Olimpijske igre u Stokholmu su se održale 1912. Na njima je učestvovao i prvi srpski olimpijski maratonac Dragutin Tomašević, priču o njemu pročitajte ovde.
Junak današnje priče je međutim japanski maratonac, te 1912. dvadesetogodišnju Shiso Kanakuri, koji je kao i naš Dragutin, bio prvi japanski maratonac na Olimpijskim igrama.
Njegov put do Olimpijskih igara je bio naporan i težak, ali ono što je obeležilo njegovo učešće u maratonskoj trci u Stokholmu 1912. je činjenica da je trku završio za neverovatnih 54 godine : 246 dana : 5 sati : 32 minuta : 20.3 sekunde i upisan je u Ginisovu knjigu rekorda kao najsporiji maratonac svih vremena.
Olimpijske igre u Stokholmu 1912. su prve igre na kojima su nastupile atlete sa svih kontinenata osim sa Antartika, dakle iz svih zemalja sveta.
Šta ?
Dogodila se jedna sasvim uobičajena stvar u kombiaciji sa malo švedske birokratije.
Naime, Shiso Kanakuri je bio trkač koji je smatrao da je znojenje loša stvar i da je od znojenja trkačima loše. Zato je odbijao da pije vodu za vreme trke. Čak mu je zbog toga pozlilo i pred kvalifikacije u Japanu, ali se oporavio i pobedio na kvalifikacionoj trci sa vremenom 2:32:45.
U to vreme, početak 20. veka, put od Japana do Švedske je bio naporan i dug. Shiso je putovao danima transsibirskom železnicom. Da stvar bude gora, njegov kolega se razboleo pa je za vreme puta Shiso brinuo o njemu, brinuo o putu (koji je bio komplikovan i dug) i trenirao. Što ga je dodatno izmorilo.
Naravno da je ostao pri svom uverenju da je voda loš izbor i da nije pio ni na trci u Stokholmu. Međutim, kako je tog dana u Stokholmu bilo 32 (u nekim Japanskim izvorima stoji podatak od 40 stepeni) stepena celzijusa, naš junak je kolabirao i lokalni meštani su ga zbrinuli i pomogli mu.
Junak naše priče se tada našao pred teškim izborom, posebno za jednog Japanca, da se prijavi i da kaže da nije završio trku ili da ode kući bez da se javi bilo kome. Naravno, pošto je mislio da je jedini odustao (nije znao da je odustalo više od polovine učesnika), kako ne bi obrukao Japan, Shiso je odlučio da „pobegne“.
Tu na snagu nastupa švedska birokratija, Shiso se nikome nije javio od zvaničnika i zbog toga je proglašen za nestalu osobu u Švedskoj. Drugim rečima, birokratija je računala da je on još uvek na stazi maratona.
Otac maratona u Japanu
Po povratku u Japan, Shiso se posvetio razvoju dugoprugaškog trčanja. Učestvovao je u mnogim trkama i bio aktivan u zajednici, razlog je bio taj što je znao da je u tom trenutku japanska nacija bila bolesnija od drugih i želeo je da to promeni.
1920. godine je Shiso Kanakuri bio inicijator i pokretač, osnivač Tokyo-Hakone College Ekiden trke. Danas jedne od najvećih i najprestižnijih trka u svetu trčanja, pandanu veslanju između Kembridža i Oksforda.
Zbog svojih zasluga se danas naziva Ocem maratona u Japanu.
Obaranje rekorda – pronalazak
54. godine kasnije, Švedska nacionalna televizija je pronašla Shisoa Kanakurija i ponudila mu da završi svoju trku. On je prihvatio poziv i vratio se u Stokholm, istrčao trku do kraja i postavio rekord za najsporiji maraton na svetu. Ovaj njegov rezultat je zabeležen i u Ginisovoj knjizi rekorda.
Shiso Kanakuri je po završetku maratona u Stokholmu, u martu 1967, izjavio: „Bilo je ovo dugačko putovanje, na kom sam se oženio, dobio šestoro dece i deset unučića„.
Kanakuri je preminuo 1983. u 92. godini života. U Japanu je i dan danas slavljen zbog svojih zasluga. Očekuje se da će mu biti odata počast i u sklopu Olimpijskih igara u Tokiju, koje će se održati 2021.
