Možda je bolje reći – dugoprugaški kardio u doba karantina. Za ovaj „običan“ kardio ćemo lako – intervali visokog intenziteta 2x nedeljno, spremanje kuće 1x nedeljno, izvrištavanje sa prozora – po potrebi. Ali kako ćemo te duge pruge i kilometre trčanja umerenog tempa da ubacimo u sve ovo ako nemamo sobne trenažere?
Maraton u stanu?
Jedna od prvih inadžijskih trkačkih bombi iz ovog dela sveta je na društvenim mrežama odjeknula 17. marta – i to iz Francuske koja je uveliko preporučivala karantin i zatvorila određene delove zemlje – kada je trkač Elisha Nochomovitz istrčao punu maratonsku dužinu na svojoj terasi.
Hajde da isključimo iz percepcije maraton kao kompletiran cilj vredan svakog poštovanja, te da posvetimo malo vremena razmišljanju o tome koliko subjektivno duga 42 kilometra mogu da budu kada se prelaze na terasi.
Četrdeset i dve hiljade dužnih metara će da se izbroji do nekih trista, strpljiviji će stići do hiljadu, a nervozniji među nama su već posle prve stotine jednostavno ubeležili – MNOGO. Četrdeset i dve hiljade dužnih metara pretrčanih na terasi prelazi u domen apstrakcije, beskonačnosti, nekakve kiborške volje koja samo prolazi kroz fizičke blokade ili se pretače ispod njih kao Robert Patrik u drugom Terminatoru, ili možda – a ovo je još gore – u domen konstantnog primanja i trpljenja udaraca i neodustajanja od misije do samog bolno teškog kraja u kojem se pretapamo u milion stepeni vreline dok Džon i Sara Konor stoje iscrpljeno i tužno i… Zanela sam se.
Klaustrofobični izazovi
Elisha Nochomovitz možda jeste ideju doneo nama novopečenim karantinašima, ali sve je počelo već u Kini. Paul Shancu iz kineskog grada Hangzhou je sredinom februara prešao 50 km u svojoj dnevnoj sobi odradivši 6250 krugova na stazi koja je išla oko dva stola. Još jedna beskonačnost.
Vest da je ultramaratonac iz Engleske Džejms Pejdž istrčao maratonsku distancu u svom dvorištu pre nedelju dana sad već zvuči nedovoljno interesantno. Potrudi se, Džejms, uskliknuo je internet, dvorište je privilegija, ne prihvatamo ništa osim klaustrofobičnih izazova!
Možemo i mi tako, od ugla do ugla naših domova da pumpamo rad srca i rad volje. Ipak, ima i još nekoliko načina; videćete ih ispod i, obećavam, nijedan ne uključuje sobne kardio-rekvizite, HIIT trening, a ni gledanje vesti! Doduše, HIIT ubacite svakako 😊
4 predloga za kućni kardio trening
1. Preskačite vijaču
Nikada nisi dovoljno fit za stepenice… i za vijaču. Ako nemate vijaču, možete iskoristiti neko staro uže (mada su veće šanse da imate vijaču nego staro uže) ili jednostavno naručiti onlajn (Dekatlon i dalje radi dostavu).
Vijača je tamni vilajet kardiovaskularnog treninga i treninga motorike. Ako počneš, kajaćeš se, ako ne počneš… Razumemo se. Perjanica maksime „manje je više“, jednostavnija od lopte, uz beskrajne mogućnosti progresivnog treninga, vijača je, prosto rečeno, super.
Ako ste kao i ja, pa niste umeli da preskačete vijaču do solidno odraslog doba, prvo – česititam na volji da učite nove stvari svaki dan! A drugo – izaberite vijaču dobre dužine, počnite polako, pazite na tehniku. Laktovi treba da su kod struka, tj. da ne lete za konopcem, skačete sa zemlje samo u trenutku preskoka, a ne i dok je konopac iznad glave (tzv. dupli skok, to nećemo).
Ako već umete sa vijačom, samo nastavite i izazivajte sebe otežavanjem.
2. Plešite. Silno.
Siiilno, dakle, bez njihanja i ljuljanja, a sa odvajanjem stopala od poda.
Sad je čas da se skloni nameštaj, da se zauzme podijum i da se igra kao da niko ne gleda jer – niko ni ne gleda.
