Tara Ultra Trail – najzad, nova trka ovog formata na našoj planinskoj lepotici, i tim povodom je naš kolega Nemanja razgovarao sa pokretačem ove priče. Upoznajte našeg sjajnog ultratrkača, Predraga Peđu Dragičevića, mada je velika verovatnoća da ga znate sa staze ako već trčite trail! Uživajte, pa se vidimo na Tari za dve nedelje!

p.s. Prijave za trku traju još samo do utorka!!

Foto: Loredana Gheorghe

Peđa, predstavi se ukratko čitaocima Trčanje.rs, reci nam nešto o sebi

Dolazim sa planine Tare i reke Drine. Odrastao sam u Bajinoj Bašti a živim u Beogradu od svoje 20-ete. Volim književnost i kvalitetnu muziku, više sam tradicionalni tip.

Koliko dugo trčiš i šta te motivisalo da počneš? Da li je UTS (Ultra trkač Srbija) zaslužan za to?

U svetu trejl trčanja sam svega nekoliko godina a kondicionim sportovima se bavim oduvek, i kada sam pauzirao, maštao sam… Trenirao sam fudbal, a kasnije kajak na divljim vodama koji je jako uticao na razvoj mog avanturističkog duha i ljubavi prema prirodi.

Ne znam šta me je tačno motivisalo da trčim po planini ali znam da je planina moja inspiracija!

Mislio sam da će Ultra Trkač Srbija da me nauči kako da treniram svoje telo, ali on mi je pokazao blagodeti davanja sebe u zajednici kroz trud i rad. A učim i kako da “ne trčeći brzo, stignem daleko”! U ovom modernom dobu  otuđivanja i nekretanja, treniranje u UTS-u je najbolja preporuka jer tamo gde trening može početi književnim jutrom u otvorenom amfiteatru mora biti jedinstveno i vredno svakog poštovanja!

Koja trka ti se najpre urezala u pamćenje i zašto?

Svakoj trci planina daje neki karakter a svaka planina je za mene lepa na jedinstven način. Ne mogu da ne izdvojim moje “vatreno krštenje” na Šar planini avgusta 2018. god. kada još nisam ni znao šta je zapravo planinsko trčanje.

Stao sam na crtu sa samim sobom i svojom bolećivošću prema našem Kosovu i Metohiji.

Trčeći iznad 2000 mnv, sa mnogo izvora i bistrih potoka, spajajući vrhove Ljubotena i Piribrega koji su na oko 2500 mnv. dajući svoj maksimum, kroz 34 km i 3200m uspona, upoznao sam šta znači borba ka podvigu, da se podvig postiže uz bol, a da oslobađa sreću! Da li je to smisao života? 
Mislim da sam se tada zaljubio u ovaj sport, šta više i obećao mu se do kraja…

Od dužih trka ću svakako pamtiti 94 km staze Kopren na Staroj planini koju sam sa dve povrede već na polovini istrčao za 15:07h.

Foto: Loredana Gheorghe

Vidim na društvenim mrežama da vredno treniraš. Pored toga sportsko iskustvo prenosiš i na druge?

Hvala Vam što pratite. Sve je u smislu rada na sebi. Upoznavanja sopstvenih dometa, kao i čovekovih mentalno-fizičkih granica. Ova disciplina je najbolja za to.

Smatram da je ovo jedna vrlo ozbiljna vrsta rekreacije, odnosno sporta i da joj se treba disciplinovano posvetiti.

Ovde bih posebno napomenuo da zanemarivanje redovnog istezanja i treninga snage dovodi do brojnih povreda.

Manje iskusnima savetujem detaljnu informisanost o datoj stazi i potrebnoj opremi, za šta lično stojim na raspolaganju. Šta ne znam – znam ko zna. A svima savetujem planinu koja između ostalog ima najviše uspeha i u otklanjanju savremenih bolesti.

Koji su ti glavni ciljevi za ovu godinu?

Cilj je sve dati od sebe kako bi se ovaj sport podigao na viši nivo. Pomoć trkačima sa druma, planinarima, kao i svima onima koji bi da se oprobaju u trejlu. Uraditi sve što je do pojedinca kako bi trkačka zajednica došla do bolje podrške institucija i sponzora.

Ove godine će biti zanimljivih staza u okviru Skyrunning lige, a posetiću sigurno i neke trke u BiH, kao što su Kozara i Skakavac trail.
Glavni plan je da istrčim sva kola lige Planinskog trčanja (PSS). U budućnosti da napravimo trku svetskog kvaliteta kod nas.

Tara. Foto: Vanja Đukelić

Zašto si rešio da pokreneš TUT (Tara Ultra Trail) i šta nas tamo sve čeka?

Sve češće vraćajući se na Taru, a poznavajući njene lepote, kao i neiskorišćene potencijale, poželeo sam da je na pravi način podelim sa ostalim ljubiteljima istog. U razgovoru sa prijateljem Nikolom, koji već ima iskustva u organizovanju trka na Tari, lako se rodila prava ideja o Tara Ultra Trejlu.

Na Tara Ultra Trail-u nas očekuje nesvakidašnja manifestacija: prvi put ćemo kod nas imati trku sa psima (canicross).

Pored staza za svaku kondicionu pripremljenost (12k, 25k, 37k) izdvojio bih stazu od 60 km koja će biti prvi ultramaraton ove godine.

Očekuje nas: sajam sportske opreme i domaćih proizvoda, muzička zabava i organozovana ponuda dnevnih avanturističkih aktivnosti (planinarenje, splavarenje, kanjoning, abzajl, stand up pedaling). Biće to prilika da se na jedinstven način upoznate sa tim čarobnim krajem i trejl trčanjem.

Sve staze prolaze kroz netaknutu prirodu sa mnoštvom jedinstvenih pejzaža. Jednom rečju doživećete Taru na poseban način. Siguran sam da ćemo to druženje čuvati u bogatstvu srećnih doživljaja iz godine u godinu.

Prijave traju do 23. juna, na ovom linku.

Jedan od vidikovaca na stazama TUT-a. Foto: Vanja Đukelić

Šta ti je trčanje sve donelo, kako ti je obogatilo život?

Sa planinom mora da se sarađuje, ona je beskompromisna, za nju se strpljivo trenira, a za taj trud nema izgovora. Tako je i u životu.

Planinsko trčanje me motiviše da nikada ne odustanem od pravih ljudskih vrednosti: hrabrosti, istrajnosti, iskrenosti i ljubavi kroz davanje bez očekivanja, skromnosti i nadanja. Smatram da ukoliko se bez ovog krene na trku, bilo planinsku ili životnu, pitanje je trenutka kada ćemo odustati!

Zato, hrabro uzbrdo, visoko podignute glave, pogleda ustremljenog ka cilju.

Peđa i Nikola, vidimo se na Tari! Hvala Nemanji za ovaj intervju! M.