Kina je u utorak optužila Sjedinjene Države za kršenje olimpijskog duha nakon što je Bajdenova administracija najavila diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu zbog zabrinutosti za ljudska prava. asociated press
Grupe za ljudska prava su se zalagale za potpuni bojkot Igara, optužujući Kinu za kršenje prava etničkih manjina. Odluka SAD nije u skladu sa tim pozivima, ali dolazi u izuzetno turbulentnom trenutku za odnose između nacija i naišla je na jako mnogo kritika iz Kine.
SAD bojkotom Olimpijskih igara politizuje sport, kako kažu kineski zvaničnici
SAD pokušava da se umeša u Igre u Pekingu „iz ideoloških predrasuda i na osnovu laži i glasina“, rekao je novinarima portparol ministarstva spoljnih poslova Džao Lijian.
Bojkot „ozbiljno krši princip političke neutralnosti sporta utvrđen Olimpijskom poveljom i kosi se sa olimpijskim motom ’ujedinjeniji’“, rekao je Džao.
Kao i prethodnog dana, Džao je obećao da će Kina odgovoriti „odlučnim kontramerama“, ali nije ponudio detalje. „SAD će platiti cenu za svoje postupke. Ostanite sa nama da ispratite“, rekao je Džao.
SAD: Podržaćemo sportiste, ali nećemo slati diplomate
Prošlog ponedeljaka sekretarka za štampu Bele kuće, Jen Psaki, rekla je novinarima da će Bajdenova administracija u potpunosti podržati američke sportiste koji se takmiče na Igrama, ali neće slati diplomate ili zvaničnike da prisustvuju.
Psaki je rekla da SAD imaju „osnovnu posvećenost promovisanju ljudskih prava“ i da „neće doprineti promociji Igara“.
SAD su optužile Kinu za kršenje ljudskih prava muslimanskih Ujgura u severozapadnoj provinciji Sinđang, za suzbijanje demokratskih pokreta u Hong Kongu, za vojnu agresiju na ostrvo Tajvan i još mnogo toga.
Kako Peking reaguje na optužbe?
Peking je osudio kritike i kaznene sankcije SAD kao mešanje u njegove unutrašnje poslove i uveo zabranu izdavanja viza američkim političarima koje smatra antikineskim.
Džao je upozorio SAD da „prestanu da politizuju sport“ i prestanu sa, kako je rekao, akcijama koje potkopavaju Zimske olimpijske igre u Pekingu, „u suprotnom će to potkopati dijalog i saradnju između dve zemlje u nizu važnih oblasti i međunarodnih pitanja“.
Kineska misija pri Ujedinjenim nacijama nazvala je bojkot „političkom farsom”.
Čak je i ozloglašena Centralna komisija za inspekciju discipline vladajuće Komunističke partije objavila odgovor u obliku dugačkog teksta na svojoj veb stranici pod naslovom „Duh Olimpijske povelje ne može biti ukaljan“.
„Neki zapadni anti-kineski političari“ pokazali su „odbrambeni hladnoratovski mentalitet sa ciljem politizacije sporta“, navodi se u članku, nazivajući to „očiglednim kršenjem olimpijskog duha i izazovom za sve ljude koji vole olimpijski pokret“.
Šta kažu Kinezi?
Ljudi na ulicama Pekinga ne uvažavaju bojkot SAD-a.
„Mislim da uopšte nije važno da li će doći ili ne. Olimpijske igre nisu o jednoj zemlji ili nekoliko zemalja“, rekao je zaposleni u kafiću Deng Tao.
„Ovakve opaske nekoga koga nikada nismo pozvali su samo farsa. I ne mislim da će to imati mnogo uticaja na održavanje Zimskih olimpijskih igara“, rekao je Lu Sjaolej, koji radi u trgovini.
Nije bilo jasno koje su zvaničnike SAD možda poslale u Peking na Igre, a Džao je u ponedeljak rekao da Kina nije uputila nikakav poziv.
A šta kažu američki saveznici?
Premijer Australije Skot Morison, čiji su odnosi sa Kinom narušeni poslednjih godina, rekao je u sredu da će se njegova vlada pridružiti SAD u diplomatskom bojkotu.
Novi Zeland je pratio Litvaniju, i u utorak rekao da neće prisustvovati igrama na diplomatskom nivou, ali da je odluku doneo ranije uglavnom zbog ograničenja putovanja zbog pandemije. Oni su još u oktobru saopštili Kini svoje planove da ne šalje ministre u vladi, rekao je zamenik premijera Grant Robertson.
„Ali mi smo Kini u brojnim prilikama jasno stavili do znanja da smo zabrinuti zbog pitanja ljudskih prava“, rekao je Robertson.
Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada su se pridružili u međuvremenu. Stavovi drugih saveznika SAD nisu najjasniji, dok čekaju razrešenje situacije i vide u kom će pravcu otići.
Japanski premijer Fumio Kišida rekao je u utorak da će zemlja doneti sopstvenu odluku „iz perspektive nacionalnih interesa, uzimajući u obzir značaj Olimpijskih igara i značaj japanske diplomatije“. Glavni sekretar japanske vlade Hirokazu Macuno rekao je da će odluka o prisustvu zvaničnika biti doneta „u odgovarajućem trenutku“.
„U svakom slučaju, Japan se nada da će Zimske igre u Pekingu biti održane kao proslava mira u skladu sa principima Olimpijskih i Paraolimpijskih igara“, rekao je Macuno.
Portparol južnokorejskog ministarstva spoljnih poslova Čoi Jang-sam odbio je da komentariše odluku SAD i rekao da ministarstvo nije dobilo nikakav zahtev od svog saveznika da ne šalje zvaničnike.
Južna Koreja se nada da će Olimpijske igre u Pekingu „doprineti miru i prosperitetu u severoistočnoj Aziji i svetu i pomoći u poboljšanju odnosa između Južne i Severne Koreje“, rekao je Čoi.
Zašto čitava polemika o slanju diplomata na Olimpijske igre?
Slanje delegacija visokog nivoa na svake Olimpijske igre je odavno tradicija među SAD i drugim vodećim nacijama.
Predsednik Džordž V. Buš prisustvovao je otvaranju Letnjih olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine. Prva dama Džil Bajden predvodila je američki kontingent na Letnjim olimpijskim igrama u Tokiju ove godine, a Dag Emof predvodio je delegaciju na Paraolimpijskim igrama.
Sličan scenario se dogodio kada je više od 60 zemalja bojkotovalo Igre kao odgovor na invaziju Sovjetskog Saveza na Avganistan. Kao rezultat, te godine je učestvovalo samo 80 država na Olimpijskim igrama.
Kako će se situacija odvijati, ostaje da vidimo. Kakvo je vaše mišljenje? Pišite!
