Još je Karl Gistav Jung pre više od pola veka spoznao činjenicu da se duhovne tehnike i metode koje dolaze sa istoka ne mogu primeniti na Zapadnog čoveka. Mogu se preuzeti forme, ali suština ostaje nedostižna.
Kada smo prilikom trčanja svesni sebe, kada smo postigli fiziološku ravnotežu, energija teče, emocije su usmerene, a um je miran, tada naša svest ulazi u stanje koje se u modernoj psihologiji zove Flow.
Stanje u kome imamo osećaj neverovatne lakoće i u kome se naša svest izdiže iznad fizičkog tela. Mnogi sportisti to stanje opisuju rečima:
“Kao da posmatram samog sebe kako trčim, ne osećam umor a znam da bi trebalo!”.
To su trenuci kad se naša svest na kratko povezuje sa našim višim bićem.
Spolja mir, osmeh, položaj lotosa, zatvorene oči, a u unutra haos, bura, nemir i požar. Sa trčanjem je drugačije, spolja zadihanost, znoj, brzina, napor, a unutra spokoj.
Trčanje je meditacija Zapadne kulture
Sigurno ste imali sledeću situaciju: Sedite u položaju lotosa i trudite se na nemate misli, mirišljavi štavići su upaljeni, koncentrišete se na dah, misli lutaju, trgnete se, ponovo fokus na dah, trudite se da se ne vezujete za misli koje nadiru, trudite se, trudite se, nervirate se jer ne uspevate, sve postaje gnjavaža koja se završi frustracijom. I po pravilu utehu nađemo u slatkišima. 🙂
Još je Karl Gistav Jung pre više od pola veka spoznao činjenicu da se duhovne tehnike i metode koje dolaze sa istoka ne mogu primeniti na Zapadnog čoveka. Mogu se preuzeti forme, ali suština ostaje nedostižna.
Sakyong Mipham, tibetanski lama, trkač, maratonac je na pravi način razumeo Zapadnog čoveka i daje nam ona znanja sa kojima možemo da radimo i pomoću kojih možemo da napredujemo. Lama nas na ispravan način podučava kada govori o meditativnom trčanju u svojoj knjizi “Running with the mind of meditation”.
On govori o fazama kroz koje moramo da prođemo kako bi došli do nivoa meditativnog trčanja. Potrebno je 2 godine trčanja, upornosti i posvećenosti.
Sve velike stvari koje nam se dešavaju u životu nisu instant. Najbolji put za savremenog čoveka koji želi da radi na sebi je da krene sa trčanjem. Nakon toga polako će se pred njim otvarati nova polja delovanja kada za to bude bio spreman.
U zavisnosti od toga gde je naša svest, tako ćemo i doživeti trčanje.
#1 Fizičko telo
Ako je naša svest usmerena samo na fizičko telo i za nju ne postoje viši planovi, onda smo svesni samo fiziološkh procesa koji blagotvorno deluju na naš organizam, mišići jačaju, pluća imaju veći kapacitet, metabolizam se ubrzava, srce je snažnije, troše se masti, itd.
#2 Životna energija
Ako smo osvestili postojanje životne energije onda u toku trčanja doživljavamo veliki energetski protok i znamo zašto se osećamo vitalno i snažno, i imamo puno energije da izdržimo izuzetno stresne i naporne dane. Na jogi vežbamo disanje i učimo pravilne tehnike, kako bi upravljali energijom našeg tela. Tokom trčanja intenzivno dišemo (vremenom disanje postaje sve dublje i svesnije) i tako pospešujemo tokove životne energije. Mnogi ljudi koji su počeli da se bave trčanjem svedoče o svom iskustvu rečima: “Dok trčim ponovo se osećam živom!”
#3 Emotivno telo
Ako smo pored ova dva plana osvestili i postojanje emotivnog tela, onda znamo da trčanjem možemo da se “pročistimo”, da otpustimo teskobne emocije koji su se u toku dana taložile u nama. Nakon trčanja emotivno telo je mirno, ali ne i uspavano. Naprotiv – postajemo emotivno senzibilniji.
#4 Svest u umu
Ako je naša svest u umu i razumela je sve niže planove, u tom slučaju trčanje je i tehnika koja umiruje um na prirodan način. Pomaže nam da posložimo misli. Ritam koraka i umeren fizički napor su nam na najprirodniji mogući način umirili um. Ne otupljuju ga kao što to rade mantre i droge, već smiruju um i čine ga lucidnijim i razboritim.
