Parovi koji trče zajedno… trebalo bi da razmisle o samostalnom trčanju. Tako se bar zaključuje iz istraživanja objavljenog u International Journal of Human-Computer Interaction. Ovo novo istraživanje otkrilo je neočekivane rezultate o uticaju vežbanja parova u… pa, paru.
O čemu se radi u studiji?
Studija, koja je trajala 12 nedelja, sprovedena je na Univerzitetu Nanyang Tehnološki (NTU) u Singapuru. Naučnici su istraživali navike vežbanja 240 osoba starosti od 54 do 72 godina. Prvobitno su se nadali istraživanju uticaja korišćenja fitnes tragača za praćenje dnevnih koraka i potrošenih kalorija. Međutim njihova studija otkrila je da stariji parovi koji vežbaju zajedno pokazuju niže prosečan broj koraka od ljudi istog doba koji to rade samostalno. Ovi parovi takođe su imali problema da ispune dnevne ciljeve od 10.000 i 15.000 koraka. To ukazuje da vežbanje zajedno može biti potencijalna smetnja umesto da poboljša njihove fitnes rutine.
Tim istraživača pripisao je ovu činjenicu duboko ukorenjenim navikama i rutinama kod svake osobe individualno. Za razliku od zajedničkog vežbanja koje se često povezuje s druženjem i povećanom motivacijom, parovi su imali izazove u sinhronizaciji svojih rasporeda i održavanju motivacije.
,,Za ove parove, promena dnevnih navika mogla bi zahtevati temeljnu promenu rutina u njihovom porodičnom životu nakon godina braka“, rekla je Safir Lin, naučnica za zdravlje na NTU. ,,To otežava uvođenje vežbanja i može demotivisati parove.“
Fokus na ličnim rutinama
Kako svetsko stanovništvo stari, važnost održavanja aktivnog načina života postaje sve očiglednija. Dok su prethodna istraživanja hvalila prednosti vežbanja u grupi, ovo novo istraživanje sugeriše na promenu paradigme.
,,Naše istraživanje sugeriše da će starije odrasle osobe, koji žele da uvedu vežbanje u svoje živote, najverovatnije biti efikasnije ako se fokusiraju na promene vlastitih rutina, umesto pokušaja vežbanja u paru i nastojanja da partneru nametnu promene“, kaže Lin.
