Posle dužeg vremena štekanja kod drugih kolega trkača za sopstvene rezultate, početkom godine uspeo sam da nabavim novi telefon, a sa novim telefonom stigla je i mogućnost da instaliram ozbiljnije aplikacije za praćenje treninga. Istina, nije ni da na starom telefonu nisam pokušavao da koristim neke, ali jednostavno, iPhone 3G je bio tehnički jako slab za tako nešto (background aplikacije nisu bile podržane, problemi sa mapom…), tako da sem dobre stare štoperice nisam ništa drugo imao.

Jednostavna za korišćenje

Prvi izbor za aplikaciju bio je Endomondo. Pre svega, zato što većina trkača u klubu koristi tu aplikaciju (dodušena Androidu), a, sa druge strane, free verzija pruža zaista mnogo. Aplikacija je “na prvu loptu” dopadljiva, prilično intuitivno se ide kroz podešavanja, ne provodi se puno vremena u početnom podešavanju. Naravno, ukoliko se želi ozbiljnije podešavanje – može se uraditi svašta, čak i sa free verzijom (za sada još uvek nisam osetio potrebu da kupim Pro).

Ono što mi je najbitnije – aplikacija je pouzdana. Za ova dva meseca nije mi se desilo da “pukne” tokom trčanja, nije me izdala ni jednom. Na mestima gde sam je isprobavao (Beograd i Sombor), kvalitet GPS signala je uvek bio odličan; OK, na kratkim kružnim stazama (npr Olimp) se pokazala dosta loše (krug prijavljuje da je otprilike 200 metara), ali to je nešto što predstavlja problem svim aplikacijama koje se baziraju na GPS. Na “normalnim” stazama rezultati su nam svima otprilike jednaki.

Svidja mi se što može da se zada cilj (dužina, vreme, potrošene kalorije), i što aplikacija odbrojava do završetka tog cilja, ali ciljevi ne mogu da se kombinuju (mogu u PRO verziji, na primer 10 km za 1 sat). Informacije koje se dobijaju tokom trčanja su dovoljne (vreme, kilometraža, prosečna brzina i brzina poslednjeg kilometra, kao i mapa), a odmah po završetku treninga dobija se i precizna statistika, sa sve splitovima.

Konkurencija

Naravno, postoji gomila aplikacija za iPhone na ovu temu. Na starom telefonu pokušao sam da koristim Runkeeper, ali je aplikacija prevazilazila mogučnosti telefona, pa se naša “ljubav” završila brzo i ružno.

Ovaj sadašnji iPhone je “running edition”, i sa njim sam gratis dobio preinstaliranu Nike+ aplikaciju. Nažalost, kao i sve, ništa ne dolazi baš skroz za džaba… Ova verzija može da se koristi samo u senzore u patikama, a ne na GPS. A ja sam to saznao na teži način – tako što sam nekoliko treninga pratio ne svoje, već rezultate koleginice trkačice. A kada ona nije bila blizu, aplikacija se gasila. Dakle, dok ne nabavim ozbiljnije patike, Nike+ će da se strpi.

Nova društvena mreža

Endomondo me je, iskreno, kupio i sa svojom social komponentom. Svidela mi se ta mogućnost da se kreira grupa prijatelja, komentarisanja, lajkovanja… Jedino što mi se ne svidja na iPhone verziji aplikacije je činjenica da nemam pogućnost da direktno iz aplikacije share-ujem na facebook, već moram da odem na sajt, pa odande. Ali OK, to je već manji problem. Bitno je da je trening snimljen na sajtu u prvom trenutku kada se “uhvati internet”.

Prostor za napredak…

… Uvek postoji. Postoji jedna stvar koja mi veoma smeta u aplikaciji. Dugme “Stop” je postavljeno jako nezgodno, i moguće ga je slučajno pritisnuti (uz desnu ivicu ekrana, i dok si u trku, iako želiš da pritisneš nešto drugo, možeš dlanom pritisnuti stop). A naravno, vežba kada se zaustavi – ona je gotova, i samo može da se pokrene nova. Ovo mi se desilo nekoliko puta, i ume da bude jako frustrirajuće, pa bi bilo dobro da se reši (a moglo bi se lako rešiti sa jednim “Are you sure?” pop-upom posle pritiska na stop).

Na kraju, i posle svega – nastavljam da koristim Endomondo. Ova dva meseca druženja donela su mnogo više pozitivnih nego negativnih (o)sećanja, i idemo dalje.

Autor: Miloš Đikić

Komentari