Zaključak
Najsigurniji i najuspešniji način za ulazak u svet trčanja u Beogradu je Škola trčanja. Za 4 meseca, koliko traje ovaj kurs steći ćete naviku redovnog trčanja i moći ćete da sa lakoćom trčite najmanje sat vremena u kontinuitetu. Polako, korak po korak osvajaćete nove nivoe, a nakon Škole trčanje ići ćete onoliko daleko koliko ste hrabri i uporni.
11 komentara. Leave new
pozdrav,
zovem se Goran ,imam maraton iza sebe, gomilu polumaratona,joga sam instruktor ,kao i višegodišnji meditant.
Par napomena:
ŠTA MEDITACIJE NIJE?
par predrasuda:
1.meditacija je samo relaksaciona tehnika.
-nije, cilj je podizanje svesnosti o sebi,svom telu, emotivnom stanju
2. meditacija znači padanje u trans
-nije, postaje se sve više usklađen sa sopstvenim emoc.promenama, blokadama. Nije ideja postati bezosećajna glavica kupusa
3. meditacija je misteriozna praksa koja ne može biti shvaćena
– nije, vrlo je jednostavna ,ali mnogo je lakše ljudima da se drže predstava iz crtanih filmova
4. svrha meditacije je da se postane psihički supermen
-nije, to je zamka ega.cilj je biti u kontaktu sa realnošću i biti na zemlji
5. meditacija je opasna
– nije, nećete poludeti,odlepiti ili slično.vraćate se sebi
6. meditacija je za svece, ne za obične ljude
-nije, opet karikirana predstava iz crtanih filmova
7. meditacija je bežanje od stvarnosti
-nije,upravo suprotno.meditacija je odlaženje u stvarnost, zadiranje u sve aspekte života, oslobađanje od ilizija
8. kad meditiraš,ti razmišljaš o uzvišenim mislima
– nije, same tehnike su vrlo jednostavne,svakom dostupne i razumljive, nema nikakvih komplikovanih predstava ,slika i slično.Postoje vođene meditacije ,i to je nešto drugo, tada postoji onaj koji vodi i vođeni.tada cilj može biti oslobađanje određenih podsvesnih sadržaja svesti, napr.
9. nekoliko nedelja meditacije će rešiti sve moje probleme
-neće, površinske promene dolaze brzo, ali dublja promena zahteva duže vreme ,posvećenost,kontinuitet
ŠTA MEDITACIJA JESTE?
Potrebno je malo duže vremena za ovaj odgovor, no ukratko,meditacijom učimo da prepoznajemo svoja emotivna stanja, adekvatno reagujemo na izazove života, dižemo svesnost uma ,pogotovo tela, što su paralele sa trčanjem, ne osećamo se kao neko ko je žrtva životnih okolnosti, već se osećamo jači i spremniji da odgovorimo na mnoge životne situacije,samom sebi postajemo prijatelj, a ne konfuzni neprijatelj.
Za dalju diskusiju, na raspolaganju sam
Hvala na sjajnom komentaru Gorane! Volela bih da mi opišeš svoj osećaj dok trčiš/meditiraš?
hvala lepo,evo otprilike ovako:
tokom trčanja imam osećaj da nestaju unutrašnji dijalozi, sva „trebanja “ i „moranja“. Nema nikakvog sudije, pa nema ni bilo kakve vrste takmičenja, nema foliranja, prečica, laganja samog sebe,manipulacije (u mom slučaju je tako,jer ne merem nikad vreme, dovoljno mi je da znam otprilike tempo i pratim svoj ritam).
Ta vrsta iskrenosti je slična kao kod meditacije, i tako počinju da se ublažuju i rastvaraju mentalni čvorovi.
I onda tokom trčanja dolazi do usklađivanja pokreta ,disanja i stanja svesti (princip kao kod yoge), pa se javlja osećaj ,poznat trkačima, jedinstva sa sobom, sa okolinom,svojevrsni “ flow“. Ego je tada po strani, kasnije se javlja ponos,zadovoljstvo,izmereno vreme i sl.
Posle trčanja, kada dođe do telesne opuštenosti, korisno je to osvestiti i poraditi i na mentalnoj opuštenosti, jer uvek to ide paralelno i jedno sa drugim.
Tokom meditacije, a i nakon toga, kod mene su efekti sledeći( bar neki,ukratko):
Odlike emocionalnog mišljenja-na pr. brzopleto zaključivanje, crno-belo mišljenje ,paranoičnost, katastrofičnost,iracionalnost ,emocionalno prosuđivanje , bivaju ublaženi, i pojavljuju se za zadrškom.
