiš zato što voliš i uživaš u tome. Ne treba ti ništa drugo. To je sreća!

Sarajevo (ljubavi moja) – REPORTAŽA

Sarajevski polumaraton ne ostavlja ravnodušnim. Od kada sam počela da trčim, znala sam da ću jednog dana morati da istrčim 21.09 km i na ovom asfaltu. Ono što nisam očekivala je da će sa mnom krenuti još 27 trkača i trkačica iz Beograda. Kako nam je bilo, čitajte iz mog i Draganovog ugla :)

Moj prvi polumaraton – uvod, razrada i zaključak

Ideja da istrčim polumaraton javila se iznenada. Počelo je tako što sam čuo sam iskustva nekih ljudi o polumaratonu u Beču. Poželio sam da budem dio te velike žurke na ulicama. Brzoplet, kakav po prirodi jesam (pokušavam to da promijenim), bukvalno sjutradan sam uplatio startinu. Vrlo malo je nedostajalo da taj isti dan kupim i avionske karte. Srećom, nijesam ih kupio.