Srce sportiste radi efikasnije, ali da li postoje razlike u odnosu na to kojim sportom se bavimo?

Inspirisani člankom Njujork Tajmsa, prenosimo novosti iz nauke, i to u vezi istraživanja na temu kako srce sportiste radi i koje su razlike u funkcionalnsoti u zavisnosti od posrta kojim se bavimo, na primeru srca plivača i trkača. 

Zašto srce sportiste radi efikasnije?

Redovno treniranje menja izgled, ali i rad našeg srca. Preciznije – menja se leva komora. Ovde stiže krv obogaćena kiseonikom, iz pluća, i  pumpa se dalje ostatku tela specifičnim kontrakcijama. 

Pri aerobnom naporu, potrebno je da se znatno veća količina kiseonika dopremi do aktivnih mišića. Tako je leva komora „naterana“ da se razvija, pa je kod sportista ona snažnija i veća nego kod drugih ljudi, i  ne samo to, nego je srce sportista efikasnije. 

Veslači imaju „veće srce“ od trkača

Međutim, iako svaka aerobna aktivnost tokom vremena čini da leva komora srca napreduje, postoje razlike u efektima kod različitih sportova.

Profesionalni veslači imaju veću masu srčanog mišića (leva komora) od trkača, što njihovo srce čini jakim ali potencijalno manje efikasnim u pumpanju krvi u mišiće.

Ovo je pokazala studija iz 2015.godine, rađena na muškim takmičarima iz ova dva sporta, u Masačusetsu.

Da li srce plivača i srce trkača funkcionišu drugačije?

Sve ranije studije upoređivale su kardiološke efekte kopnenih aktivnosti, sa naglaskom na trčanju. Vrlo malo njih se fokusiralo na plivanje, iako je to specifična vrsta aktivnosti zbog položaja tela i zadržavanja daha (sve to može uticati na to kako srce reaguje).

Novije studije možda imaju odgovor na ovo pitanje, i on bi bio potvrdan, čak i na nižem nivou utreniranosti od profesionalnih sportista.

Prošlog novembra kanadski naučnici objavili su studiju o strukturi i funkcionalnostima srca plivača i trkača. Istraživanje je sprovedeno nad 16 elitnih trkača i 16 vrhunskih plivača, oba pola, iz različitih disciplina (sprinteri i dugoprugaši). 

Kako je to izgledalo: nakon što su pravili dvanaestočasovnu pauzu u treningu, sportisti su samo ležali mirno, dok im je meren krvni pritisak, otkucaji srca i rađen ehokardiogram (on pokazuje strukturu i funkcionisanje srca).

Rezultati: Trkači su  imali malo manji broj otkucaja, ali svi sportisti su definitivno imali mnogo manji broj otkucaja srca od ljudi koji ne treniraju. Leva komora je svima bila uvećana i efikasna. Ono što je glavna razlika koju su otkrili, je da srce trkača pumpa lakše i brže, tačnije komore se brže pune i rad mišića je izraženiji).

To ne znači da srce trkača radi bolje! Objašnjenje je da plivači nemaju potrebu za bržim upumpavanjem  krvi, jer dok plivaju, u horizontali, srce ne mora da se bori sa gravitacijom da dobije krv nazad, što je slučaj kod trkača koji treniraju uspravno. 

Ove studije su, može se reći tek u povoju, jer nisu ponovljene i nije dokazano da li su ovi sportisti rođeni sa predispozicijama srca koje su im dozvolile da se istaknu u sportu ili je sport promenio njihove srčane mišiće.

U svakom slučaju, naučnici koji su sproveli ovo istraživanje tvrde da sportisti imaju poboljšane funkcionalnosti srca od osoba koje ne treniraju, što ih dovodi do zaključka da je bavljenje sportom dobro za srce.

Izvor: nytimes.com

Šta li se dešava u grudima trkača koji plivaju? Zanimljivo bi bilo ispitati srce triatlonaca!