„Teške „vibracije, na pr. bes, strah,mržnja, zavist,ljubomora, depresija bivaju omekšane i život postaje više prožet empatijom, prihvatanjem životnih okolnosti, drugih ljudi.
Prepoznajem svoje želje, ali one nemaju gravitaciono privlačenje , ne kontrolišu me.
Ima tu dosta finesa, napr. osobe anksiozno-depresivnog tipa bi prvo trebalo da budu angažovane telesno (brzo hodanje,trčanje, vežbe yoga disanja..), pa tek onda da polako krenu sa nekim lakšim meditacijama
,jer nemaju izgrađen dovoljno oslonac u sebi, pa se može desiti kontraefekat-da se još više uznemire itd.
Uf, i tako dalje.
Baš sam se raspisao, nadam se da ti je ovo korisno
Pozdrav
Naprotiv, mislim da sam mogla još da čitam, divno je i istinito sve što si spomenuo 🙂
Volela bih da se svaki put preppoznam u tome, ali često se i kod trčanja uvuku opsesivne misli i ondda je to posao, stres. razmisljanja o „šta -ako “ situacijama. Super je ovaj uvid za anksionzne ljude. Hvala ti puno na komentaru!
Termin Flow potice od Mihaly-a Csikszentmihalyi .On ga opisuje kao stanje kada smo duboko fokusirani na ono sto radimo i uzivamo u tome.Flow je stanje srece u situaciji kada su telo ,dusa i um jedno ,kada su su otkucaji srca ,krvni pritisak i disanje sinhronizovani i harmonicni,kada imamo osecaj da drzimo svoje postupke i postupke neposredne okoline pod kontrolom,kada izgubimo osecaj za vreme…
Gorane, voljela bih se čuti sa Vama private. Radim seminarski joga i trčanje i voljela bih se konsultovati, ako nije problem 🙂
Hvala
ok,ja sam na 0692157999
Trecanje je za mene terapija,nigde drugde ne mogu da se toliko opustim da dodjem do unutrasnjeg mira kao prilikom trcanja.Osecam ogromnu snagu i mnogo mi je lakse da se susretnem sa svakodnevnim problemima.
Ulozena energija nam se vraca visestruko.Pored toga sto jaca nase samopouzdanje razvija nam osecaj da imamo stvari pod kontrolom, strahovi i nesigurnost nestaju.
Nije svako trcanje lepo i zabavno,ali bez tih teskih treninga i trka ne bi mogli one dobre da cenimo.Onda kada je mozda lose vreme ili previse hladno ili toplo,kada vam je lose raspolozenje uzmite toplu kupku,upalite par sveca za romanticno raspolozenja ,protegnite noge ,zatvorite oci ,disite duboko i opustite se.
Sledeca dobra trka dolazi sigurno.
Zvuči savršeno 🙂 Kao reklama, a znamo da je istinita. Svaka čast!
Eto, i ja sam nedavno počela sama da trčim. Zapravo, odavno sam to planirala, pa svaki put nalazila izgovore da ne počinjem, „dok ne dođe vreme”, i tako u krug. Onda sam u jednom trenutku počela da kupujem odeću za funkcionalne treninge, znajući da ću je koristiti za trčanje. I kupovala, i kupovala, i kupovala, i nakupovala dovoljno da počnem. Kao hrčak. I onda se desila neka sitnica, glupost, nešto što apsolutno nema veze s mojim životom niti sa mnom, što me izbacilo iz takta toliko da sam rekla sebi – idem da trčim da bih izbacila negativna osećanja iz sebe. I otad trčim, evo već više od 3 meseca. Nekad jednom nedeljno, nekad tri puta + moji redovni sportski treninzi 3 puta nedeljno. Jedan dan mi je obavezno lenstvovanje, čisto da dam telu vremena da se odmori od svega. Još uvek se nisam utrenirala dovoljno da mogu da trčim nadaleko, ali bar sam stvorila naviku i potrebu za trčanjem. Ako ništa, podsećanjem da sad kad imam svu opremu – moram da je koristim, inače sam bacila pare.
Tako da – samo treba izaći na stazu i pobediti izgovore, na koji god način!
Bravo! Ja sam isla obrnutom logikom ali iz istog razloga samo stavila jedno popodne sluske u usi i izasla u najobicnijem sorcu, majici i patikama. Pa sledeci put opet. Pa kad sam se uverila da necu odustati na prvom izgkvoru (a uvek ih ima previse) kupila odecu i dva para patika za trcanje.