Koristeći podatke sa četiri Bostonska maratona, istraživači su procenili koji su trkači podložniji najozbiljnijoj vrsti problema izazvanih trčanjem na visokim temperaturama a to je toplotni udar.
Leto je pred nama, iako se trenutno ne čini možda tako sa letom dolaze i vrućine. Iako tokom letnjih meseci možda nećete morati da se borite sa hladnim, oštrim zimskim uslovima, ipak morate da se nosite sa vrućinom, koja sa sobom nosi poseban niz izazova.
Toplotni udar, iako nije najčešći problem sa kojim se trkači susreću, može biti povezan sa trčanjem u vrućim uslovima. Medicinski tim na Bostonskom maratonu nedavno je objavio studiju o toplotnom udaru među učesnicima trke, bacajući malo svetla na to ko je podložniji bolestima izazvanim toplotom.
Šta je toplotni udar?
Toplotni udar (takođe se naziva i toplotni udar pri naporu (EHS) ako se dogodi tokom vežbanja) najozbiljniji je oblik bolesti izazvane sunčanicom. Toplotni udar je obično rezultat dugotrajnog fizičkog napora u vrućim uslovima i javlja se kada temperatura vašeg tela poraste na 40C ili više. Ako se odmah ne leči, toplotni udar može oštetiti vaše srce, mozak, bubrege i mišiće.
Osim visoke telesne temperature, znaci i simptomi uključuju promenjeno mentalno stanje ili ponašanje (poput zbunjenosti, nejasnog govora, razdražljivosti ili delirijuma), mučninu i povraćanje, zajapurenu kožu, ubrzano disanje, ubrzan rad srca ili jaku glavobolju.
Ko je u većem riziku?
Studija Bostonskog maratona, objavljena u Journal of Medicine and Science in Sports and Exercise, procenila je povezanost između EHS i pola, starosti, prethodnih performansi i uslova životne sredine koristeći podatke sa Bostonskih maratona između 2015. i 2019. godine i otkrila da su mlađi, brži trkači bili u većem rizik za EHS tokom trčanja maratona.
Među 136.161 startera, istraživači su pronašli 50 slučajeva EHS, što je predstavljalo oko 0,5 procenta svih medicinskih problema na trci tokom te četiri godine.
Svaki slučaj se dogodio na trkama koje su imale prosečnu temperaturu vlažne sijalice (mera toplotnog stresa na direktnoj sunčevoj svetlosti, koja uzima u obzir temperaturu, vlažnost, brzinu vetra, ugao sunca i oblačnost) između 17 i 20 ° C.
Utvrdili su da su učesnici mlađi od 30 godina i koji su raspoređeni u prva dva talasa (i zbog toga su brži) češće doživljavali EHS nego bilo koja druga grupa.
Izveštaj ne govori zašto je to slučaj, ali bez obzira na razlog, trkači bi trebali biti svesni da čak i na relativno niskoj temperaturi i dalje postoji rizik od EHS kada trčite duži vremenski period, kao što je slučaj na maratonu.
Važno je hidrirati se pre, tokom i posle trke kako biste smanjili rizik od toplotnog udara. Kao i da znate simptome, kako biste mogli da preduzmete mere pre nego što postane opasno po život.
