Trkački trend u Srbiji poslednjih godina se sve više širi. Škole trčanja i klubovi u Subotici i Novom Sadu su nakon Beograda omasovile rekreativno trčanje na severu naše zemlje, dok su ostali gradovi još uvek manje vidljivi u smislu organizovanog rada kroz trkačke klubove. U većoj meri se pojedinci sami ili kroz grupe okupljaju i trče, pripremajući se za trke.
Ipak, izdvojio se jedan organizovani pokret trčanja na jugu Srbije, u Nišu. Trkački klub Running Club Niš pokrenut je velikim zalaganjem i entuzijazmom Đorđa Anđelkovića, pripadnika i oficira 63. padobranske brigade u penziji, koji je i kapetan i instruktor padobranstva i veliki zaljubljenik u dugoprugaško trčanje.
Zanimalo nas je šta ga je inspirisalo da se upusti u ovu trkačku avanturu i podstakne Nišlije da budu aktivniji.
Koliko dugo se baviš trčanjem?
Još kao dečak, 80-tih godina, obožavao sam emisiju „U zdravom telu, zdrav duh“, koja je prikazivana u okviru dečjeg školskog programa. Nisam propuštao nijednu epizodu.
Kasnije, kada sam se upisao u Vojnu gimnaziju u Beogradu, fizičko mi je, na moju ogromnu radost, a kasnije i korist, predavao Sreten Vojvodić, koji je svojim vežbama obeležio ovaj serijal. Aktivno sam počeo da se bavim atletikom sa prvim srednjoškolskim danima. Tada me je profesor Vojvodić dobro uputio u dugoprugaške distance, za šta mu dugujem neizmernu zahvalnost.
Ostalo mi je u sećanju da sam već u prvoj godini na takmičenju beogradskih srednjošolaca osvojio drugo mesto u trci na 800m. Tako, evo, mogu reći da sam aktivan više od 30 godina.
Koliko je trčanje popularno u Nišu? Da li primećuješ porast broja trkača poslednjih godina?
Na ovo pitanje teško je odgovoriti, jer je toliko malo lokalnih događaja koji bi potvrdili masovnost i rastući trend. Moj je utisak da je svest o dobrobiti fizičke aktivnosti, a samim tim i trčanja, na veoma niskom nivou u našem gradu.
Zašto je situacija takva, razlog vidim u nedovoljnom broju trim staza na javnim gradskim površinama, zagađenosti vazduha, nedostatku klubova.
Međutim, činjenica je da postoji veliki broj ljudi koji individualno trče i pripremaju se za učešća na gradskim trkama. Oni su vrlo zainteresovani za sva potencijalna lokalna dešavanja, što vidimo iz sve masovnijeg odziva za učešće u trkama koje je organizovalo ili podržao Trkačko udruženje RCN (Running Club Niš).
Takve su bile humanitarne trke Plavi krug oko Ade, Za naše mališane, Ostani bez daha za plućnu hipertenziju, trka protiv zagađenosti vazduha i okoline Smog Jog, trka za sve neistrčane i odložene trke iz 2020 – All In One.
Prava je šteta što do sada nismo na karti velikih trka, budući da imamo odlične potencijale kao i započetu tradiciju gradskih trka. Ovo bi automatski značilo aktiviranje i dodatni motiv svim trenutnim rekreativcima koje srećemo tokom naših treninga.
Šta te je podstaklo da osnuješ Running Club Niš?
U praksi se neke stvari pokreću ili iz preke potrebe ili iz velike strasti. U mom slučaju je to isključivo strast prema aktivnom životu koju je nas nekoliko međusobno prepoznalo, a ciljeve je bilo lako definisati u hodu: Niš na mapi velikih gradskih trka u Srbiji i popularizacija zdravog života i pozitivnog stava koji neminovno dolazi kao rezultat dobrih životnih navika.
Da okupimo ljude u trkačko udruženje inspirisali su nas klubovi ali i pojedinci sa kojima smo se družili na polumaratonima, maratonima, brdskim trkama… Klubovi organizacijom, a pojedinci vedrim i zdravim sportskim duhom.
Kaži nam kako ste organizovani, koliko trenera je angažovano i koliko imate polaznika do sada?
Klub okuplja rekreativce koji tokom nedelje trče prema sopstvenom rasporedu, a nedelja je dan za zajednički trening. Ideja je da se ti zajednički treninzi održavaju na različitim lokacijama u gradu u cilju promocije i popularizacije trčanja. Zahvaljujući tome, iz nedelje u nedelju, bili smo primećeni i prepoznati kao jedinstveno trkačko društvo u gradu.
Te treninge koristimo da uz druženje na stazi razmenimo iskustva, napravimo dogovore za buduće akcije, posvetimo pažnju početnicima… Od samog početka, sa nama je Vladimir Živković, licencirani atletski trener. Njegovo prisustvo nam je od velike koristi jer nam nesebično prenosi znanje i deli savete. Uz klupske treninge mnogi članovi napravili su korak dalje i ispisali svoje prve desetke, polumaratone i maratone.
Da li bi istakao neku trku na kojoj ste učestvovali zajedno kao klub?
Učestvujemo apsolutno u svim zvaničnim trkama, a najponosniji smo na humanitarne, kada redovno imamo maksimalan odzvih članova kluba. Prošla 2020. godina neće nam ostati u lepom sećanju zbog pandemije korona virusa. Ipak, istakao bih našu lokalnu akciju All In One trku, koja je organizovana u ime svih otkazanih zvaničnih trka i koju smo istrčali sa verom u bolje sutra.
Kakvi su ti planovi u ovoj godini kada je u pitanju razvoj Running Club Niš?
Planovi su vec počeli da se realiziju. Prvi i najvažniji jeste da smo registrovali sportsko udruženje – „Trkačko udruženje RCN“ i oformili radna tela. Samim tim, postavili smo nove ciljeve i zadatke.
Paralelno sa tim, početkom ove godine svetlost dana ugledao je klupski sajt www.runningclubnis.rs kako bismo još bolje prezentovali naš klub, pružili više informacija trkačima…
Ozvaničili smo rad sa Vladimirom Živkovićem, licenciranim atletskim trenerom, od koga smo od samog početka imali najveću podršku. U planu je angažovanje još nekoliko trenera sa kojima ćemo kreirati adekvatne trening programe za različite ciljne grupe. Radićemo i na ostvarivanju bolje komunikacije i saradnje sa drugim klubovima.
U planu nam je kompletan redizajn klupskih obeležja. Popularizacija trčanja u školama i kompanijama nam je jedan od glavnih prioriteta. Uz to, pružaćemo podršku niškim trkačima koji žele da učestvuju na Serbia Bussines Run. Nada sve, posvetićemo se realziciji većeg broja trka na lokalnom nivou.
