Telo pamti: Šta je mišićna memorija i šta znači za vas

Vreme odmora je prošlo, svi se polako vraćamo u rutinu, pogotovo kada se radi o treningu. Iako ste možda pravili kraće ili duže pauze u treningu, ne brinite. Nije sve propalo jer je tu mišićna memorija. Mišićna memorija je fenomen u kojem se motoričke veštine, pokreti ili aktivnosti postaju lakše za izvođenje nakon velikog broja ponavljanja.

Ova vrsta memorije omogućava telu da ,,zapamti“ određene obrasce pokreta i aktivnosti kroz ponavljanje. To dovodi do povećane efikasnosti i preciznosti u izvođenju pokreta.

Pročitajte i: Mogu li mišići listova uticati na demenciju? Stručnjaci bi rekli da mogu

Telo postepeno razvija mišićnu memoriju

Na primer, kada naučite da vozite bicikl ili svirate instrument, vaše telo postepeno razvija mišićnu memoriju za te specifične pokrete. Što više puta ponavite pokret, nervni sistem se sve više usklađuje i koordiniše u izvođenju pokreta. Isto važi i za trčanje.

Pročitajte i: Mišići i tetive – bolovi i tretman

Mišićna memorija se zasniva na promenama između nervnih ćelija (neurona) u mozgu i kičmenoj moždini, kao i na jačanju veza između neurona koji kontrolišu određene pokrete. Ovaj proces omogućava brže i efikasnije aktiviranje relevantnih mišića i koordinaciju pokreta koji su naučeni kroz praksu.

Važno je napomenuti da izrazi poput ,,mišićne memorije“ mogu imati različite nijanse značenja u različitim kontekstima. Međutim osnovna ideja je očuvanje i poboljšanje motoričkih veština kroz ponavljanu praksu.

Šta je mišićna memorija

Mnogi ljudi koji su bili aktivni u mladosti na kraju nehotice uzimaju dugu pauzu od sporta u odraslom dobu. Možda ste dizali tegove kada su bili mlađi, a zatim ste dobili decu i niste se vratili na trening sve do 40-ih. Ono što ćete verovatno otkriti je da se vaša prvobitna snaga i kapacitet za trening vraćaju prilično brzo.

Mnogi ljudi fenomen mišićne memorije upoređuju sa vožnjom bicikla. Ipak, ispostavilo se da ova vrsta ,,memorije“ zapravo leži u nervnom sistemu, a ne u mišićima.

U slučaju mogućnosti povratka snage koja je ranije izgledala izgubljena zbog vremena i neaktivnosti, termin „mišićno pamćenje“ zapravo opisuje sposobnost povratka mišićne mase i snage u mišićima koji su prethodno trenirani. Naučnici su izvršila laboratorijska istraživanja koja mogu podržati ideju o dugoročnim strukturnim promenama u mišićima čak i kratkoročnim treningom. Ali ta istraživanja su većinski rađena na moljcima i miševima.

Pročitajte i: Kor mišići i 13 vežbi koje će vam pomoći da ih ojačate

Šta nam kaže istraživanje na moljcima i miševima

Određena istraživanja ćelijske smrti dovele su do zanimljivih zaključaka o mišićnoj memoriji kada je proučavao specifične moljce.

Radi se o vrsti moljaca koja počinje život kao larva i poraste oko 10.000 puta tokom tri nedelje. Nakon stadijuma larve, prestaju da se hrane nekoliko nedelja ili meseci. A zatim kopa zemlju kako bi završilia svoju metamorfozu. Nakon toga se pojavljuje kao leteći moljac popularan među neurobiolozima zbog svoje veličine.

U svojim zapažanjima, Švarc, naučnik zadužen za studiju, shvatio je da trbušni mišići moljaca pokazuju povratni udar.

„Tokom naše studije otkrili smo da ovi mišići prolaze kroz period atrofije gde gube 40 procenata svoje mase, a zatim dolazi do veoma dramatičnog ponovnog rasta mišićne mase i zapremine. Čak i ako prestanete da trenirate na neko vreme, i dalje možete imati koristi“, rekao je za adventure.com.

Otprilike u isto vreme 2010. godine, Gundersen je sprovodio eksperimente sa miševima koji je pokazao da kada mišići atrofiraju, oni postaju manji, ali broj jezgara unutar mišića ostaje isti.

Davao je miševima testosteron dve nedelje kako bi im veštački povećao mišićnu masu nogu. Zatim je prestao na tri meseca, što je, kako ističe, veoma dugo u mišjim godinama. Ekvivalent desetini njihovog života. Ako živite do 90. godine, to bi bilo slično kao da uzmete devetogodišnju pauzu od treninga, i ne bi bilo nikakvo iznenađenje da ste bili zastrašeni idejom da navučete patike za trčanje ili uđete u teretanu posle tog vremena.

Nakon tri meseca, mišići njihovih nogu su atrofirali i test grupa se nije razlikovala po veličini od kontrolne grupe. Zatim je Gundersen ponovo preopteretio mišiće njihovih nogu i primetio da mišići miševa koji su tretirani testosteronom rastu mnogo do 36 procenata brže.

„Bio je to prilično snažan efekat. Imali su neku vrstu mišićne memorije koja nam je olakšala da ih ponovo obučimo.“

Gundersen objašnjava da su njegovi nalazi iznenađujući jer, za razliku od ćelija u drugim delovima vašeg tela, kao što su creva, mišićno tkivo se ne regeneriše, pa je očigledan zaključak da kada se degradira, tako i ostaje.

Koji je onda zaključak?

Objašnjenje za ovaj fenomen svodi se na ćelijska jezgra, koja služe kao skladište genetskih informacija i deluju kao centralni komandni sistem ćelije. Kada vežbate, matične ćelije u tkivu povećavaju broj jezgara kako bi pomogle u sintezi proteina.

„Ranije se verovalo da kada prestanete da trenirate, gubite ova jezgra u vidu nuklearne smrti koja se zove apoptoza, ali izgleda da to nije slučaj“, kaže Gundersen.

Barem, je tako kod miševa.

Kako i da li se sve ovo odnosi na ljude, ostaje da se vidi, a Gundersenu je jasno da je 15-godišnja studija opravdana kako bi se utvrdilo da li ovi nalazi mogu biti povezani sa ljudima (projekat za koji su on i njegov tim zatražili finansiranje) i da li je primenljivo na trening izdržljivosti kao i na trening snage.

Doslednost je ključ, doslednost je ključ

Često ponavljana mantra u fitnes krugovima je da je „doslednost ključ“, ali ako se ovi nalazi pokažu tačnim, možda ćete zapravo moći da pravite duge pauze u treningu, a da i dalje budete u stanju da vratite u pređašnju kondiciju. Istini za volju, kondiciju je previše lako izgubiti, i uvek nam je nekako teško da se vratimo. I najbolje bi bilo zapravo ne praviti prevelike pauze, iako jedan od naučnika iz studije kaže:

„Generalna ideja je da morate da vežbate sve vreme. Ali ova studija sugeriše da ne morate. Čak i ako prestanete da trenirate na neko vreme, i dalje možete imati koristi“, kaže Gundersen, jedan od naučnika.

„Vežbajte kada ste mladi i ostvarite korist u starosti“, savetuje Gundersen.