Da li će u budućnosti biti građeni gradovi po meri trkača? Popularnost trčanja u svetu raste i samim tim sve je veća potreba da se veliki gradovi prilagode njima.
Šta jedan grad čini pogodnim za trkače?
Tim sa univerziteta Simon Frazer iz Burnabija je sproveo istraživanje šta čini grad pogododnijim za trčanje. Evo njihovih odgovora.
U svetu je poznata i često korišćena mera pod nazivom Walk Score. To je metoda za izračunavanje ocene (od nule do 100) za datu adresu, na osnovu pešačke udaljenosti od te adrese do različitih ključnih pogodnosti koje su tipičnoj osobi potrebne u prosečnom danu
Trkač sa Univerziteta u Torontu i student urbanih studija Aleksander (AJ) Bimm je 2019. istražio ideju trkačkog skora za gradske sredine, a sada ideja počinje da se razvija. Nedavno su istraživači sa Univerziteta Simon Fraser iz Burnabi-a, B.C. procenili ekološke preferencije i zabrinutost trkača rekreativaca kako bi utvrdili šta grad čini manje ili više pogodnim za trkače.
Istraživanje potreba trkača u gradovima
U anketi je učestvovalo 1200 rekretivaca, 60% su bile žene, 40% muškarci. Cilj istraživanja je bio da istraži tipove okoline u kojoj trče ljudi, bilo da je to u urbanoj sredini ili u prirodi, kao i uticaj te okoline na njihovu bezbednost i zdravlje.
Prema odgovorima ispitanika, najbitnije je da u gradu imaju pristup zelenim sredinama sa trkačkim stazama, poput parkova i drvoreda.
Gradske česme, javni toaleti i fontane su se takođe pokazale kao dosta bitne za trkače u gradovima. Jedna od manje važnih stvari, ali ne i skroz nebitna, je gradski saobraćaj i javni prevoz.
Ženama je bitnija sigurnost na stazi
I muškarci i žene su se složili da je bitno da postoji dugačka staza na kojoj mogu da trče. Dok je ženama takođe bilo bitno da se staza lepo održava i da bude osvetljena, muškarci su izrazili želju da bude tiha, daleko od ulice i da bude bezbedna za pešake.
Sa druge strane, trkači su izrazili zabrinutost zbog životinja i neopreznih biciklista na stazi. Opravdano, žene se boje staza na kojima nema puno ljudi i bez svetla, suprotno od muškaraca.
Istraživači su naveli da njihovo istraživanje ne uzima u obzir „faktor pogodnosti“, ističući da mnogi trkači mogu reagovati na osnovu onoga što im je u blizini, a ne na osnovu onoga što bi više voleli da su im dostupne opcije. Na primer, ispitanici koji su rekli da nikada ne trče na tartan stazi mogu živeti daleko od nje, ili im nije dostupna pa prema tome više vole (ili jednostavno nemaju vremena i mogućnosti) da je potraže i koriste, dodali su istraživači.
Gradovi po meri trkača su budućnost
Uprkos tome, informacije prikupljene u ovoj studiji pružaju dragocene informacije kako službenicima javnog zdravstva, tako i urbanistima. Pošto popularnost trčanja nastavlja da raste u celom svetu, biće sve važnije razvijati okruženje koje ispunjava jedinstvene sklonosti i brige trkača svih starosnih grupa i pola i podstiče veće učešće u sportu.
