Šta je sindrom trkačke potkolenice?
Medijalni tibijalni stres sindrom (MTSS) ili sindorm trkačke potkolenice predstavlja čestu povredu prenaprezanja uzrokovanu vežbanjem, koja se manifestuje bolom u prednjem delu potkolenice.
Zašto nastaje sindorm trkačke potkolenice?
Mnogi smatraju da je osnovni uzrok MTSS-a periostitis (upala pokosnice) tibije (golenjače) kao posledica preopterećenja ove kosti. Medjutim novija istraživanja ukazuju da su pored pokosnice zahvaćeni kako i sama kortikalna kost, tako i pripoji mišića na kosti.
Prilikom trčanja, u fazi udara stopalom o podlogu, dolazi do blagog savijanja golenjače, a sile udara se apsorbuju upravo na unutrašnjoj strani ove kosti. Telo odgovara na opterećenje kostiju njenim remodelovanjem tako da kost postaje posledično jača i deblja. Za ovaj proces je potrebno nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zbog čega je potrebno za to vreme prilagoditi intezitet i učestalost treninga.
Ukoliko se to ne desi dolazi do akumulacije mikropovreda kortikalne kosti u distalnom delu golenjače. Na tom mestu nastaje upala pokosnice i tetivnih pripoja odgovarajućih mišića.
Upravo zbog trajanja prilagođavanja kosti i okolnih strukura na novonastalo opterećenje ovaj sindrom se najčešće javlja kod početnika u trčanju. Kod iskusnijih sportista nastaje nakon nagle promene fizičke aktivnosti, koje mogu podrazumevati promene u učestalosti, trajanju i intenzitetu treninga.
Faktori rizika za nastanak medijalnog tibijalnog stres sindroma
Najčešći uzrok ove povrede kao i kod većine drugih svodi se na 2 reči – previše i prerano.
Nastanku ove povrede mogu doprineti i drugi faktori, kao što su ženski pol, prekomerna telesna težina, prekomerna pronacija stopala ili prenaglešna unutrašnja rotacija potkolenice, neadekvatna obuća, slabost mišića potkolenice i dr.
Koji su simptomi medijalnog tibijalnog stres sindroma?
Bol se obično javlja sa unutrašnje (medijalne) strane potkolenice. Najčešće se bol opisuje kao tup i pulsirajući. Bol se povećava tokom ili nakon aktivnosti i prestaje pri odmoru.
Sindrom trkačke potkolenice – Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom. Pregledom se može otkriti otok i bolna osetljivost u distalnom delu unutrašnje ivice distale dve trećine potkolenice kao i bol pri pasivnom istezanju određenih mišića potkolenice.
Dijagnostičke procedure kao što su radiografija, magnetna rezonanca, kompijuterizovana tomografia (CT) najčešće nisu neophodne za postavljanje dijagnoze. Potrebno ih je uraditi u pojedinim slučajevima da bi se isključile druge povrede i stanja koje mogu dovesti do sličnih simptoma, na prvom mestu stres fraktura golenjače ili sindrom kompartmana potkolenice.
Kako se leči medijalni tibijalni stres sindrom?
Osnovni principi lečenja i prevencije medijalnog tibjalnog stres sindroma zasnivaju se na smanjenju relativnog opterećenja golenjače.
To se postiže na nekoliko načina:
- Smanjenje aktivnosti
- Smanjenje aktivnosti može podrazumevati smanjenje razdaljine, intenziteta i trajanje treninga. Ne zaboravite da golenjači treba nekoliko nedelja do meseci za oporavak, te da toliko dugo mora da traje i proces njenog rasterećenja.
- Modifikacija treninga može biti dovoljna u blažim slučajevima. U težim slučajevima biće neophodan prekid trčanja od nekoliko nedelja. Ne zaboravite da medijalni tibijalni stres sindrom predstavlja istu vrstu povrede kao stres prelom, te da ne treba nastaviti sa trčanjem ukoliko ono provocira bol. Mikropovrede kortikalne kosti mogu evoluirati u stres prelom golenjače. Ne postoje specifične preporuke koliko dugo treba mirovati kako bi došlo do rezolucije simptoma. Da bi održali svoju aerobnu kondiciju, trčanje možete zameniti plivanjem ili vožnjom bicikle. U akutnoj fazi pored mirovanja i aplikacije leda, savetuje se i primena različitih modaliteta fizikalne medicine i rehabilitacije, kao štu su laser, elektroforeza, tekar i sl.
2. Promena tehnike trčanja
- Savetuje se povećanje učestalosti koraka za otprilike 10% (optimalno oko 180 koraka u minuti)
- Na ovaj način smanjuje se količina sile koju golenjača apsorbuje prilikom udara stopala o podlogu.
3. Jačanje mišića potkolenice
- Jaki mišići mogu doprineti apsorpciji dela opterećenja koje bi inače preuzela golenjača. Ono što je još važnije jeste da jačanje mišića doprinosi jačanju same golenjače
- Sa jačanjem mišića se može započeti po smanjenju bolova
Dodatne mere za lečnje medijalnog tibijalnog stres sindroma:
- Ulošci za cipele mogu biti jedna od mera koja pomaže da se sile drugačije prenose na golenjaču
- Terapija udarnim talasima – postoje radovi u literaturi koji ukazuju na mogućnost lečenja ove povrede udarnim talasima. Ovu opciju treba razmatrati kod rezistentnih slučajeva
- Optimizovanje nivoa kalcijuma i vitamina D
Kada se možete vratiti treningu?
Iako se i ovde može savetovati pravilo da se razdaljina povećava za 10% nedeljno, dinamika procesa zarastanja tibije ukazuje na to da ciklus stresa i adaptcije ima više smisla. To znači da umesto povećanja 10% svake nedelje, povećavate razdaljinu za po 10% tokom tri nedelje, a zatim smanjite za 10% tokom jedne nedelje kako bi se vaša potkolenica odmorila.
Pobrinite se da se dobro zagrejete i istegnete pre vežbanja. Ako počnete da osećate isti bol, odmah prestanite sa vežbanjem. Koristite hladno pakovanje i odmorite dan ili dva.
Prevencija medijalnog tibijalnog stres sindroma
- Nosite odgovarajuću sportsku obuću.
- Postepeno povećavajte učestalost, trajanje i intezitet treninga.
- Kombinujte treninge. Smenjujte aktivnosti visokog inteziteta kao što je trčanje sa aktivnostima manjeg inteziteta kao što su plivanje, vožnja bicikla, šetnja. U svoju rutinu uvrstite i vežbe jačanja mišića.
- Na svakom treningu izdvojte vreme za zagrevanje pre početka aktivnosti i istezanje na kraju aktivnosti.
Prof. dr Emilija Dubljanin Raspopović
Dr Milica Aleksić
