* NaslovnaTrkači reporteri

Trčanje u Kini: Reportaža sa Šendžen Guangming polumaratona

Nema komentara

U priču o samoj trci uvešću vas kroz kratak osvrt na rekreativni sport i fizičku aktivnost kineskog naroda. Jedno je sigurno – Kinezi su veoma aktivni. Rano jutro i veče su termini za rekreaciju. U to vreme videćete sportske centre, parkove, trgove i šetališta pune ljudi koji vežbaju. Šetnja, brzi hod, hajking, trčanje, istezanje i razgibavanje, kalistenika, joga, ples, badminton, tai či, roleri, skejt bordovi, bicikli, puni tereni za basket i mali fudbal, puni bazeni, pune teretane, zauzeti svi stolovi za stoni tenis.

Pročitajte i: Sedmi maraton mejdžor? Sidnej, Kejptaun ili Čengdu?

Zanemarićemo činjenicu da njihov rekreativni sport u poređenju sa našim, u smislu znanja i veštine, izgleda komično (osim stonog tenisa), jer njihova dugovečnost stavlja tačku na tu priču. U momentu kada ovo pišem, pod mojom terasom svira muzika dok desetak bakica uvežbava koreografiju nekog, rekao bih, tradicionalnog plesa.

Trčanje u Kini

Fotka: Start trke

Jednom rečju – epidemija. Najuporniji startuju već oko 3.30h. Okupljanja sa ekipom su uglavnom oko 4.00-5.00h. U 6.00-7.00 izlaze oni koji imaju slobodan dan. Noćne ptice kreću na trčanje od 19.00-20.00h. Čitava armija rekreativaca svih dobi, ali i stvarno brzih momaka i devojaka. Masovnost je takva da jedno rekreativno trkačko udruženje bez problema okupi 200 i više članova, a trke lokalnog karaktera imaju po nekoliko hiljada učesnika.

Trke u Šendženu

Trkačkom sezonom dominiraju četiri trke. Centralni trkački dogadjaj je naravno, Šendžen maraton koji privuče dvadesetak hiljada trkača, a nagrade za pobedničko postolje su 10, 15 i 20 hiljada američkih dolara.

Trke drugog nivoa su Baoan i Nanšan polumaratoni, kao i u nedelju održani Guangming polumaraton. Od većih dogadjaja tu je još i trka sa preprekama Spartan race. Uz sve ovo, Grad Šendžen leži na samoj granici sa Hong Kongom, a brzom železnicom dobro je povezan sa obližnjim gradovima u Kini, što olakšava i otvara mogućnost učestvovanja u mnogobrojnim trkačkim dogadjajima različitih formata.

O Šendžen Guangming polumaratonu

Šendžen Guangming polumaraton se vratio posle tri godine, a da bi ste se uopšte našli na startnoj kapiji pre svega treba da vas posluži sreća na lutriji. Me]u trkačima je bila priča da je broj učesnika limitiran je na 7.000 srećno izvucenih što će se kasnije ispostaviti kao previše jer je staza na pojedinim delovima preuska za toliku masu. Pogotovo kad uzmemo  u obzir da je na trci učestvovalo više od 10.000 trkača. Od momenta kada dobijete SMS poruku da ste izvučeni na lutriji, stići će još desetak poruka sa servisnim informacijama u vezi samog dogadjaj.

Veoma zgodno rešenje jer sve što treba da znate stoji uredno složeno u vašem sandučetu. Startni paketi preuzimaju se poslednjeg i pretposlednjeg dana pred trku, bez mogućnosti preuzimanja na dan trke, što je moja jedina konkretna zamerka organizaciji. Redari, fotografi, medicinsko osoblje, policija, obezbedjenje, sudije, sponzori, publika – svega više nego dovoljno. Na putu do startne ravni, u koju nije moguće ući bez narukvice i broja, prolazi se kroz nekoliko krugova obezbedjenja i skenera. Po ulasku u zonu starta kreće žurka. Glasna muzika i uzdignute platforme na kojima fitnes treneri vode zagrevanje. Pred sam start ide drzavna himna, i pevanje kakvo retko gde možete videti u svetu.

