Pitali smo trkače – šta vam je najviše nedostajalo u toku pandemije?

U toku pandemije smo svi zajedno doživeli veoma „čudnu“ situaciju u kojoj smo se našli. Svako je podneo na svoj način a mi smo pitali trkače iz Beogradskog trkačkog kluba i Škole trčanja o potrebama koje nisu mogli da zadovolje tokom izolacije, a za koje im trčanje donosi zadovoljenje.

Neke potrebe smo znali i ranije, ali neke smo osvestili zbog izolacije, odgovori su bili zanimljivi a mi izdvajamo najčešće.

Veliki broj nas je imao potrebu da izađe iz stanova i udahne svež vazduh, pre same pandemije smo imali zimu za visokim zagađenjima i jedva smo čekali da se spustimo na reke i dišemo. Trčanje je idealna aktivnost za uživanje u svežem vazduhu.

Osnovna ljudska potreba, jer naše telo je stvoreno da se kreće. Do pandemije smo je uzimali zdravo za gotovo, nekada i zanemarivali. Kada smo bili prisiljeni da sedimo u kući, shvatili smo, kretanje je potreba isto koliko i hrana i voda.

Trčanje je jedan od najprirodnijih oblika kretanja, broj trkača na ulicama je porastao i sve više ljudi bira ovaj vid aktivnosti u odnosu na teretane i programe u zatvorenom.

Nekima od nas je rutina u životu bitna. Trening trčanja utorkom, četvrtkom i subotom je nešto što mnogima donosi upravo rutinu u nedeljni raspored, tada znaju da su na trčanju i to ništa ne može da promeni.

Posle svakog treninga osećamo zadovoljstvo, jer smo napravili iskorak i prešli mali korak ka cilju. Kada završimo trku i dobijemo medalju osećaj zadovoljstva je poseban, ostvarili smo cilj zbog kog smo trenirali nekoliko meseci.

Ko nije dobio neki kilogram za vreme pandemije? Ako jeste, onda je trčanje aktivnost o kojoj sigurno razmišljate. Uz pravilnu ishranu i dobar plan treninga rezultati neće izostati.

Zatvoren prostor i zabrana kretanja je mnogima stvorila utisak zatočenosti. Sa druge strane trčanje stvara osećaj slobode. Osećaj da možete i smete da se krećete u prirodi, bez granica i ograničenja.

Ako ste mislili da je zabrana kretanja ljudima stvorila višak vremena, samo ste delimično u pravu. Jedna velika grupa članova Beogradskog trkačkog kluba su osobe koje su zaposlene, imaju srećne porodice, svoje domove o kojima brinu i jako malo vremena za sebe. U karantinu je sve bilo podređeno deci i porodici, sada kada se stvari vraćaju u normalu, vraća se i vreme koje je posvećeno njima samima.

Napišite nam u komentarima šta vam je nedostajalo za vreme vanrednog stanja, a što vam trčanje donosi.