Ukućani su vas svakako videli u luđim situacijama i odavno apstrahuju sve vaše šašavosti, a u plesu vam se možda i priključe.
Uključite celo telo, bacakajte ruke, šutirajte vazduh, zamislite da ste oni ljudi iz plesnih filmova koji se sretnu prvi put, pa odigraju savršenu koreografiju, zaustave saobraćaj, onda iz kola izađu drugi ljudi i zaplešu, vi se u jednom skoku popnete na krov najbližeg automobila, krenete da trčite krovovima zaustavljeniih vozila i saltom se spuštate posred vaše plesne trupe koja je odavno zauzela raskrsnicu i onda… Tako nekako.
Pazite da ne povredite mali prst na nogama udarcem o nameštaj!
3. Aerobik
Blast from the past, izrazito demode, i sad vi kažete – Ivana, treba sačuvati i neko dostojanstvo u ovoj celoj situaciji, a ja sad i lateks da nosim i da se smejem od uva do uva dok vežbam, treba li i da se našminkam pre treninga?! Čekajte, saslušajte me.
U poslednjoj se deceniji aerobik tranformisao u Zumbu i slične skočko-aktivnosti podstaknute snažnom muzikom i entuzijastičnim instruktorom, a pronalazi se i u raznim varijantama HIIT treninga. Vanredno stanje traži i vanredne mere, pa koliko god vam delovalo da ovako nešto nedostojno nas i naših redovnih superherojskih mogućnosti da istrčimo desetak km po obližnjem parku, činjenica je da sat vremena koordinisanog i kontinuiranog skakutanja i skakanja retko kome škodi. Not great, not terrible, kako kažu mimovi, primarni izvor informacija našeg vremena.
Bonus za aerobik – praktično svaki trening uključuje zagrevanje i razgrevanje, tako da ste mirni oko te dosade – youtube sa svojim mnogobrojnim predlozima aerobika brine o vama i štiti vas od povreda. Pazite na doskoke.
4. A da možda ja ipak istrčim po kući?
PA TO BI BILO SJAJNO! Za izgradnju motivacije i temeljenje istrajnosti, krenite sa kilometražom manjom od vaše uobičajene. Posmatrajte to i sa praktične strane, sad je idealna šansa da vežbate lagan korak jer svi imamo tog jednog nervoznog komšiju u zgradi koji možda nije ispod nas, ali svakako čuje svaki naš izdah. Ujedno, trčanje zadate kilometraže na kućnoj stazi je možda i najbolji mentalni trening koji možete sebi da zadate ovih dana.
Pazite na vrtoglavicu i javite kako je prošlo!
Specijalno za ovo javljanje, uključili smo i mudrace što levitiraju prostor-vremenom sedeći u turskom sedu na listu sremuša. Jednoglasno nam poručuju:
Možemo šta možemo, sada je sve što imamo, nekad je lakše, nekad je teže, ne mora da bude prijatno da bi bilo pravilno, tu smo gde smo, ko zna zašto je to dobro, da je lako, mogao bi svako, teška vremena grade karakter, ko hoće – nađe način, ko neće – mora da radi HIIT i core ceo karantin!
Proći će i ovo. Čuvajte se, krećite se! 😊
3 komentara. Leave new
A zašto jednostavno ne odete u prirodu i trčite?
Ćao Dalibore!
Naravno da je otići u prirodu i trčati (ili prosto biti u prirodi) najbolja opcija kome god da je dostupna (uz svest o odgovornosti koju nosi naš izbor – sebe ubrajam ovde – da se u vanrednom stanju krećemo po šumama i gorama).
Kad navodim prirodu kao „dostupnu opciju“, ne mislim to samo zbog karantina, već i zbog različitih ličnih obaveza, poremećenih poslovnih rasporeda, razbijenih rutina zbog mera vanrednog stanja itd. Imajući to u vidu, za ljude koji žive u gradu odlazak negde van njega u prirodu ne mora nužno biti jednostavan u ovom trenutku, a svakako treba održati naviku kretanja što bolje – otud i ovakav tekst. Hvala na čitanju i javljanju 🙂
Pozdrav i čuvaj se! 🙂
Svima odgovara neki drugi vid aktivnost i nijedna aktivnost nije zanemarljiva. Zato i postoji individualni pristup klijentima jer je cilj pronaci u cemu klijent uziva. Nijedna aktivnost nije „najbolja“ ukoliko vam nije odrziva