Kažu da sve velike stvari zahtevaju plamen. Plamen koji iznutra pokreće mnoštvo emocija i onih osećaja u kojima prednjači potreba za uspehom. Da se zacrtano izgura do kraja i da se onda nastavi dalje i izvan postavljenih granica.
Kada govorimo o trčanju i našem unutrašnjem pokretaču jasno je da se naše granice pomeraju već nakon prvog istrčanog kilometra. Svakim novim ono naše unutrašnje nas gura dalje i podstiče da idemo više i brže.
Prapočeci maratona dosežu do stare Grčke.
Negde između istorije i legende smestila se priča o Filipidesu, grčkom vojniku koji je doneo vest o pobedi svoga naroda nad Persijancima, 490. g.p.n.e. Naime, bitka na Maratonskom polju bila je preteča pojma maratona kakav danas poznajemo.
Istrčavši oko 35 km od Maratonskog polja sve do Atine, grčki vojnik je preneo glas o pobedi. Nakon cilja koji je ispunio, vojnik je navodno izdahnuo.
Verujemo da je to momenat kada je nastao, trkačima posebno poznat, pojam Maratonskog plamena, a potom i sama ideja o trčanju dugačkih ruta koje nadasve izazivaju na pobedu nad svojim slabostima i limitima.
Maraton je, kao takav, kroz istoriju menjao dužine svojih ruta, ali je u svakoj od njih zadržao ideju da čovek može mnogo više u odnosu na ono što na početku misli da može. Konačna dužina od 42,195 kilometra za maraton i tačno pola od toga za polumaraton ustalila se tek (ili čak) 1908. godine na Olimpijskim igrama u Londonu, a Međunarodna amaterska atletska federacija (IAAF) istu je proglasila za standardnu maratonsku dužinu 1921. godine.
Nošen trkačkom energijom, danas je Maratonski plamen rasplamsaniji nego ikada. Simbolično paljen na mestu posmrtnih ostataka slavnih junaka Maratonske bitke, dva puta bio je u Beogradu i svojom jakom simbolikom bio motivacija svim učesnicima Beogradskog maratona da na dan trke daju svoj lični maksimum.
Pobeda ne ide bez plamena
U jednom gradu, na mestu ukrštanja dve reke i tamo gde se nebo naslanja na istorijske znamenitosti i utvrđenja, stoji – Spomenik Pobedniku.
Spomenik koji od 1928. godine motri na grad u kom život neprestano teče i u kom se pod budnim okom simbola jednog vremena i mnogih događaja, dešavaju nove pobede i porazi, odigravaju nove promene i bitke svakog od nas. Stremeći u visinu, sa svojih 14 metara, do danas je ostao personifikacija svakog čoveka koji savladava sopstvene prepreke, I najprepoznatljiviji simbol Beograda. Simbol grada koji je preko tri decenije domaćin najvećeg sportskog trkačkog događaja – Beogradskog maratona.
Zato vam danas, u duhu pomenute simbolike, Beogradski maraton predstavlja potpuno novi vizuelni identitet.
Novi logo u kom je sažeto sve ono s početka o čemu smo govorili – i plamen i vatra i snaga i pobeda.
Na izradi novog ruha dobro poznatog beogradskog brenda, radilo se temeljno, posvećeno i s posebnom pažnjom na detalje i priču koju sa sobom nose. Iz tog razloga, sigurni smo da će svaki pojedinac koji prati svoj plamen i trči za svoju pobedu, razumeti zašto su baš ti elementi utkani u logo Beogradskog maratona.
Za kraj bismo dodali – trčalo se od pamtiveka, trčaće se i nadalje.
Ali ono što je zajedničko za svaku trku, počev od one amaterske na stazi iza zgrade, pa sve do one najizazovnije – duge čitavih 42 kilometra i koji metar preko, jeste upravo ta inicijalna varnica.
Cilj na kraju krajeva i nije ništa drugo do – nadmašiti sebe, posebno tamo gde je najpre izgledalo da to i nije moguća stvar.
Stoga, drage trkačice i trkači, i svi vi koji ste svoj pokretač prepoznali i sada ga sledite, ne zaboravite da je 16. maj 2021. dan održavanja 34. Beogradskog maratona.
To je dan kada sve što istrčite – ide u prilog svakoj budućoj trci na koju se odlučite, bila ona maratonska, ili, pak – životna.