Sve to potrajalo je nekih sat vremena, a ja sam za to vreme sa pažnjom posmatrao kinesku trkačku zajednicu. Zanimljivo je koliko su kulture različite, a kako smo sa druge strane svi na neki način isti.

Iste priče se pričaju – vremena, satovi, patike, gde smo bili, gde cemo ići. Isti problemi nas muče – žuljevi, prolivi, kolena, tetive, opekotine od sunca, kolone ispred toaleta. Iste stadiume trkačkog života proživljavamo – početnici kojima volonteri pomažu da zakače broj, sagorevači masti, napadači na PB, maske i druge kreacije, žilavi – iskusni – prekaljeni sa i bez navodnika, oni koji su sve to prošli.

Start, krenuli smo. Nismo. Minut i po na oficijalnom satu i tek tada prelazim liniju, a iza mene još dve trećine startne gliste. Sasvim normalna stvar na trkama koje broje hiljade. Namestio sam blagi osmeh da budem lep na slikama i trčim za svoju dušu. Zaboravio sam slušalice, nema veze, zabaviću se analiziranjem.

Fotka: Krilca na okrepi

,,Zanimljivo je koliko su kulture različite, a kako smo sa druge strane svi na neki način isti“– drugi deo. Isto se šareno oblačimo, isto se pretoplo oblačimo, isto se pretovarimo hranom, isto se saplićemo, isto se sudaramo, isto se probijamo kroz masu. Isto zaglavimo na uzbrdici, isto prebrzo krenemo, isto prohodamo na petom kilometru, isto poziramo fotografima… Ipak, postoji jedan detalj, za mene do sad ne viđen. Sačuvaću ga u svojoj kolekciji ,,only in China“ momenata. Bila su to pileća krilca na žaru na 16-om kilometru. Oduševljena masa trči sa krilcem u jednoj, i telefonom u drugoj ruci praveći selfi. Istakao bih jos nešto, uz želju da tako bude i kod nas. Naime, čika Vlada bi ovde imao brojnu i žestoku konkurenciju u svojoj kategoriji.

Pročitajte i: Čika Vlada je počeo da trči sa 55 godina, a juče je proslavio 89. rođendan

Finiš, muzika, šuma objektiva, ogromna podrška publike, čestitanje, osmesi zadovoljnih finišera. Ali nema zadržavanja. Redari te upućuju dalje niz ciljnu ravan. Prvo dobijaš medalju. Na sledećem punktu dobijas platneni ceger sa vodom i peškirom. Dalje se redom ređaju punktovi sponzora koji ti u ceger stavljaju poklone i reklamni materijal. Kada sve to prođeš, nadješ se ponovo na mestu gde je toga dana rano ujutru sve počelo. Tada shvataš da si ustvari sve vreme bio u jednom zatvorenom, savršeno organizovanom krugu.

Za kraj

Povod ove priče bila je objava trcanje.rs o mogućnosti da Čengdu maraton dobije titulu ,,mejdžor“. Konkurenti su mu Sidnej i Kejptaun. Moje skromno mišljenje zasnovano na iskustvu iz života i trčanja u Kini je da organizatori trka ovde u svakom smislu imaju kapacitet da čak i nadmaše standarde koje postavlja Abbot World Marathon Major. Da li će Čengdu uspeti zavisi od mnogo faktora. Ja im svakako držim palčeve.

Redakcija trčanje.rs se zahvaljuje trkaču reporteru, Borisu Bogojeviću na priređenom tekstu 🙂

Top pet navika za razvoj efikasne tehnike trčanja
Da li bi trebalo da trčite dan pre trke?
Tags: , , ,

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed