Podsticanje opšte populacije da poveća nivo fizičke aktivnosti dugo frustrira zdravstvene radnike. Okej, bar one kojima je stalo. Ali novo istraživanje je otkrilo moguće rešenje: Kako doći do ljudii koji nisu fizički aktivni? Preko njihovih fizički aktivnih prijatelja.
Pročitajte i osam prednosti trčanja u grupi
Prema studiji objavljenoj u časopisu Plos One, kada su sedentarni pojedinci komunicirali sa umereno aktivnim prijateljima, i sami su postali aktivniji.
Studija
Istraživači sa Univerziteta Keene u Nju Džersiju iskoristili su prethodna istraživanja analizirajući kako društvene interakcije sa vršnjacima mogu uticati na individualne nivoe fizičke aktivnosti da bi razvili matematički model za simulaciju kako društvene interakcije mogu da oblikuju nivoe fizičke aktivnosti zajednice tokom vremena. Ovaj model je pokazao da je nivo njihove fizičke aktivnosti opao kada su ljudi prestali da se druže. Videli smo kako se ovo dešava u realnom vremenu tokom pandemije COVID-19 kada je većina bila odsečena od prijatelja.
Pročitajte i: Trčanje u grupi na kenijski način
Model je takođe pokazao da kada su neaktivni ljudi redovno komunicirali sa svojim umereno aktivnim prijateljima, vremenom su postali aktivniji. Drugim rečima, oni od nas koji redovno vežbamo mogli bi pozitivno uticati na naše manje aktivne prijatelje, podstičući ih da se kreću bar malo više.
Važno je napomenuti da se ova studija posebno fokusirala na umereno aktivne ljude. To ne znači da oni koji se pripremaju za maratone ili ultre ne mogu imati pozitivan uticaj na naše prijatelje, ali osoba koja sedi može da posmatra maratonca kao da ima nedostižan nivo discipline ili entuzijazma za aktivnost, što ih najverovatnije neće motivisati ni da počnu.
Izvor: Canadian Running
