Stručnjaci procenjuju da je ogromnih 75-90 procenata svih poseta lekarskoj ordinaciji, bilo direktno ili indirektno, povezano sa uslovima koje izaziva stres.
Stres je glavni problem u današnjem modernom svetu, zahvaljujući društvenim mrežama, dugom radnom vremenu , nedostatku fizičke aktivnosti i drugim faktorima. I dok stres može prouzrokovati različita zdravstvena stanja, jedno od najčešćih kojih većina ljudi nije svesna je njegov uticaj na nivo hormona i sposobnost održavanja zdrave težine.
Šta je stres – Definicija
Stres je definisan kao proces u kome zahtevi okoline opterećuju adaptivni kapacitet organizma što rezultira kako psihološkim zahtevima, tako i biološkim promenama koje mogu da rizikuju bolest.
Stvari koje nam uzrokuju stres nazivaju se stresorima. Stres pogađa sve, mlade i stare, bogate i siromašne.
Život je pun stresa. Stres je svaka životna činjenica s kojom se svi moramo nositi. Dolazi u svim oblicima i veličinama; čak i naše misli mogu da nam izazovu stres i učine ljudsko telo podložnijim bolestima.
U teoriji postoje tri perspektive odakle dolazi stres:
- stres iz okoline,
- psihološki (emocionalni) stres
- biološki stres
Koji su fizički pokazatelji stresa?
Bilo koji izvor stresa na telo, bilo fizički ili emocionalni, pokreće proizvodnju hormona kortizola, koji se često naziva „hormonom stresa“. Kortizol je važan za naše preživljavanje, a kada skoči, obično u nekoj situaciji koja je opasna po nas, upravo je ovaj hormon taj koji nam govori da se izvučemo iz opasnosti, na primer kada skočimo u stranu da se sklonimo od automobila koji juri ka nama.
Problem je u tome što kada smo pod stalnim stresom, nivo kortizola ostaje povišen, što onda utiče na brojne telesne procese, uključujući metabolizam i emocionalnu stabilnost.
Studije ukazuju na činjenicu da je hronična visoka proizvodnja kortizola povezana sa bolestima, uključujući anksioznost, poremećaje spavanja, hormonalnu neravnotežu, probleme sa plodnošću i naravno gojenjem.
Kada je reč o ometanju gubitka kilograma, stres može biti veliki i često skriveni problem sa kojim se treba hvatati u koštac, jer možda ni ne sumnjate da je on glavni uzrok prepreka sa kojima se suočavate.
Ispod je pet načina na koji hronični stres može negativno uticati na vaš kvalitet života, poremetiti hormonsku ravnotežu i, prema tome, ometati gubitak kilograma.
#1 Stres vam otežava da se naspavate dobro
Kortizol je hormon povezan sa budnošću, pa je jedan od njegovih najvažnijih poslova da nam pomogne da budemo motivisani, budni i da reagujemo na svoje okruženje. Nivo kortizola je obično najviši ujutro, smanjuje se tokom dana, a zatim pada na najniži nivo noću, otprilike u vreme kada bismo trebali da krenemo u krevet.
Kada su nivoi kortizola i drugih hormona stresa, poput adrenalina, nenormalno povišeni tokom dana, može biti teško pasti ili ostati u snu, ili se možete probuditi vrlo rano (oko 2-4 sata ujutru) osećajući se kao da ste probuđeni ali i dalje bunovni. Ovaj nedostatak sna može direktno uticati na održavanje težine, jer nedostatak sna utiče na nivo leptina i grelina, hormona gladi koji diktiraju apetit i osećaj sitosti nakon jela.
#2 Povećava žudnju za hranom
Nije iznenađenje što mnogi ljudi primećuju da što je njihov život ili raspored užurbaniji, teže se pridržavati zdrave ishrane.
Ovo je posebno slučaj kada je reč o održavanju novonastalih prehrambenih navika, jer istraživanja pokazuju da stres čini verovatnijim da ćete pribegavati starijim, uvreženim ponašanjima kada odgovarate na okidače u vašem okruženju.
Budući da hormoni stresa mogu da ometaju vaše raspoloženje, spavanje i varenje, visoki nivo stresa obično doprinosi želji za šećerom i ugljenim hidratima.
Zbog uticaja stresa na glad, visoki reaktori će posebno verovatno žuditi za slatkom hranom kada se osećaju slomljeno ili preplavljeno, što je povezano sa povećanim rizikom za debljanje i raznim zdravstvenim problemima.
Studije koje su ispitivale povezanost stresa i ponašanja u ishrani takođe su otkrile da su visoki nivoi stresa važan faktor rizika za razvoj mnogih vrsta zavisnosti, uključujući zavisnosti od hrane.
Dakle, stres može doprineti povećanom riziku od gojaznosti i drugih metaboličkih bolesti koje su povezane sa ishranom bogatom hiper-ukusne, visoko-kalorične hrane koja ima korisne osobine za poboljšanje raspoloženja (poput one koja je visoko obrađena, masna , i / ili sa visokim sadržajem šećera).
To je zato što kako stres smanjuje nivo „srećnih hormona“, kao što je serotonin, mi žudimo za većom udobnošću i zadovoljstvom zbog oslobađanja neurotransmitera vezanih za nagrađivanje a to postižemo kroz jedenje ovakve hrane.
#3 Stres doprinosi digestivnim poremećajima
Stres je jedan od vodećih uzroka digestivnih tegoba i poremećaja, uključujući zatvor ili dijareju, refluks kiseline i netoleranciju na hranu. To je zato što stres može povećati upalu, što može oštetiti tkivo u gastrointestinalnom traktu, ometajući tako pravilnu apsorpciju hranljivih sastojaka i povećavajući mnoge druge simptome povezane sa sindromom curenja creva.
Ne samo da se nećete osećati najbolje kada imate probavu, već svi ovi problemi mogu otežati nastavak jedenja raznih vrsta celovite hrane bogate vlaknima, koja je ključna za zdrav gubitak kilograma.
Pored toga, nedostatak određenih hranljivih sastojaka (usled malapsorpcije) može vam pojačati apetit u pokušaju da vaše telo dobije potrebne vitamine i minerale.
I, naravno, prejedanje zbog stresa takođe može izazvati nelagodnost u probavi. Studije su otkrile da povećani hormoni stresa mogu poremetiti signale primljene putem hormona apetita koji vas upozoravaju kada je vreme za jelo i pomažu vam da vodite računa koliko konzumirate. Nedavna istraživanja sugerišu da lučenje grelina „intenzivno reaguje i na akutni i na hronični stres.
#4 Stres vam otežava da ostanete aktivni
Iako je moguće izgubiti kilograme jednostavnom zdravijom ishranom, bavljenje fizičkom aktivnosti je obično neophodno za održavanje telesne težine, osećaj potpunog poverenja u svoje telo i održavanje celokupnog zdravlja kako starite.
Budući da stres povećava upalu i slabi imunološki sistem, on takođe može doprineti simptomima koji ometaju održavanje aktivnog načina života – poput nedostatka energije, usporenog oporavka od vežbanja, čestih bolesti i razvoja bolova i ukočenosti mišića i zglobova.
#5 Stres smanjuje aktivnost mozga i prouzrokuje promene raspoloženja, smušenost i nedostatak volje
Jedna od uloga kortizola je da kanališe glukozu u krvi (dobijenu iz izvora ugljenih hidrata u ishrani) u vaše mišiće kako bi se nosila sa uočenim pretnjama ili izvorima stresa.
Kada smo pod stalnim stresom i glukoza se preusmerava da bi se pozabavila tim potencijalnim pretnjama, to ostavlja manje energije ili goriva za moždane aktivnosti i stabilizaciju raspoloženja.
Studije su otkrile da hormonalne promene usled stresa mogu negativno uticati na vašu sposobnost pristupa vašoj memoriji, otežava vaše učenje novih stvari i smanjiti vašu sposobnost stvaranja novih, zdravijih navika.
Ako ste pod stresom, veća je verovatnoća da ćete se vratiti starim navikama na uštrb bavljenja svojim novim ciljevima. Ovo može blokirati vašu sposobnost da povežete vežbanje i zdravu ishranu sa poboljšanjima u vašem raspoloženju i blagostanju, što će vas učiniti mnogo manje motivisanim da i dalje ulažete neophodne napore.
Šta možete da učinite za poboljšanje upravljanja stresom?
Efekte stresa na telo ne treba shvatiti olako. Ipak, čak i jednostavne stvari poput jutarnje rutine ili prelaska na zdrave grickalice mogu vam pomoći da smanjite stres.
Vežbanje je još jedan efikasan način za upravljanje stresom. Pronađite strategije koje vam odgovaraju kako biste izbegli razvoj simptoma stresa i poboljšali svoj duševni mir.
